Moj muž zarađuje 130 hiljada funti, ali ja imam samo 3,43 funte u banci jer odbija da ima zajednički račun

Iako je prva misao mnogih da supružnici dele budžet, ispovest jedne žene govori o sasvim drugačijem načinu života. Prenosimo je u celosti, prema pisanju "dailymail.co.uk".

Srce mi se steglo kada sam proverila stanje u banci i videla da sam, opet, skoro u minusu. Jedina stvar koja me sprečava da uđem u prekoračenje je 3,43 funte koje su mi ostale na računu.

Onda osetim nalet negodovanja kada pomislim na svog muža, koji ima šestocifrenu platu i trenutno je na radnom putu u Minhenu, verovatno na dugom ručku sa finom flašom vina na svoj račun. Dok je za mene pasulj na tostu.

Vidite, iako smo zajedno skoro 18 godina i u braku 14, imamo odvojene bankovne račune. On zarađuje oko četiri puta više od mene i često nije svestan mojih finansijskih problema.

Ne znam čak ni kolika je njegova plata jer je tako tajnovit u vezi sa tim. I dok sam ja samozaposleni pisac i iz meseca u mesec lutam u prekoračenju, njegov korporativni posao donosi oko 130.000 funti (barem, mislim da je tako rekao, jedan od retkih puta kada smo imali iskrenu diskusiju o našem odgovarajući prihodi) i udobno živi od svoje izdašne plate.

Dogovoren aranžman: ona - troškovi troje dece, on - hipoteka i računi

Kako to može biti? Mogli biste pitati. Činjenica je da smo uvek imali odvojene račune i aranžman gde ja pokrivam troškove naše troje dece, a on hipoteku i račune.

Ali to je postao problem u poslednjih nekoliko godina. Kriza troškova života je pogoršala stvari. Naša hipoteka, koja je porasla za 500 funti mesečno, i rastući računi za komunalije, ostavili su mu, kaže ova žena, manji raspoloživi prihod nego ikada.

U prošlosti, da su mi stvari bile teške, možda bih tražila dopunu, ali to nije opcija u našim trenutnim okolnostima. Osim toga, izgleda da su deca sve skuplja. Prošlog meseca, na primer, morala sam da izdvojim novac za novi fudbalski komplet i kopačke svog sina tinejdžera (155 funti), depozit za predstojeći školski izlet moje najmlađe ćerke (200 funti) i poklone i zabavu za rođendan moje srednje ćerke ( £325.) I još uvek mi nisu plaćene moje poslednje tri fakture.

Ipak, svaki put kada sa svojim mužem, Džekom otvorim trnovitu temu - "da li misliš da je možda vreme da napravimo zajednički račun? Bio je to veoma skup mesec" - pokušava da promeni temu. „Hajde da to sada ne radimo“, kaže on i dodaje:

- Stvari su zaista teške u ovom trenutku. Naše finansije su već rastegnute povećanjem hipoteke i računa. Samo se bavim time, ali mi je lakše da pazim na stvari kada je to samo jedan nalog.

Ako bude gurnut, on će, kaže mi, graditi penziju od koje ćemo oboje jednog dana imati koristi i trebalo bi to zaista ostaviti na tome. Ostajem sa osećanjem da sam nerazumna ili zahtevna.

Naš aranžman, u kojem on pokriva osnovne stvari, dok ja pokrivam odlaske dece i „zabavne“ stvari - dane napolju, ručak u pabu i tako dalje - postao je sve neizvodljiviji sa troškovima koji se značajno razlikuju iz meseca u mesec.

Žene imaju manje od polovine ušteđevine svojih muških kolega

Dakle, nisam bio iznenađen kada sam čula da je nadolazeća studija Univerziteta Mount Saint Mari's u SAD otkrila da se žene suočavaju sa većim finansijskim opterećenjima od muškaraca. U proseku, žene imaju manje od polovine ušteđevine svojih muških kolega, imaju manja penziona sredstva i snose težinu neplaćenih obaveza nege.

Jasno je da se nisam sama osećala povređenom finansijskom nejednakošću, ali izgleda da moj muž to neće prihvatiti ili da se pozabavi ovim. U najgorem slučaju, osećam se ogorčeno i neprijateljski. „Kako možemo da budemo tim i partnerstvo ako imamo odvojene račune?“ kažem. „Zar mi nije lakše da sam upravljam stvarima, tako da ne moraš da brineš o njima?“, pita me.

