Psiholog otkriva rečenicu koja može da smiri svaku svađu u vezi: Ne morate da priznate da ste za sve krivi

Psiholog Mark Travers, stručnjak za partnerske odnose koji proučava dinamiku veza i način na koji parovi rešavaju sukobe, objašnjava da postoji jednostavna tehnika koja može da spreči da se obična rasprava pretvori u ozbiljan partnerski konflikt. Reč je o takozvanom delimičnom priznanju odgovornosti, odnosno sposobnosti da priznamo svoj deo krivice, a da pritom ne moramo da odustanemo od celog svog stava.

Koliko puta se dogodilo da svađa sa partnerom počne zbog nečeg konkretnog, a završi se preispitivanjem čitave veze? Možda je jedno od vas promenilo zajednički dogovor bez konsultacije sa drugim ili je potrošilo novac na nešto o čemu je trebalo razgovarati. U početku se raspravlja o određenom postupku, ali se razgovor ubrzo pretvara u međusobno prebacivanje.

"Zašto preteruješ?", "Ti uvek radiš isto" ili "S tobom je nemoguće razgovarati" samo su neke od rečenica koje mogu da udalje partnere od prvobitnog problema.

Umesto da zajedno pokušavaju da pronađu rešenje, oboje počinju da dokazuju ko je razumniji, ko je više povređen i ko je zapravo u pravu.

U tom trenutku svađa prestaje da bude razgovor o problemu i postaje borba za pobedu.

Upravo tu, smatra Travers, može da pomogne jednostavna komunikacijska tehnika koja ne zahteva da jedna osoba preuzme svu krivicu na sebe.

Šta je delimično priznanje odgovornosti?

Delimično priznanje odgovornosti podrazumeva da u trenutku kada dođe do nesuglasice priznamo konkretan deo problema za koji smo zaista odgovorni, bez odustajanja od svega ostalog što želimo da kažemo.

To može da zvuči sasvim jednostavno:

• "U pravu si, za taj deo sam ja odgovoran."
• "Tačno je, trebalo je da ti kažem ranije."
• "Nije trebalo da donesem tu odluku bez prethodnog razgovora s tobom."

Suština je u tome da priznamo ono što smo zaista pogrešili, umesto da se branimo od svake primedbe samo zato što se ne slažemo sa celokupnim partnerovim stavom.

Ako smo, na primer, promenili zajednički plan bez prethodnog dogovora, možemo da priznamo da je to bilo pogrešno, čak i ako smatramo da je sama promena plana bila opravdana.

Na taj način ne govorimo da je partner u pravu u svemu, već pokazujemo da smo sposobni da sagledamo sopstvene postupke i preuzmemo odgovornost za njih.

Prema Traversovom iskustvu u radu sa partnerskim odnosima, upravo ovakav pristup može veoma brzo da smanji napetost tokom rasprave.

Zašto ova tehnika tako brzo smiruje svađu?

Kada nam partner ukaže na nešto što smo uradili pogrešno, često unapred očekuje da će morati dugo da objašnjava zašto ga je određeni postupak povredio. Zbog toga razgovor može da postane sve glasniji, a argumenti i primeri iz prošlosti počinju da se gomilaju.

To ne mora da znači da druga osoba želi da nas povredi ili ponizi. Često samo pokušava da dobije potvrdu da smo razumeli zbog čega joj nešto smeta.

Kada odmah priznamo konkretan propust, uklanjamo deo potrebe za dokazivanjem. Partner dobija potvrdu da smo ga čuli, dok mi istovremeno zadržavamo pravo da objasnimo svoju stranu priče.

Ovakav pristup posebno je važan jer mnogi ljudi izbegavaju da priznaju čak i malu grešku ne zato što veruju da nisu ništa pogrešili, već zato što se plaše da će jedno priznanje biti protumačeno kao priznanje potpune krivice.

Ako kažemo da smo pogrešili u jednoj stvari, imamo utisak da ćemo morati da prihvatimo i sve ostale optužbe. Zbog toga ponekad radije ne priznajemo ništa.

Delimično priznanje odgovornosti prekida taj obrazac. Ono pokazuje da je moguće biti svestan sopstvene greške, a da pritom ne moramo da prihvatimo svaku partnerovu procenu situacije.

Šta se događa kada uporno odbijamo da priznamo grešku?

Problem koji nije razrešen tokom jedne svađe često se ponovo pojavljuje u nekom drugom trenutku.

Ako partner stalno ima osećaj da mora da se bori za priznanje i da druga strana nikada ne preuzima odgovornost, nezadovoljstvo može da se nagomilava. Ono što nije bilo saslušano i razrešeno u jednoj raspravi može da se pojavi nekoliko nedelja kasnije, tokom potpuno nepovezanog sukoba.

