Za OVU ljubav kažu da je najlepša, ali i najtragičnija priča cele Juge: Sreli su se i više se nisu rastajali

Predstavljamo vam jednu od najvećih, najdubljih i najlepših ljubavnih priča koje je nekadašnja Jugoslavija imala, priču Josipe Lisac i Karla Metikoša, priču koja prkosi vremenu, prostoru i logici, priču koja i posle više od tri decenije živi istim intenzitetom kao i prvog dana. Ovo je ljubav koja nikada nije izbledela, ljubav zbog koje su milioni verovali da večna ljubav zaista postoji, ljubav koja je nadživela i slavu i godine i smrt.

Sve je počelo 1971. godine, naizgled sasvim običnog dana, u Petrinji, gde su oboje imali zakazane nastupe. Ona - mlada, autentična, potpuno drugačija od svega što se na muzičkoj sceni tada čulo. On - svetski šarmer, čovek koji je pod imenom Met Kolins već stekao zavidnu muzičku karijeru u inostranstvu, obilazio svet, punio dvorane i ostavljao trag gde god da se pojavi. Bio je omiljen među ženama, toliko popularan da se pričalo o dvadeset veridbi sa groficama, manekenkama, stjuardesama i drugim uglađenim damama koje su se utrkivale da mu osvoje srce. Ali pravo srce sačekalo ga je tamo gde se najmanje nadao, u Petrinji, u jednom kratkom, sudbinskom pogledu.

Karlo je kasnije pričao kako je već na prvi susret bio očaran Josipom. Govorio je: „Naši pogledi su se sreli, k’o u priči  i od onda se više nismo rastajali.“ Bilo je to jedno od onih prepoznavanja koja se ne mogu objasniti. Tog dana su sela jedno pored drugog u autobus za Zagreb i počela razgovor koji nikada nije prestao. Čak i pre nego što su se zvanično upoznali, sudbina im je, čini se, već ucrtavala put: Josipa je kao tinejdžerka išla da „vidi gde živi Met Kolins“, verujući pogrešnoj adresi, gledajući u tuđi prozor misleći da je njegov. A prva ploča koju je kupila u životu bila je upravo njegova. Kada se kasnije setila tih trenutaka, nazivala ih je „znakovima koji su morali da vode jedno ka drugom“.

Njihova ljubav nije ostala samo njihova. Ona je dobila svoj muzički oblik i postala deo istorije. Album „Dnevnik jedne ljubavi“ iz 1973. godine nastao je kao intimni projekat, ploča koju su pravili jedno za drugo, razgovor u pesmama, priznanje u tonovima. Svaka numera bila je mali fragment njihovog sveta, a balada „O jednoj mladosti“ prerasla je u pesmu svih generacija, u evergrin koji se i danas sluša kao da je tek nastao. Nije slučajno da se za taj album kaže da je jedno od najboljih izdanja ikad snimljenih na ovim prostorima, jer su ga stvarali ljudi koji su u trenutku stvaranja bili srećniji, zaljubljeniji i iskreniji nego ikada.

U svom odnosu nisu imali potrebe za papirima, ceremonijama niti zakletvama pred matičarem. Njihova veza bila je toliko snažna da im ništa od toga nije trebalo. Josipa je jednom izjavila: „U braku se gubi identitet, ne bih mogla da podnesem da me iko nazove svojom ženom. Za Karla nikad nisam bila njegova žena, samo Josipa.“ Njoj je to bio najveći dokaz slobode, a njemu najveći dokaz ljubavi. Živeli su zajedno, stvarali zajedno, putovali zajedno, a svet je imao retku priliku da gleda kako dvoje umetnika, svaki snažan na svoj način, funkcionišu kao savršena celina.

Nikada nisu podizali ton jedno na drugo, nisu psovali, nisu zalupali vratima, niti su dozvoljavali da se problemi nagomilaju. Živeli su, kako je Josipa opisivala, u harmoniji koja se danas retko sreće: „Što smo imali da kažemo, rekli bismo odmah. Sve smo rešavali razgovorom. Kad bi neko od nas bio pod stresom, drugi bi ga podizao, tako smo se izmenjivali i funkcionisali.“ To je bio njihov tajni recept, jednostavan i istovremeno neponovljiv.

I dok je Josipa osvajala scene širom Jugoslavije, svaki put je znala da će ga videti u prvom redu. Njegovo prisustvo postalo je neraskidivi deo nje, a njihovi zaljubljeni pogledi nešto što je prepričavala cela publika. Nije postojala scena na kojoj se nije osećala njihova nevidljiva, ali moćna veza.

Onda je, posle dvadeset godina njihove zajedničke priče, došao decembar 1991. godine. U momentu kada je svet oko njih već bio potresen ratom, stigla je i njihova lična tragedija. Karlo Metikoš preminuo je iznenada, u 51. godini, od infarkta. Smrt je presekla sve planove, sve buduće pesme, sve razgovore i trenutke koje su još hteli da podele. Ali ono što smrt nije mogla da preseče bila je ljubav.

Za Josipu je to bio najteži period u životu. Iako je nastavila da radi, iako je scena bila njena ljubav i njeno utočište, uvek je govorila da je jedan deo nje tada zauvek stao. Ipak, nikada nije dozvolila da se uspomene na Karla izgube ili izblede. Naprotiv, učinila je sve da ga sačuva živim. Svaki koncert posvećivala mu je kao tihu posvetu, svaki pokret na sceni nosio je njegovu energiju, svaki zvuk bio je produžetak njihovog zajedničkog sveta.

„Ne volim reč sećanje, jer ja sve naše zajedničke trenutke, slike i stanja nosim u sebi stalno. I ne samo što su oni u meni, ja ih prenosim dalje… A naša ljubav još je tu i njena prisutnost stalno me oplemenjuje“, govorila je. A kada su je pitali zašto nikada više nije volela, odgovorila je najjednostavnije i najtužnije: „Nisam, jer mi je srce puno i u njega više ništa ne može da stane.“

Josipa Lisac i danas, više od trideset godina nakon Karlove smrti, čuva njihovu ljubav kao nešto najsvetije što je imala. Piše mu pisma. Čuva njihove fotografije. Govori o njemu u sadašnjem vremenu. Svaki njen koncert, svaki rođendan, svaki intervju u kojem ga pomene zvuči kao dokaz da neke ljubavi zaista ne umiru. One se samo presele, iz tela u dušu, iz vremena u večnost.

Njihova ljubav za mnoge je ostala najlepša i najtužnija ljubavna priča koju je Jugoslavija ikada imala. Dva umetnika, dva jaka karaktera, dva života spojena jednim pogledom u provincijskom gradu, i dve decenije zajedničke magije koja se više nikada nije ponovila. Danas, kada Josipa Lisac proslavlja svoj život i karijeru, publika ne slavi samo nju, slavi i jednu ljubav koja je postala legenda. Slavi priču o dvoje ljudi čiji je susret promenio sve. Slavi Karla i Josipu, čiju ljubav ni smrt nije uspela da razdvoji.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.