Stvar je u tome da smo, sve dok nismo dobili prvo dete pre nešto više od 13 godina, bili prilično jednaki u mnogim aspektima. Zarađivao sam oko 35.000 funti u Londonu i Džek je verovatno zarađivao duplo više, ali tada sam u dvosobnom stanu plaćala samo trećinu naše hipoteke dok je on platio ostatak jer smo se dogovorili da platimo na osnovu naših prihodi. Bila sam zahvalna, život je bio dobar i nisam razmišljala o zajedničkom računu.

Majka mi je uvek govorila da je mudro imati svoj „fond za bekstvo“ i bila sam srećna što nikome nisam morala da odgovaram o tome šta sam potrošila, a najmanje svom mužu. Ako sam želela džemper od kašmira od 140 funti, pa šta? Uživala sam u svojoj finansijskoj nezavisnosti.

"Kazna za materinstvo"

Kada smo osnovali porodicu, stvari su postale teže. Napustila sam posao u časopisu da bih se samozaposlila i brinula o našoj bebi, dok je moj muž ostao da radi puno radno vreme i dobio je unapređenje. To je dobro poznat fenomen - kazna za materinstvo.

Dok je njegova karijera cvetala, moja je posustajala. Uzimanje drugog porodiljskog odsustva manje od dve godine nakon našeg prvog rođenja me je potpuno izbacilo iz igre na neko vreme.

Otprilike tada je Džek počeo da priča o selidbi iz Londona. Naš dvosobni stan u vrtu pucao je po šavovima i dok sam bio srećniji što sam se preselio dalje u predgrađe, Džek je rekao: „Nema smisla živeti u Londonu ako ćemo živeti na periferiji.“

Pronašli smo kuću sa četiri spavaće sobe na ivici matičnih okruga koja je bila odlična za našu porodicu, a manje za moju karijeru. Počela sam da radim malo između jurnjave za malom detetom i bebom, ali sa Džekom napolju svakog dana u 7 ujutro i retko kada se vraćam pre 20 časova, i katastrofalnim troškovima brige o deci, bilo je vrlo malo plaćenog posla koji sam mogao da radim.

I pretpostavljam, ako sam potpuno iskrena, tokom godina ogorčenje je raslo.

Nedostojanstvo što moram da tražim od Džeka novac ako sledi veliki događaj - poput 40. školskog rođendana mog starog školskog druga pre nekoliko meseci, kada nisam imala ništa više nakon što sam platila za hotel i večeru, pa sam tražila 100 funti za piće i poklon.

Zakolutao je očima i rekao da će preneti novac sledećeg dana, ali sam morala da ga podsetim dvaput. Zbog toga se više osećam kao njegov zaposleni nego njegova žena.

Takođe provodim neizmerno mnogo vremena brinući o novcu. Kako sam još uvek u ovoj nesigurnoj poziciji u svojim srednjim 40-im?

Nikada nisam bila dobra sa novcem - definitivno sam trošila, a ne štedela – i nagomilala sam oko 8.000 funti duga na kreditnim karticama u svojim 20-ima. Ali nikad nisam zamišljala da ću i dalje živeti u svom prekoračenju u srednjim godinama.

Mislila sam da ću do sada biti finansijski sposobna. Ponekad mi se čini smešnim da živim tako nesigurnim životom koji je težak kada sam udata za čoveka koji je, po svemu sudeći, bogat.

To znači da ne mogu da poreknem da mi se povremeno sviđa blaženo neznanje o našim finansijama - na primer kada Džek jadikuje zbog ponovnog rasta cena energije - to je njegov problem, a ne moj i isto sa hipotekom. Takođe mi se sviđa što ne može da pokuša da me kontroliše ili da se pita zašto sam potrošila 80 funti na donji veš.

Ali ne mogu a da ne osećam da bi naš brak imao koristi od veće otvorenosti. Činjenica da Džek insistira na tome da stvari budu odvojene ponekad me tera da se zapitam da li smo mi zaista, kako on tvrdi, tim. Zar se ne bismo osećali ujedinjeniji sa zajedničkim računom?

Ponekad, mislim da bi mi bilo bolje da sam sama, ali posle svih ovih godina, ne mogu da zamislim život bez Džeka, uprkos našoj finansijskoj situaciji.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.