Moj brak se raspadao i htela sam da se razvedem: Onda mi je savet stranca iz prodavnice dušeka promenio život

Kupovina dušeka samo 24 sata nakon što sam saznala da bi moj brak mogao da se raspadne bila je poražavajuće iskustvo. Ali nisam htela da dozvolim da mi se istovremeno raspadnu i život i krevet.

Nekoliko nedelja sam istraživala koji je dušek najbolji, a kada sam mislila da sam pronašla savršen, pozvala sam muža da zajedno odemo da ih isprobamo. Umesto entuzijastičnog „da“, kakvom sam se nadala, u njegovim očima se pojavilo kajanje.

„Ne mogu sada da razmišljam o kupovini dušeka“, rekao je. „Jer u ovom trenutku ne mogu da zamislim našu budućnost.“

Objasnio je da intelektualno zna da me voli, ali da se oseća prazno iznutra. Kao da je emocionalno otupio i da je izgubio vezu ne samo sa mnom, nego i sa samim životom.

Predložio je da se iseli na tri meseca i da podelimo starateljstvo nad našom decom dok on pokušava da se „resetuje“. Kada sam ga pitala da li vidi nas dvoje ponovo zajedno posle tog perioda, rekao je da su šanse pedeset-pedeset.

Sve je to zvučalo tako hladno i daleko od topline i ljubavi koju smo imali kada smo se upoznali na dočeku Nove godine u tridesetim. Samo pet meseci kasnije već smo bili vereni i govorili kako ćemo doživeti bar devedeset šestu da bismo imali šest decenija zajedno.

Naš brak nije bio savršen, ali je bio pun dobrote, smeha i porodične bliskosti. Planirali smo da zajedno ostarimo, da uživamo s unucima i rešavamo ukrštene reči u staračkim stolicama. A sada je izgledalo da ćemo posle 14 godina jednostavno – nestati.

Te večeri sam se sklupčala ispod pokrivača na našem propalom dušeku. Negde sam pročitala da dušeci „preko noći mogu da pređu iz lošeg u očajan“. Očigledno je da to važi i za brakove.

Sutradan sam ipak otišla u radnju. Prodavac me je dočekao s osmehom, dao mi zaštitnu navlaku za jastuk i plave navlake za cipele. Posle kratkog razgovora, odveo me je do tamnosivog hibridnog dušeka. Bio je čvrst i udoban, ali nisam bila sigurna koliko će trajati.

Dok sam iznosila svoje sumnje, prodavac mi je ispričao da je u braku 28 godina i da im je to najbolji dušek do sada. Njegov muž je krupan čovek, ali i posle osam godina dušek je bio kao nov.

Ta rečenica me je pogodila. Dvadeset osam godina – duplo više nego što sam ja bila u braku. Mi očigledno nećemo ni dve decenije izgurati.

Ipak, želela sam da vidim još jedan model o kom sam čitala. Odveo me je u mračnu prostoriju koja je izgledala kao groblje za stare dušeke. Na jednom je bila ogromna žuta mrlja. Kada je video moj izraz lica, brzo je objasnio da je to voda, posle sinoćne kiše, a ne ono što sam pomislila.

Legla sam, nadajući se da će biti savršen, ali je dušek odavno izgubio svoju udobnost. Shvatila sam da sam zapravo ovde zbog kreveta u kom možda nikada više neću spavati sa svojim mužem.

Vratila sam se na prvi dušek. Bio je skuplji 400 dolara nego što je muž bio spreman da plati. Prodavac je rekao da je cena realna i da mi ne bi preporučio nešto skupo samo da proda. „Onaj tamo je 5.000 dolara, ali vam ga ne bih nikad preporučio“, rekao je.

„Zato što izgledam kao da nemam para?“ našalila sam se.

„Ne“, odgovorio je ozbiljno. „Zato što znam šta vam treba.“

„Juče mi je muž rekao da ne zna da li želi da bude u braku sa mnom, tako da možda i ne treba da odlučuje o budžetu“, izletelo mi je.

Prodavac je rekao da mu je žao, ali nije delovao previše iznenađeno mojom ispovešću.

„I zaslužujem dobar dušek!“ dodala sam, možda više sebi nego njemu.

Imam hronični umor i ponekad danima ne ustajem iz kreveta. Prodavac je na to tiho rekao: „Moj muž je sada stalno u krevetu.“

„Žao mi je“, rekla sam. „Nikome to ne bih poželela.“

Tada je otkrio – njegov muž ima tumor na mozgu i umire.

Ostala sam bez reči. Moja ćerka je upravo završavala dvogodišnju hemioterapiju zbog tumora mozga. Srećom, imala je dobru prognozu, ali strah i stres su nas pojeli. Nadala sam se da će, kad sve to prođe, muž i ja imati šansu da se ponovo pronađemo. A sada je on želeo da ode.

Prodavac je pričao kako se vraća kući u tišinu, bez muzike, bez mačaka koje su nekada trčkarale po kuhinji, bez muža koji ga prepoznaje. Sutradan im je bila 28. godišnjica.

„Nema ništa gore od gledanja kako osoba koju voliš nestaje pred tobom“, rekla sam.

U tom trenutku ušao je neki mladić da isproba dušek, a mi smo oboje plakali. Prodavac je brzo obrisao suze i nasmejao se. Pomislila sam kako sam, slušajući o njegovom braku, prvo bila ljubomorna, ne shvatajući kroz šta on prolazi.

Na kraju je rekao: „Večeras otvorite vino i recite svom mužu da je ljubav vredna borbe.“

Znala sam da to verovatno neće ništa promeniti, ali sam obećala da ću pokušati.

Kada smo se na kraju zagrlili, rekao je: „Volim te.“

„I ja tebe“, odgovorila sam, iznenađena koliko sam to iskreno mislila.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.