Ovim nikada ne smete da se hvalite: Jedna stara mudrost upozorava da se o ovome ne govori

Nikolaj Gogolj ostavio je dubok trag u ruskoj književnosti, ali njegova dela i misli i danas privlače pažnju jer govore o ljudskoj prirodi, sujeti, ambicijama, razočaranjima i odnosima među ljudima. Autor „Mrtvih duša“, „Šinjela“ i „Nosa“ umeo je da kroz humor i satiru pokaže slabosti koje su, čini se, ostale gotovo iste uprkos tome što su se vremena promenila.

Jedna od misli koja se pripisuje Gogolju posebno je zanimljiva danas, u eri društvenih mreža, kada gotovo svaki plan može postati javna objava.

„Nikada se ne hvalite svojom budućnošću!“

Na prvi pogled, ova rečenica deluje jednostavno, ali iza nje se krije poruka o tome koliko je mudro govoriti o onome što tek želimo da ostvarimo.

Ne pričajte unapred o onome što tek treba da se dogodi

Planovi nam daju osećaj sigurnosti. Kada nešto dugo želimo, prirodno je da o tome pričamo – gde ćemo putovati, šta ćemo kupiti, kakav posao želimo, šta ćemo promeniti u životu ili koji veliki cilj želimo da ostvarimo.

Ipak, budućnost je nepredvidiva.

Okolnosti mogu da se promene, ljudi mogu da promene odluke, a ono što nam danas izgleda kao potpuno siguran plan sutra može postati nešto sasvim drugo. Zato se ova Gogolju pripisana misao može shvatiti kao poziv na oprez: ne najavljujte glasno ono što još nije postalo stvarnost.

Ponekad je mnogo korisnije ćutati, raditi i pustiti da rezultat govori umesto nas.

Jer kada nešto zaista ostvarimo, nema potrebe da objašnjavamo koliko smo to želeli, koliko smo planirali i koliko smo bili sigurni da će se dogoditi. Rezultat govori sam za sebe.

Društvene mreže dodatno su promenile stvari

Ova poruka posebno dobija na značaju u vremenu kada ljudi gotovo svakodnevno dele delove svog života na društvenim mrežama.

Najavljujemo putovanja pre nego što krenemo na njih, govorimo o novom poslu pre nego što ga zaista započnemo, objavljujemo velike životne odluke, planove, kupovine i ciljeve.

Naravno, nema ničeg lošeg u tome da podelimo sreću sa drugima. Ali ne mora svaka naša želja odmah da postane javna.

Neke stvari jednostavno bolje rastu u tišini.

Kada stalno govorimo drugima šta ćemo uraditi, lako možemo dobiti osećaj kao da smo već napravili korak ka cilju, iako se u stvarnosti još ništa nije dogodilo. Mnogo je vrednije energiju koju bismo potrošili na najavljivanje usmeriti na samo ostvarenje.

„Često, kroz smeh vidljiv svetu, teku suze nevidljive svetu.“

Još jedna misao koja se pripisuje Gogolju govori o tome koliko malo zapravo znamo o životima drugih ljudi.

„Često, kroz smeh vidljiv svetu, teku suze nevidljive svetu.“

Iza nečijeg osmeha ne mora da stoji bezbrižnost. Osoba koja deluje srećno može istovremeno prolaziti kroz težak period o kojem niko ništa ne zna.

Upravo zato nije dobro donositi zaključke samo na osnovu onoga što vidimo. Posebno ne u svetu društvenih mreža, gde ljudi najčešće pokazuju samo pažljivo odabrane delove svog života.

„Kroz patnju i tugu suđeno nam je da steknemo zrnca mudrosti...“

Teška iskustva često nas promene više nego bilo koja knjiga ili savet.

Jedna od Gogolju pripisanih misli kaže da kroz patnju i tugu stičemo zrnca mudrosti koja se ne mogu pronaći u knjigama.

I zaista, neke životne lekcije ne možemo naučiti unapred. Shvatimo ih tek kada ih sami proživimo.

Razočaranja, gubici, pogrešne odluke i teški odnosi mogu ostaviti trag, ali nas istovremeno mogu naučiti da bolje razumemo sebe i druge.

Prošlost ne možemo promeniti, ali možemo ono što radimo danas

Još jedna poruka pripisana Gogolju posebno se odnosi na odnos prema sopstvenim greškama:

„Umesto da strogo osuđujete svoju prošlost, mnogo je bolje da ne budete nemilosrdni prema svojim sadašnjim postupcima.“

Lako je godinama vraćati film i razmišljati o tome šta smo mogli drugačije. Zašto smo nekome verovali, zašto smo ostali u određenom odnosu, zašto nismo ranije otišli, zašto smo doneli neku odluku.

Ali prošlost više ne možemo da promenimo.

Ono na šta možemo da utičemo jeste ono što radimo danas. Zato je mnogo korisnije iz grešaka izvući pouku nego neprestano kažnjavati sebe zbog njih.

Kada nekoga idealizujemo, ne vidimo njegove mane

Gogolju se pripisuje i zanimljiva misao o tome kako se naš pogled na ljude menja u zavisnosti od emocija koje prema njima osećamo.

Kada nekoga volimo i idealizujemo, njegove mane lako zanemarujemo. Kada smo, međutim, ogorčeni, možemo početi da primećujemo isključivo ono što kod te osobe ne valja.

Istina je često negde između.

Nijedan čovek nije savršen, ali ga naše emocije mogu učiniti mnogo boljim ili mnogo gorim nego što zaista jeste.

„Brini prvo o sebi, a onda o drugima“

Još jedna misao koja se pripisuje Gogolju glasi:

„Brini prvo o sebi, a onda o drugima: prvo postani čistiji dušom, a onda se trudi da i druge učiniš čistijima.“

Ona podseća na jednostavnu stvar koju često zaboravljamo – teško možemo da menjamo druge ako nismo spremni da pogledamo sopstvene postupke.

Možda upravo zato Gogoljeve misli i danas zvuče savremeno. Bez obzira na to da li govorimo o odnosima, ambicijama, greškama ili potrebi da drugima pokažemo koliko nam dobro ide, ljudska priroda se nije mnogo promenila.

A možda je među svim ovim porukama upravo ona o budućnosti najzanimljivija za naše vreme: ne mora svako da zna šta planiramo.

Neke želje je bolje čuvati za sebe.

Neke planove je bolje ne najavljivati.

A neke rezultate je najbolje jednostavno - pokazati.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.