Prvo jurnjava za parama, a burma možda u tridesetim: Kako se to srpska svadba pretvorila u matematiku i biznis

Zvanični podaci pokazuju kakav je broj brakova i razvoda u Srbiji zabeležen prema najnovijim statističkim izveštajima, dajući nam jasnu sliku o tome koliko dugo naši parovi ostaju zajedno i kako izgledaju moderne srpske porodice.

Tradicionalna venčanja na kojima se peva tri dana i lome čaše za sreću i dalje zauzimaju posebno mesto u srcima naših ljudi, ali zvanične brojke govore da se naši ljudi sve teže odlučuju na onaj čuveni korak „dok nas smrt ne rastavi”. Dok se u mnogim krajevima i dalje raspravlja o tome ko je koga više opredelio i zašto se mlađi sve kasnije razumeju, život piše priče koje prevazilaze stare običaje i navike.

Mnogi će reći da se vremena menjaju i da novac diktira pravila, dok drugi veruju da je u pitanju samo promena u tome šta muško i žensko traže pod istim krovom.

Zanimljivo je posmatrati kako se u našem narodu menja sama ideja o zajedničkom životu i stvaranju porodice, naročito kada se uporede iskustva naših roditelja sa odlukama koje danas donose mlađe generacije.

Republički zavod za statistiku izneo je precizne podatke za 2025. godinu koji otkrivaju da je zabeležen primetan pad i kod odlaska pred matičara, ali i kod odlaska kod advokata radi razvoda. Iza tih suvoparnih brojeva kriju se hiljade stvarnih sudbina, prećutanih dogovora, novih početaka i odluka koje kroje svakodnevicu u našim gradovima i selima.

Mladoženje sve starije, a matičari imaju sve manje posla

Podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku svedoče da su u 2025. godini u Srbiji zaključena 29.402 braka, što predstavlja pad od 3,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kada posmatramo prve brakove, tu je zabeleženo 24.309 venčanja, što je pad od 2,8 odsto. Statističari su izračunali da na 1.000 stanovnika dolazi 4,5 brakova, dok su se granice u godinama prilično pomerile u odnosu na neka ranija vremena.

Prosečna starost pri zaključenju braka za mladoženje iznosi 34,4 godine, dok neveste u proseku staju na ludi kamen sa 31,4 godine. Slike sa svadbi gde mlada i mladoženje jedva čekaju tridesetu očigledno postaju prošlost, jer savremeni parovi prvo žele da završe škole i osiguraju posao.

Zanimljiv je i podatak da su najzastupljeniji etnički homogeni brakovi, odnosno bračne zajednice koje su zaključili supružnici iste nacionalnosti - čak 24.258 ili 82,5 odsto.

Kada se zaviri u diplomu i radne knjižice, isti stepen obrazovanja supružnika svojstven je najvećem broju zaključenih brakova – 20.180 ili 68,6 odsto. Pored toga, u 21.734 zaključena braka (73,9 odsto) oba supružnika su ekonomski aktivna lica, što pokazuje da danas oba partnera moraju da privređuju kako bi kućni budžet opstao.

Ogromna većina venčanja, tačnije 26.687 ili 90,8 odsto, zaključena je između državljana Republike Srbije.

Krizna četrnaesta godina i sudbina stanova i dece

Dok jedni proslavljaju ulazak u bračne vode, drugi shvataju da im zajednički život više ne ide od ruke, pa je tako u 2025. godini u Srbiji razvedeno 10.148 brakova. Broj razvedenih brakova u padu je za 4,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a na 1.000 stanovnika iznosi 1,5. Statističke analize otkrivaju i sledeću zvaničnu informaciju:

„Prosečna starost muža pri razvodu braka iznosi 45,6 godina, a za žene 42,1 godinu. Prosečno trajanje razvedenog braka u 2025. godini iznosi 13,9 godina.”

Prosečna četrnaesta godina pokazuje se kao prelomna tačka kada parovi shvate da je vreme za razlaz. Najveći broj razvedenih brakova čine brakovi s decom – 5.318 ili 52,4 odsto, pri čemu su najčešći razvedeni brakovi s jednim detetom – 2,647 ili 49,8 odsto.

Zvanični podaci takođe precizno navode šta se dešava nakon sudskog raspleta: „Nakon razvoda, izdržavana deca najčešće su dodeljena ženi, i to u 3.487 razvedenih brakova (65,6 odsto).”

Život ide dalje bez obzira na statističke tabele

Ove statističke promene u našem društvu ne znače da su ljudi digli ruke od ljubavi, već da joj prilaze sa mnogo više opreza i praktičnosti nego ranije.

Parovi danas svesno biraju trenutak kada će reći sudbonosno „da”, a oni koji odluče da se raziđu uglavnom to čine nakon što su pošteno probali da sačuvaju porodicu i potrošili više od jedne decenije pod istim krovom. Razvod više nije tabu tema kao u vreme naših baka, ali se i dalje u narodu gleda da se deca zbrinu na najbolji mogući način.

Brojke iz zvaničnih izveštaja pokazuju da se naša svakodnevica menja, ali želja za stabilnom kućom i razumevanjem ostaje ista. Bilo da se venčavaju u ranim tridesetim ili rešavaju da plate razvod u četrdesetim, naši ljudi nastavljaju da traže svoju sreću, prilagođavajući se novom vremenu i navikama koje ono donosi.

(Ona.rs / NIN)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.