Dugo sam bila sama, onda sam sa 43 godine platila 4 hiljade evra da nađem "pravog" i otkrila najveću grešku

Sara Gormli je spisateljica koja je godinama tražila pravu ljubav i to prema listi koju je zacrtala. Ipak, nakon što je platila 4 hiljade evra da bi pronašla pravu ljubav, shvatila je da ni novac ni lista ne nalaze srodnu dušu.

Ona je svoju priču ispričala za Hiffpost, a mi je prenosimo u celosti:

Kada sam tek završila fakultet, napisala sam listu od 17 osobina koje moj budući dečko mora da ima da bi zaslužio moju ljubav.

"Lista je bila ispisana plavim flomasterom na poleđini koverte koju sam uzela sa stola dok sam radila kao recepcionerka na privremenom poslu. Taj isti posao sam ubrzo napustila jer mi šef nije dozvolio da ranije izađem s posla za doček Nove godine. Ideja da možda prvo treba da poradim na sebi – tada mi nije ni padala na pamet.

Neke stavke sa moje liste „Savršeni muškarac“ bile su:

• Viši od mene (kao na filmu)
• Nosi Levi’s farmerke (podrazumeva se)
• Voli i jaše konje (da delimo strasti)
• Čita poeziju (samo osećajni tipovi)
• Piše poeziju (kada već tražim, neka ima i talenat)

Nedugo nakon što sam sastavila tu listu, upoznala sam Džonatana Marksa na času iz računovodstva na poslovnoj školi Univerziteta u Čikagu. Bio je tu – visok, zgodan, u Levi’s farmerkama, jahač konja, obrazovan na Prinstonu, ljubitelj i pisac poezije. Čovek s poleđine moje koverte postojao je. I bio je toliko idealan da sam ga uvek oslovljavala punim imenom – Džonatan Marks.

Dva meseca sam verovala da se zabavljamo. Zvao me je, dolazio po mene motorom, vodio u pozorište da gledamo Tramvaj zvan čežnja. Pričao mi je o svojoj porodici, pokazivao albume iz detinjstva, upoznao me s bratom.

Ali osim povremenih dodira i produženih zagrljaja za rastanak, među nama se ništa fizički nije dogodilo. Mislila sam da me toliko poštuje da ne želi da požuri. A onda je Džonatan Marks spavao sa mojom drugaricom Lisom. Pa počeo da izlazi s još jednom prijateljicom, Keli.

Na mojoj listi nije pisalo:

Spava s mojim drugaricama.

Sigurno sam godinama zadržala neke od tih „zahteva“ u glavi dok sam lutala kroz svoju samačku svakodnevicu u kasnim dvadesetim i tridesetim. To su bile godine ispunjene vinom natopljenim analizama prvih sastanaka i odnosima koji su se raspadali – Kupio mi je četkicu za zube, znači ozbiljno je, zar ne? – ali bez stvarnih emotivnih dostignuća.

Sa 43 godine, odlučila sam da unajmim profesionalnu provodadžiku u San Francisku. Znala sam već dovoljno da ne verujem više sopstvenim instinktima. Naučila sam da ljudi imaju stručnost u određenim oblastima, i ako želiš da rešiš nešto što ne znaš kako – angažuješ profesionalca.

• Hoćeš da smršaš? Trener.
• Hoćeš da raščistiš misli? Terapeut.

Našla sam Rejčel – konsultantkinju u elitnoj agenciji za upoznavanje koja je obećavala da će mi pomoći da upoznam baš onakvog partnera kakvog želim. Delovalo je predobro da bi bilo istinito, ali fotografije srećnih parova i komentari zadovoljnih klijenata ubedili su me da pregrmim cenu od 4.000 evra. Ogroman iznos, ali sam tada zarađivala ozbiljan novac u tehnološkoj industriji i bila spremna za vezu.

