Ovo je poruka kojom su Zlati javili da je Uroš poginuo i ljudi jecaju: "Čekala sam njega, mislila da kasni"

Telefon joj je bio u ruci dok je čekala da se on javi. Ništa dramatično, običan dan, jedna od onih sitnih svakodnevnih pauza između dve obaveze. Mislila je da kasni, da je zaboravio da odgovori, da će se pojaviti kao i uvek sa nekim banalnim izgovorom.

Umesto njegovog imena na ekranu, pojavilo se drugo. Poruka njegove majke.

U tom trenutku, kako je kasnije napisala, sve se prelomilo. Jedan kratak tekst, nekoliko rečenica, i život se podelio na pre i posle.

Ispovest koja je rasplakala mreže

Mlada devojka, Zlata Milenković, podelila je na TikToku ličnu ispovest o gubitku dečka Uroša. Bez muzike, bez patetike, samo crna pozadina i reči koje zvuče kao da su istrgnute iz dnevnika.

- Nikada neću zaboraviti dan kada mi je stigla poruka od njegove majke. Sedela sam i čekala da mi se on javi, mislila sam da je samo zaboravio, da će se pojaviti kao i uvek. A onda je stigla ta poruka… kratka, jasna i najteža koju sam ikada pročitala.

Dodala je i ono što najviše boli.

- Bolelo je što nisam stigla ni da se oprostim. Što je moja poruka ostala neotvorena zauvek. Što je to bilo naše poslednje 'vidimo se'."

Na kraju, samo jedna rečenica upućena njemu.

- Uroše volim te.

Video je brzo počeo da se deli, a ispod su se nizali hiljade komentara. Neki su slali srca i reči podrške. Drugi su postavljali pitanja. Treći, nažalost, sumnjali.

Jer internet retko kad ostavlja tugu na miru.

Poruka koju niko ne želi da dobije

Zlata je kasnije objavila i sadržaj poruke koju joj je, kako kaže, poslala Uroševa majka.

- Draga moja Zlato žao mi je što moram ovo da ti kažem, teško je i meni. Još uvek ne mogu da se saberem i poverujem da se to dogodilo, i teškog srca ti saopštavam da je Uroš sinoć poginuo. Prevezli su ga u Urgentni i evo sad su nam javili da je preminuo.

Bez uvoda. Bez pripreme. Samo reč koja para uši. Poginuo. Na pitanja pratilaca šta se dogodilo, odgovorila je jednostavno.

- Iskreno, ni danas mi nije jasno… samo je tog dana vozio brže nego inače i izgubio kontrolu, sve se desilo u par sekundi.

Drugi put je bila još kraća.

- Poginuo je.

I nekad je to sve što može da se kaže.

Podrška, ali i osude na mrežama

Ispod videa brzo su se podelila dva tabora. Jedni su pisali da razumeju bol, jer su i sami doživeli slične gubitke.

- Meni je tetka poslala poruku kada mi je tata preminuo, nije imala snage da me zove.

- Nisi jedina, znam tu bol.

- Primi moje iskreno saučešće.

Drugi su, međutim, počeli da analiziraju formu poruke, dužinu, način obaveštavanja, ali se pitaju i za istinost svega.

- Porukama se ne javlja da je neko preminuo.

- Majka to ne bi tako napisala.

- Ko stvarno pati, ne objavljuje po TikToku.

U moru komentara, Zlata je kratko odgovorila.

- Prošlo je godinu dana od njegove smrti.

Bez pravdanja. Bez objašnjavanja. Kao da više nema snage za dodatne reči.

Ne postoji pravilan način da se tuguje

Ova priča je otvorila i širu temu o kojoj retko govorimo naglas. Kako zapravo izgleda tuga u stvarnom životu, a ne u filmovima.

Neko zove telefonom. Neko pošalje poruku jer nema glasa. Neko ćuti mesecima. Neko piše pesme. Neko objavi video na društvenoj mreži, jer mu je lakše da bol podeli sa nepoznatima nego da je nosi sam. Ne postoji priručnik. U šoku ljudi rade ono što mogu, ne ono što "treba".

Upravo zato je ova ispovest dotakla toliko ljudi. Ne zato što je spektakularna, već zato što je sirova i obična. Prepoznatljiva.

Jer svako od nas ima bar jednu poruku koje se plaši. Jedan poziv koji nikad ne želi da primi.

I onu jednu, poslednju rečenicu koja ostane da visi zauvek.

- Vidimo se.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.