Na venčanje je došao kao kum, a kući otišao kao oženjen čovek: Najneobičnija ljubavna priča starog Beograda

Beograd je oduvek voleo velike ljubavne priče. Neke su zapisane u istorijskim knjigama, druge u romanima, a treće su ostale da žive negde između činjenica i legende, prepričavajući se decenijama kao da su se dogodile juče. Upravo takva je i priča o jednom od najvećih srpskih arhitekata Aleksandru Deroku, njegovom najboljem prijatelju, književniku Rastku Petroviću, i ženi koja je, prema predanju, u jednom jedinom danu promenila živote obojice.

Legenda kaže da je Deroko na venčanje došao kao kum, spreman da svom prijatelju bude svedok u jednom od najvažnijih trenutaka života. Međutim, kada se mladoženja nije pojavio, dogodilo se nešto što zvuči kao scenario za film. Priča kaže da je upravo kum stao pred matičara umesto njega i oženio devojku koja je do tog jutra trebalo da postane supruga njegovog najboljeg prijatelja.

Da li se zaista dogodilo baš tako? Tu počinje misterija koja traje već više od devedeset godina.

Istoričari se uglavnom slažu oko osnovnih činjenica. Aleksandar Deroko i Rastko Petrović bili su izuzetno bliski prijatelji još od studentskih dana u Parizu. Zajedno su putovali, istraživali srpske srednjovekovne manastire, delili ljubav prema umetnosti i književnosti i važili za nerazdvojni dvojac tadašnje beogradske intelektualne scene. Obojica su godinama poznavala Ivanku Pavlović, obrazovanu i šarmantnu Beograđanku koja je u jednom periodu bila u ljubavnoj vezi sa Rastkom Petrovićem. Poznato je i da je upravo ona na francuski jezik prevela njegov putopis "Ljudi govore", što dovoljno govori koliko su bili bliski.

Sve do tog proleća 1934. godine izgledalo je da će njihova priča dobiti sasvim očekivan kraj. Venčanje je zakazano za 3. jun, gosti su bili pozvani, kum je bio određen, a niko nije mogao da nasluti da će upravo taj dan postati jedna od najvećih ljubavnih misterija starog Beograda.

Šta se zaista dogodilo 3. juna 1934?

Ono oko čega nema spora jeste da se Rastko Petrović tog dana nije oženio Ivankom Pavlović. Pouzdano je potvrđeno da je upravo 3. juna 1934. godine njen suprug postao Aleksandar Deroko i da su njih dvoje ostali zajedno više od četiri decenije, sve do njegove smrti.

Međutim, način na koji je do toga došlo ostao je predmet brojnih priča.

Najpoznatija verzija, koja se decenijama prenosi u Beogradu i često se može pronaći u feljtonima, memoarima i pričama o znamenitim Beograđanima, kaže da se Rastko jednostavno nije pojavio na sopstvenom venčanju. Navodno je dugo vladao muk među zvanicama, niko nije znao šta se događa, a onda je, posle razgovora sa Ivankom i porodicom, doneta potpuno neočekivana odluka - da se venčanje ipak održi, ali sa kumom umesto sa mladoženjom.

Istoričari, međutim, upozoravaju da za ovakav sled događaja ne postoji zvaničan dokument koji bi ga potvrdio. Ne postoji zapisnik sa venčanja koji opisuje takvu situaciju, niti su Deroko ili Ivanka ostavili svedočanstvo u kojem su ispričali da se sve odigralo upravo tako. Zbog toga mnogi istraživači smatraju da je reč o legendi koja je vremenom postajala sve dramatičnija.

Prijateljstvo koje je izgledalo neraskidivo

Da bi se razumelo zašto ova priča i danas izaziva toliko pažnje, potrebno je vratiti se nekoliko godina unazad. Aleksandar Deroko i Rastko Petrović nisu bili samo poznanici niti kolege. Bili su među najbližim prijateljima svoje generacije.

Upoznali su se posle Prvog svetskog rata u Parizu, gde su obojica boravila kao mladi ljudi željni znanja i umetnosti. Rastko je već tada pokazivao izuzetan književni talenat, dok je Deroko bio opčinjen arhitekturom i srpskim srednjovekovnim graditeljstvom. Uprkos različitim interesovanjima, povezivala ih je radoznalost, ljubav prema putovanjima i gotovo dečačka želja da upoznaju svet.

Kasnije su zajedno obilazili Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru, istražujući manastire, stare gradove i kulturnu baštinu. Putovanja su trajala nedeljama, često u veoma skromnim uslovima. Spavali su gde su stizali, beležili ono što vide i satima razgovarali o umetnosti, istoriji i životu. Oni koji su ih poznavali govorili su da je teško bilo zamisliti jednog bez drugog.

U tom društvu pojavila se Ivanka Pavlović.

Bila je obrazovana, govorila je strane jezike i kretala se u krugu beogradske intelektualne elite. Nije bila žena koja je osvajala samo lepotom, već i znanjem i duhom. Rastko i Ivanka započeli su vezu, a njihova bliskost bila je toliko velika da je upravo ona prevela njegov putopis "Ljudi govore" na francuski jezik. Sve je ukazivalo na to da će se njih dvoje venčati.

