Zbog jedne reči mi se raspao brak: 20 godina sam trpela njegovo pokazivanje moći

Znaš, čitajući tvoju ispovest, ne mogu da se ne zapitam — da li si ikada zastala i pitala sebe: „A šta sam ja radila sve te godine?“ Ne u smislu kupovine, ulaganja, kuvanja, već u smislu odnosa. Jer odnos nije samo davanje stvari, već i davanje prostora, razumevanja, i da, ponekad i praštanja. Kažeš da je jedna rečenica bila kap koja je prelila čašu. Ali čaša se ne puni sama. I ne puni je samo jedna osoba. U svakoj vezi, bilo da traje tri meseca ili 20 godina, obe strane doprinose i ljubavi i razočaranju. Ako si zaista bila jedina koja je davala, zašto si ostala? Ako si znala da je on parazit, zašto si mu dozvolila da parazitira? Jer to nije samo njegova odgovornost - to je i tvoja odluka. Nazivaš ga sociopatom, narcisoidom, seljakom, pa čak i njegovu sestru uvlačiš u priču kao da je ona kriva što nije imala muža i decu. Al da li si svesna da time ne govoriš o njemu, već o sebi? O svojoj ogorčenosti, o svom razočaranju, o svom besu koji si godinama potiskivala. I sada, kada si odlučila da ga ignorišeš, to predstavlja tvoju pobedu? Ne, to je samo nastavak iste igre — samo sada bez reči. Svi imamo svoje slabosti, svoje greške, svoje trenutke kada ne damo dovoljno, kada povredimo, kada ne znamo da volimo kako treba. Al ako ćemo da budemo pošteni, onda moramo da priznamo da parazitizam nije rezervisan za pol. Ima žena koje žive na račun muškaraca, kao što ima muškaraca koji žive na račun žena. I nijedno nije ispravno. Prava promena ne dolazi iz ignorisanja, već iz suočavanja.

Jos jedan od tekstova koji glorifikuju "snagu" zena dok muskarca boje po svojoj volji - crnom. Klasicni rodno preferencijalni (neretko i radikalni feministicki) stav poluostvarenih i iskompleksiranih ljudi. Nista ona nije trpila, ako je ovo uopste istina, ali uzmimo tekst za cinjenicu, vec je otisla kad joj je odgovaralo. U ovakvim zajednicama, zene najcesce izgovaraju i cine gnusne stvari, a kada im muskarac uzvrati, ostaju zabezeknutim, ne samo usled iznenadjenja sto se partner brani, nego i prava koje je dao sebi da to ucini. Takvi su u stvari reprezentativni primer narcisoidnih osoba i egocentrika, te ozbiljnih sadista. Stoga je predlog normalnim muskarcima i zenama da pazljivo biraju partnere, istraze njihovu proslost i deluju u skladu sa razvojem odnosa. A ove price o zeni koja "trpi" dvadeset godina, pa je radi toga posvecena i snazna, pogotovo odlukom o odlasku jer "vise nije mogla da izdrzi", su stiva koja pripadaju sekciji bajki. Pogledajtr samo kontrast lajkova i dislajkova na ispod ove i tematski slicnih vesti. Sve ce vam biti jasno. :)

Buduća supruga nikada neće naslediti ništa od mene. I nijedan zakon na planeti zemlji joj neće pomoći. Ne dam joj ništa. Znam da će voleti folklor, svadbe pod šatorom, narodnjake. Znam da moja deca nikada neće da naslede ništa od mene. Ali od toga ne mogu da pobegnem. Zar ne. One postoje, one su većina, i njihov broj raste. I kako da pobegnem od njih. Kako da ne upadnem u zamku. One pobeđuju uvek. Oko njih se vrti srpsko društvo vekovima. Kako da onda budem srećan u takvom braku. Njima se život vrti samo oko folklora i narodne muzike. To je njima vrhunac svega u životu. Kakve srednje škole ili fakulteti, pa one to nikad ne mogu da završe. To nikad nije kročilo u kolarac, pozorište. Nigde se van sela nisu makle. Samo radio i narodnjaci, igraju kolo, babe i majke ih radosne u folklor šalju. To je preče od škole, samo kolo i kolo. Ceo život da se igra kolo.