Rejčel je bila simpatična. Svidela mi se, iako sam se pitala kako tačno opravdava toliku cenu – četiri sastanka, bez garancije. Tvrdila je da vrednost nije samo u sastancima, već u vremenu koje će provesti upoznajući mene i ono što tražim, plus profesionalno fotografisanje za moj profil.

Najviše mi se urezala njena reakcija dok smo razgovarale o tome kakvog partnera želim.

„Mislim da te sada dovoljno poznajem, ali hajde da mi ti kažeš kakvog muškarca tražiš“, rekla je.

Pokušala sam da budem konkretna, ali bez spominjanja konja i poezije – iako sam i dalje maštala o takvom muškarcu. Umesto toga, rekla sam ono što mi je sada bilo važno:

„Mora da bude jako pametan. I uspešan. Da ima karijeru. Da ima svoju kuću, a ni vikendica na planini ne bi bila loša.“

Rejčel je klimala i smeškala se, a ja sam se pitala ima li ona dečka.

„Ali ne sme da misli samo na posao. Mora da ima hobi, da voli sport, kulturu – knjige, filmove... I da dolazi iz dobre porodice s kojom je i dalje blizak.“

Ćutala je trenutak. Pa me pogledala i rekla:

„Sara, znaš li koga si upravo opisala?“

Ćutala sam.

„Opisala si samu sebe.“

Čula sam je, ali nisam to odmah shvatila. Njene reči nisu mi odmah „legle“ – tek godinama kasnije.

Još uvek nisam naučila da ljubav ne dolazi iz ček-lista. Da pokušaj da nađeš sebe u drugom nije rešenje. I da se ljubav ne rešava logikom, kao da je u pitanju kvar koji popravljaš majstorom.

Četiri sastanka koje sam imala zahvaljujući Rejčel bili su neugodni. Kad platiš toliko, ne možeš samo da kažeš „nije kliknulo“ – očekuju se razlozi. A istine radi – između mene i tih muškaraca nije bilo nikakve hemije. Osećala sam se gore nego kada sam bila sama.

Platila sam silne pare da bih naučila da ne možeš isforsirati privlačnost. Lista koju sam napravila bila je moj pokušaj da nađem nekoga ko će me „popraviti“. Htela sam da ljubav reši ono što sam morala sama da rešim.

Još od detinjstva verovala sam da vredim samo ako nešto postignem – ako zaslužim zvezdicu. Tako je devojčica postala žena koja juri zvezdice, spolja uspešna, a iznutra prepuna samoprezira.

Verovala sam da će me prava osoba „popraviti“. Nije tako. Niko ne može da te učini celovitom ako se tako već ne osećaš. Ja sam do 40. bila iscrpljena.

Jedino što mi je stvarno pomoglo bila je – terapija. Želela sam da prestane da boli. I jedini put bio je kroz emocionalni rad – da shvatim zašto se toliko loše osećam u vezi sa sobom.

Moj terapeut Dejvid bio je strpljiv. Nije forsirao. Pustio me je da sama dođem do uvida. Tek kada sam razumela obrasce koje sam godinama ponavljala, počela je tiha, spora promena – prvi osećaj da možda zaista zaslužujem ljubav.

Terapija možda nije za svakoga, ali meni je pomogla duboko i istinski. I evo velike životne lekcije koju sam platila i suzama i novcem:

Dok ne popraviš odnos sa sobom, nisi spremna za pravu ljubav.

Tek kad sam zavolela sebe, bila sam spremna za onu veliku, pravu ljubav kojoj sam se godinama nadala.

Njegovo ime je Kamilus. Zna da prišije dugme – i to u čamcu, nasred Džordžijskog zaliva.

Danas imam samo jedan kriterijum za vezu – pitanje koje sebi postavim:

„Da li se osećam kao najbolja verzija sebe pored njega?“

Odgovor je „da“, već sedam godina. On je došao u moj život kada sam ga najmanje očekivala – ali tek kada sam shvatila da je najvažnija stavka na svakoj ljubavnoj listi – JA", zaključila je.

(Ona.rs/HuffPost)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.