Iz Beograda sam i nemam svoj krov nad glavom, odmalena osećam stid: Da li biste bili sa siromašnom devojkom?

Na društvenim mrežama osvanula je jedna anonimna ispovest 30-godišnje devojke iz Beograda. Zatražila je iskreno mišljenje o finansijskim razlikama u vezi i koliko su one presudne ili ne za ljubav koja bi potrajala.

Naime, ova žena je ispisala kratku priču o svom životu - iz kakve porodice dolazi, u kakvom je statusu odrastala, a i kakav joj je odnos bio sa roditeljima. Kasnije, opisala je i da se to mnogo odrazilo na njen život do sada.

- Odrasla sam jako siromašno, sa ocem alkoholičarem koji nije bio prisutan nikad - fizički tu i tamo, psihički negde u svom svetu. Završila sam nešto i imam okej posao trenutno. Ali nemam ništa - krov nad glavom, nekretnine, ušteđevinu i tako dalje, jer smo jedva imali da preživimo, pošto je otac odbijao da radi, a majka je radila sedam dana u nedelji samo da nas prehrani (sebe, dvoje dece i oca neradnika, nasilnika i alkoholičara) u iznajmljenom stanu koji se raspada od starosti - započela je ona.

Kako navodi, seća se da ju je jednom otac njene drugarice u osnovnoj školi pitao koliko plaćaju račune, a kada je spomenula da plaćaju kiriju on se začudio kako je moguće da nemaju sopstveni stan. U tom trenutku, ona je po njegovoj reakciji razumela da je to nešto "čega treba da se stidiš".

- Na jednom poslu mi je neka koleginica rekla da je super što sam iz Beograda, jer ne plaćam stan - na šta sam joj rekla da plaćamo, jer nemamo svoj stan, gde me je ona pogledala kao da sam najveća jadnica. Onda na drugom poslu je jedan dečko slično rekao - kao da je super  što živim u Beogradu i pitao me je kolika je vrednost našeg stana, na šta sam mu rekla da ja nemam stan - ista situacija kao kod ove devojke, pogledao me je sažaljivo i kao da treba da se stidim.

Moj bivši dečko je rekao kako ne bi voleo da završi sa nekom koja nema ništa, jer onda ako se razvedemo, ja bih uzela nešto njegovo, pošto dolazim u odnos praznih ruku. A njegov prijatelj je rekao da u životu ne bi bio sa siromašnom devojkom, jer je već bio sa jednom i to ne želi za sebe - iskreno je napisala.

Da sam odrasla normalno, da li bih i ja bila normalna?

Sve ovo  je uticalo na nju u ovim godinama. Kako kaže, često se oseća kao da je greška to što je rođena i "bezbroj puta je pitala majku zašto ju je rodila".

- Okrivljena sam jer nemam i jer sam odrasla uz oca alkoholičara, kao da sam ja birala da budem u toj situaciji i onda je ljudima smešno. Sve ovo je ostavilo posledice na mene.

Imam 30 godina i samoinicijativno se izolujem od drugih ljudi, jer sam tako navikla, jer sam se osećala odbačeno, a možda sam i ja odbacila druge jer sam se plašila da oni to meni ne urade i ja sam sa tim okej, ali me nekako boli što se osećam kao da sam nekako čudna, drugačija, da se izdvajam, a ne želim, ali prosto moje ponašanje je nekako ka unutra.

Izgledam sasvim normalno, ali ja znam da me i drugi doživljaju kao neobičnu i onda to boli. Ozbiljna sam, ne smejem se za svaku sitnicu, takva sam nekako, ne namćor, ali ozbiljna. Pitam se da sam odrasla normalno, da li bih i ja bila normalna - za kraj je napisala ona.

U samom nazivu postavila je ključno pitanje - "Da li biste bili sa siromašnom devojkom?".

Komentari su pre svega bili puni podrške za ovu ženu, a isto tako pišu kako često ljudi ne shvataju da im fali empatija i razumevanje tuđih muka kroz koje prolaze. Isto tako, mnogi su se javili i rekli da su u sličnoj situaciji, a i oni koji nisu rekli su da im je uvek draže da sa ženom koju vole steknu nešto zajedno - jer je to takođe brak.

(Ona.rs/Reddit)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.