Tada se, na primer, svađa zbog kućnih obaveza iznenada pretvara u razgovor o tome kako je neko pre nekoliko nedelja doneo važnu odluku bez konsultacije ili nije ispunio obećanje.

Na prvi pogled može da deluje kao da partner vodi evidenciju svake greške, ali ponekad je u pitanju upravo suprotno: prethodni problem nikada nije dobio priznanje i nije zaista razrešen.

Kada se male nesuglasice redovno rešavaju i kada obe strane umeju da priznaju svoj deo odgovornosti, manja je verovatnoća da će se stari problemi stalno vraćati u nove rasprave.

To ne znači da će se partneri prestati svađati, već da će njihove svađe češće ostajati usmerene na problem koji je do njih doveo, umesto da postanu rasprave o karakteru, prošlim greškama i čitavom odnosu.

Četiri pravila za primenu ove tehnike u vezi

Da bi delimično priznanje odgovornosti zaista pomoglo, važno je kako ga izgovaramo. Nije dovoljno samo izgovoriti reči koje zvuče kao izvinjenje.

1. Budite konkretni i priznajte ono što ste zaista uradili pogrešno.

Umesto neodređenog "Dobro, u redu, pogrešio sam", bolje je reći: "U pravu si, nije trebalo tako da razgovaram s tobom pred tvojom majkom."

Konkretno priznanje pokazuje da razumemo šta je zasmetalo drugoj osobi. Neodređeno prihvatanje krivice, izgovoreno preko volje, može da zvuči kao pokušaj da se rasprava što pre završi.

2. Nemojte odmah dodavati "ali".

Rečenica "U pravu si, pogrešio sam, ali ni ti nisi..." poništava efekat prethodnog priznanja i razgovor odmah vraća u odbrambeni stav.

To ne znači da treba da prećutimo sopstvene zamerke ili da se odreknemo prava da kažemo kako smo se osećali. Važno je samo da prvo priznanje ostane iskreno i da mu odmah ne dodamo novu optužbu.

O sopstvenom viđenju situacije možemo da razgovaramo nakon što pokažemo da smo razumeli partnerovu primedbu.

3. Priznajte grešku čim je prepoznate.

Što duže čekamo da priznamo očigledan propust, veća je verovatnoća da će se rasprava pretvoriti u nadmetanje argumentima.

Ako shvatimo da smo zaista zaboravili da obavestimo partnera o važnoj promeni, nema potrebe da prvo iznosimo deset razloga zbog kojih smo to uradili.

Jednostavno priznanje u pravom trenutku može da spreči nepotrebno podizanje tenzije.

4. Naučite da priznate grešku čak i kada smatrate da ste uglavnom u pravu.

Ovo može biti najteži deo. Kada verujemo da je naš stav opravdan, često nam je teško da priznamo i najmanji propust jer imamo utisak da time slabimo sopstvenu poziciju.

Međutim, moguće je biti u pravu u vezi sa suštinom problema, a istovremeno pogrešiti u načinu na koji smo postupili ili razgovarali sa partnerom.

Priznavanje tog dela ne znači poraz. Naprotiv, pokazuje da nam je važnije da razumemo problem nego da po svaku cenu pobedimo u raspravi.

Cilj nije da pobedimo partnera, već da rešimo problem

Partnerske svađe nisu same po sebi znak da veza ne funkcioniše. Neslaganja su prirodan deo odnosa između dve osobe koje imaju različite potrebe, očekivanja i načine reagovanja.

Mnogo je važnije šta se događa kada do neslaganja dođe. Ako svaka rasprava postane prilika da dokazujemo ko je u pravu, podsećamo jedno drugo na stare greške i branimo se od svake kritike, čak i mali problemi mogu da prerastu u velike sukobe.

Delimično priznanje odgovornosti ne rešava automatski sve nesuglasice, ali može da promeni tok razgovora. Omogućava nam da preuzmemo odgovornost za ono što je zaista do nas, bez potrebe da prihvatimo svu krivicu ili odustanemo od sopstvenog mišljenja.

Kako ističe psiholog Mark Travers, razlika između parova koji uspevaju da konstruktivno rešavaju probleme i onih koji se stalno vrte u istom krugu može da bude upravo u spremnosti da priznaju male greške dok je problem još moguće rešiti.

Ponekad je za smirivanje svađe potrebno mnogo manje nego što mislimo: da prestanemo da dokazujemo da smo u pravu u svemu i priznamo ono u čemu zaista nismo bili u pravu.

(Ona.rs/ Cnbc.makeit)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.