Desanka Maksimović volela je samo Sergeja: Ruski vojnik joj je osvojio srce, patila je za njim do kraja života

Desanka Maksimović nije bila žena koja je žurila da pronađe srećuili da se udaje pod pritiskom vremena i društva. Naprotiv, čekala je, i to dugo, strpljivo i sa jasnom idejom šta želi. Njena ljubavna priča sa Sergejem Slastikovim, ruskim emigrantom, nije nikakva bajka sa lakoćom i glamuroznim završetkom, već duboka, slojevita priča o izboru, strpljenju i pravoj ljubavi.

Bilo je to dvadesetih godina prošlog veka, u jednom klubu gde su Rusi organizovali svoje skupove, gde je Desanka došla da pročita svoje pesme i održi predavanje.

Tamo je upoznala Sergeja - čoveka koji joj je, kako je sama govorila, bio prva ljubav i prvi muškarac s kojim se poljubila:

- Pozvali su me Rusi jednog dana da u njihovom klubu održim predavanje i pročitam nekoliko svojih pesama. Tu sam upoznala Sergeja. Da li je to bila ljubav na prvi pogled? Verovatno! Ali, sigurno, moja prva ljubav i prvi muškarac s kojim sam se poljubila. Bila sam već zrela devojka. Kasnije smo se zbližili.

U prvi mah ga je odbila

Tada je Desanka bila poznata pesnikinja i profesorka, žena sa stavom i ozbiljnim godinama za brak, što je tada mnogima izgledalo kao prepreka da pronađe svoju sreću. Ipak, ona nije pristajala na polovična rešenja. Imala je porodične obaveze, jer je kao najstarija sestra vodila računa o braći i sestrama, i nije dozvolila da joj to bude izgovor za bilo kakvu brzopletu odluku.

Sergej, skromni glumac i prevodilac, koji je povremeno pisao i dečju poeziju, nije bio bogat, ali je bio čovek sa srcem koje je znalo šta hoće. Odmah je želeo brak, ali je znao da mora da čeka:

- Strpljivo je čekao dan kada smo se napokon venčali i zasnovali svoj dom.

Venčali su se 1933. godine, kada je Desanki bilo 35, što je za tadašnje vreme smatrano "kasno". Njihova ljubav nije bila tema tračeva zbog njene slave i njegove skromnosti, ali Desanka je imala jasan stav:

- Ja sam se udala za čoveka kojeg je moje srce tražilo, bez obzira na to što je bio siromašan. U njemu sam našla ono što sam želela.

I baš to je prava poruka. Ljubav nije stvar novca, društvenog statusa ili lepog izgleda - ona se prepoznaje u duši i srcu. Sergej je ceo život bio njena tiha podrška, odbio je posao u drugom gradu kako ne bi bili razdvojeni, radio je kao prevodilac u izdavačkoj kući "Prosveta" i preveo je četrnaest knjiga.

Desanka je patila za njime skoro 20 godina

Nisu imali decu, ali su zajedno gradili svoj mali svet u beogradskom stanu u Ulici Kralja Milana, svet u kome su ljubav i razumevanje bili stubovi njihovog zajedničkog života.

Sergej je umro 1976, a Desanka ga je nadživela skoro dve decenije, nikada se nije udavala ponovo i do kraja života o njemu je govorila sa nežnošću i poštovanjem. Kada je došlo vreme da i ona ode, nije se osvrnula.

Danas njih dvoje počivaju zajedno u Brankovini, a njihov grob krasi maketa ruske crkve - večni podsetnik na ljubav koja je trajala ceo život.

Desankina reč je jasna i iskrena:

- Ja sam se udala za čoveka kojeg je moje srce tražilo…

U vremenu u kojem je sve brzo, površno i zaboravljivo, ova priča nas podseća na vrednost strpljenja, pravog izbora i ljubavi koja ne gleda na okolnosti, već na ono što srce prepozna i nikada ne zaboravlja.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.