Mislite da su samo nepristojni? Psihologija otkriva pravi razlog zašto neki ljudi pričaju PREGLASNO

Zamislite da ste napolju, kada odjednom čujete nečiji glas koji nadjačava sve ostale. Glas je jak, bučan i dopire preko drugih. Iako osoba ne koristi nepristojne reči ili ton, možda počnete da osećate iritaciju, a slično se dešava i ljudima oko vas. Često procenjujemo ljude sa glasnim govorom kao nepristojne, nesavesne ili jednostavno iritantne. Ali da li je u pitanju samo nedostatak društvene kulture i osećaja za druge, ili glas otkriva više o unutrašnjem emotivnom stanju, ličnosti i iskustvu te osobe?

Razumevanje psihologije glasa i govora

Tokom ljudske evolucije, glas i govor postali su važan način komunikacije. Oni određuju ne samo šta govorimo ili kako govorimo, već i kako nas drugi doživljavaju. Glas i stil govora su deo ličnosti i oblik ličnog izraza.

Glas u društvenoj i evolucijskoj psihologiji

Tradicionalno, glasna osoba ili glas je bio povezan sa autoritetom, sposobnošću vođenja, budnošću i isticanjem prisutnosti pred drugima. Glas je afirmisao prisustvo i uspostavljao dominaciju. Danas, i dalje postoji slična percepcija. Iako glasna osoba ne garantuje liderske sposobnosti, otkriva karakteristike ličnosti.

Zašto ljudi pričaju glasno?

1. Ličnost

Ljudi sa određenim osobinama često imaju glasnije glasove od drugih. Studija je pokazala da ekstrovertni pojedinci često imaju glas koji se doživljava kao izražajniji, samouvereniji, prijatniji i glasniji. "Ekstrovertnost, prosocijalno ponašanje i problemi u odnosima sa vršnjacima nezavisno doprinose korišćenju glasnijeg glasa, dok emocionalna stabilnost i savesnost idu uz tiši glas", smatra jedno istraživanje.

2. Nedostatak svesti

Ponekad osoba nije svesna koliko je glasna u svojoj okolini, što rezultira glasnim govorom. To može biti povezano sa anksioznošću: povećan stres i napetost mogu stisnuti mišiće grla, što dovodi do promuklog glasa, pa ljudi kompenzuju tako što govore glasnije.

3. Kulturna pozadina

Kultura igra veliku ulogu u određivanju jačine glasa. Dok jedna kultura može glasan glas smatrati izražajnim, druge ga mogu smatrati nepristojnim i agresivnim.

Studije pokazuju: "Glasan i izražajan govor češći je kod Afroamerikanaca, Kariba, Latinoamerikanaca i Arapa. Neke domorodačke kulture Amerike, Aljaska i latinoamerički domorodački narodi preferiraju tiše tonove i manje izražajan govor, kao i neke istoazijske kulture".

4. Emocionalno stanje

Povećano emotivno stanje često dovodi do glasnijeg glasa. "Emocionalna stanja u glasovima pouzdano se prenose kombinacijom tri dimenzije - visina tona, trajanje i intenzitet zvuka (subjektivno ocenjeno kao jačina)" (Pittam i Scherer, 1993). Na primer, kada je osoba uzbuđena ili ljuta, glas je često glasniji nego inače.

5. Intimidacija

"Jačina glasa se koristi za pokazivanje snage i agresivnosti". Ponekad se glas koristi kao sredstvo zastrašivanja. Osoba može pokušati da pokaže dominaciju koristeći glasniji i agresivniji ton.

Kako upravljati glasnim govorom

Prepoznajte uzrok

Glas može biti način suočavanja sa mentalnim problemima poput anksioznosti, pokušaj afirmacije ili zid prema drugima. Važno je prepoznati uzrok i raditi na njemu.

Vežbajte empatiju

Razumeti osobu iz njene perspektive, a ne samo iz svoje. Zamislite kako biste se osećali kada bi neko glasno govorio pored vas dok pokušavate da se odmorite ili fokusirate.

Fokus na slušanje

Obratite pažnju na reakcije drugih na svoj ton i jačinu glasa. Ako primećujete neprijatnost, to je signal da treba smanjiti jačinu.

Traženje podrške

Ponekad glasni govor ukazuje na neizražene emocionalne probleme. Profesionalna pomoć može biti korisna.

(Ona.rs/Psychologs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.