Objavio je šta je veštačka inteligencija rekla o ljudskoj psihi: Odgovori BOLE više od terapije, sve je istina

Na Instagramu, bez velike najave i bez tipične motivacione estetike, jedna crna, minimalistička objava danima kruži storijima i porukama. Profil Andreja Miljkovića, @miljkovicandreja, postavio je jednostavno pitanje ChatGPT-ju: koje su najsurovije istine u psihologiji koje svako mora sam da razume o sebi, ili rizikuje da polako, neprimetno, propadne u životu.

Nije to bio još jedan "radi na sebi" post. Nije bilo tapšanja po ramenu ni jeftine inspiracije. Umesto toga, stigli su odgovori koji više liče na hladan tuš nego na terapiju.

Objava je brzo krenula da se deli jer ljudi u njoj nisu našli utehu, nego prepoznavanje. Onaj neprijatan osećaj kad pročitate nešto i shvatite: ovo sam ja.

U nastavku su citati odgovora tačno kako su napisani, a ispod svake poruke sledi realnost koja stoji iza njih.

Veštačka inteligencija tvrdi: Mozak vas ne štiti da budete srećni

- Tvoj um ne želi da budeš srećan, želi da budeš siguran. Mozak je evolutivno dizajniran za preživljavanje, ne za ispunjenje. Zato bira poznato umesto ispravnog, bira kratkoročno olakšanje umesto dugoročne koristi i sabotira promenu čak i kada znaš da je dobra. Ako ovo ne razumeš, ceo život ćeš misliti: "Nešto nije u redu sa mnom." A istina je: sve je u redu, ali ti moraš da vodiš, ne on.

Ovo je možda najbrutalnija istina od svih, jer ruši onu romantičnu ideju da smo "rođeni da budemo srećni". Nismo. Rođeni smo da preživimo.

Zato ostajete u sigurnim, ali lošim poslovima. Zato se vraćate istim tipovima partnera. Zato odlažete promene iako znate da bi vam donele bolje sutra.

Niste lenji ni nesposobni. Samo vam je mozak kukavica po difoltu. Ako ga ne trenirate, vodiće vas pravo u osrednjost.

Emocije nisu dokaz stvarnosti

- Emocije nisu istina, već signal. Većina ljudi živi kao da su emocije činjenice. "Ne osećam se spremno" znači nisam spreman. "Neprijatno mi je" znači ovo je pogrešno. "Plaši me" znači opasno je. Ne. Emocije su hemijski odgovor na percepciju, ne objektivnu realnost. Ako ih ne naučiš da čuješ, ali ne slušaš slepo, bićeš rob impulsa, ne arhitekta života.

Ovo pogađa pravo u srž modernog mentaliteta "slušaj svoje srce".

Srce je super za poeziju. Za odluke baš i ne.

Ako biste uvek pratili ono što je prijatno, nikad ne biste promenili posao, nikad ne biste započeli težak razgovor, nikad ne biste rizikovali. Sve što vredi u životu u nekom trenutku je neprijatno.

Strah ne znači uvek "beži". Često znači "rasteš".

Ličnost nije uklesana u kamen

- Tvoja ličnost nije tvoja sudbina. "Ja sam takav", "ja nisam disciplinovan tip", "ja sam emotivan, povučen, eksplozivan". To su priče, ne identitet. Ličnost je skup navika, ponovljenih reakcija i naučenih obrazaca. Ako veruješ da si fiksan, odustaješ pre nego što pokušaš. Ako razumeš da si plastičan, gradiš sebe kao projekat.

Ovo je deo koji najviše boli ego.

Jer svi volimo etikete. Lakše je reći "takav sam" nego menjati se.

Ali istina je mnogo manje glamurozna. Većina onoga što zovete karakterom su navike koje ponavljate godinama. A navike mogu da se menjaju.

Nema sudbine. Ima rutina.

I to je dobra vest, ali i odgovornost. Jer onda više nema izgovora.

Ljudi vide vaše granice, ne vaše reči

- Ljudi ne vide tebe, vide kako se ti osećaš prema sebi. Poštovanje, privlačnost, autoritet, poverenje ne dolazi iz onog što govoriš, već iz granica koje postavljaš, tolerancije na neprijatnost i načina na koji reaguješ kad nisi branjen ili potvrđen. Ako ne razumeš ovu dinamiku, ceo život ćeš pokušavati da se dopadneš, objašnjavaš se i pregovaraš za vrednost. A svet poštuje one koji sebe ne objašnjavaju, već žive u skladu sa sobom.

Surovo, ali realno.

Možete biti najelokventnija osoba u prostoriji, ali ako stalno tražite dozvolu, izvinjavate se i ugađate svima, ljudi će vas čitati kao nesigurne.

Poštovanje se ne dobija pričom. Dobija se stavom.

Granice su glasnije od reči.

Ako ne upravljate pažnjom, neko drugi hoće

- Ako ne upravljaš pažnjom, neko drugi hoće. Pažnja je nova valuta moći. Ako ne kontrolišeš šta gledaš, koga slušaš i čemu se vraćaš u mislima, ne upravljaš svojim životom, već reaktivno odgovaraš na tuđe agende. Većina ljudi ne propadne jer su glupi, nego jer im je pažnja rasuta, a energija potrošena na nebitno.

Ovo je istina 2026. godine.

Ne uništava vas jedna velika greška. Uništi vas hiljadu malih distrakcija.

Sat vremena skrolovanja. Još jedna besmislena rasprava. Još jedan dan bez fokusa. I tako godinama.

Na kraju ne propadnete dramatično. Samo se jednog dana probudite i shvatite da stojite u mestu.

Zato je ova objava toliko deljena. Ne zato što je lepa, nego zato što je tačna. Nema utehe, nema tapšanja po ramenu. Samo ogledalo. A ogledala retko lažu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.