Dan koji je postao legenda

Ono što se dogodilo 3. juna 1934. godine danas je gotovo nemoguće potpuno rekonstruisati.

Istorijski izvori potvrđuju da je tog dana Aleksandar Deroko sklopio brak sa Ivankom Pavlović. Takođe je poznato da je prethodno bilo planirano njeno venčanje sa Rastkom Petrovićem.

Sve ostalo nalazi se na granici između činjenica i legende.

Najpoznatija verzija priče kaže da se Rastko jednostavno nije pojavio. Gosti su navodno čekali, vreme je prolazilo, a mladoženje nije bilo. Razlozi nikada nisu objašnjeni. Da li se uplašio braka, da li se predomislio ili je među njima došlo do nesuglasica neposredno pred venčanje, niko nije mogao sa sigurnošću da kaže.

Upravo tada, prema predanju koje se decenijama prepričava u Beogradu, doneta je odluka koja je mnoge ostavila bez teksta. Kum Aleksandar Deroko navodno je stao na mesto mladoženje i oženio Ivanku.

Istoričari, međutim, upozoravaju da za ovakav sled događaja nema neposrednih pisanih dokaza. Nije sačuvan dokument koji bi opisao šta se dešavalo tog dana, niti su sami učesnici ostavili detaljno svedočanstvo. Zbog toga pojedini istraživači smatraju da je priča vremenom dobila romantične detalje koji su je pretvorili u jednu od najpoznatijih beogradskih legendi.

Ipak, ono što niko ne osporava jeste ishod.

Ivanka Pavlović i Aleksandar Deroko venčali su se i ostali zajedno narednih četrdesetak godina.

Da li je Rastko zaista izgubio ljubav svog života?

Zašto je Rastko odustao od venčanja pitanje je koje ni danas nema konačan odgovor.

Jedni smatraju da je bio čovek nemirnog duha koji se teško mirio sa životom vezanim za porodicu i svakodnevicu. Drugi veruju da je upravo Ivanka shvatila da joj je Deroko bliži nego što je ranije mislila. Postoje i oni koji tvrde da je odluka doneta mnogo pre samog venčanja, a da je priča o "nestalom mladoženji" kasnije samo dobila dramatičniji oblik.

Istina je verovatno poznata samo troje ljudi koji više nisu među živima.

Zanimljivo je da se ni Deroko ni Rastko nikada javno nisu upuštali u objašnjavanje onoga što se dogodilo. Nije bilo međusobnih optužbi, javnih svađa niti pokušaja da jedan drugog predstave krivcem. Upravo ta tišina ostavila je dovoljno prostora da se oko njihove priče isplete legenda.

Ljubav koja je potrajala čitav život

Ako je njihov brak nastao na neobičan način, ono što je usledilo teško da se može nazvati prolaznom odlukom.

Aleksandar Deroko i Ivanka proveli su zajedno više od četiri decenije. Ljudi koji su ih poznavali govorili su da su činili skladan par i da se među njima retko mogla videti napetost koja bi ukazivala na to da je njihov zajednički život počeo tako neobično.

Deroko je nastavio da gradi svoju izuzetnu karijeru. Projektovao je brojne građevine, predavao na Univerzitetu u Beogradu, pisao knjige i ostao jedan od najznačajnijih srpskih arhitekata 20. veka. Bio je poznat po britkom humoru, boemskom duhu i bezbrojnim anegdotama koje su se o njemu prepričavale.

Rastko Petrović krenuo je drugim putem. Ušao je u diplomatsku službu Kraljevine Jugoslavije, a kasnije je veći deo života proveo u Sjedinjenim Američkim Državama. Tamo je i preminuo 1949. godine, daleko od Beograda u kojem je ostavio prijatelje, uspomene i jednu ljubavnu priču o kojoj će se govoriti mnogo duže nego što je mogao da pretpostavi.

Istina ili legenda?

Možda upravo zato ova priča traje skoro čitav vek. Ne zato što znamo svaki njen detalj, već zato što ih ne znamo.

Istorija nam nudi proverene činjenice - da su Rastko Petrović i Ivanka Pavlović bili verenici, da je Aleksandar Deroko trebalo da bude kum i da su se na kraju Deroko i Ivanka venčali i ostali zajedno do kraja života.

Sve ostalo ostalo je između sećanja savremenika, kasnijih prepričavanja i beogradskih legendi koje su iz generacije u generaciju dobijale nove nijanse.

Možda upravo zbog toga ova priča i danas zvuči kao scenario za film. U njoj ima prijateljstva, ljubavi, neizvesnosti, ćutanja i pitanja na koja niko nikada nije dao konačan odgovor. A upravo su takve priče one koje najduže žive - ne zato što nude sve odgovore, već zato što nas teraju da ih iznova tražimo.

(Ona.rs / RTS OKO / NIN / RTV Vojvodina / SANU)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.