Kako Norvežani čuvaju toplotu i na minus 30: Kunu se u ovih 5 pravila

Norvežani i tokom najhladnijih zimskih dana uspevaju da sačuvaju toplotu u svojim domovima, čak i kada se temperature spuste ispod minus 30 stepeni. Tajna nije samo u snažnom grejanju, već pre svega u načinu na koji su kuće izgrađene, izolovane i provetrene. Kvalitetni prozori, dobro zaptiveni zidovi i pametno odabrani sistemi grejanja omogućavaju da toplota ostane unutra, a računi za energiju budu niži.

Dobra vest je da mnoga od ovih rešenja mogu da posluže i domaćinstvima u Srbiji. Neka zahtevaju ozbiljnija ulaganja, poput zamene stolarije ili postavljanja nove fasade, ali postoje i jednostavnije mere koje mogu da naprave razliku već ove zime.

1. Dobra izolacija prvi je korak do toplog doma

U Norveškoj se posebna pažnja posvećuje toplotnoj izolaciji, jer ona određuje koliko će se toplote zadržavati u kući tokom zime. Jedan od pokazatelja efikasnosti izolacije jeste U-vrednost, koja govori koliko toplote prolazi kroz određeni građevinski element pri razlici u temperaturi između unutrašnjosti i spoljašnjosti.

Što je U-vrednost niža, to je toplotna izolacija bolja. Prema podacima navedenim u norveškim građevinskim smernicama, za spoljašnje zidove propisana je maksimalna U-vrednost od 0,22 W/m²K, dok se za porodične kuće preporučuju i niže vrednosti.

Dobra izolacija ne samo da pomaže u očuvanju toplote već i smanjuje potrebu za intenzivnim grejanjem. To znači da sistem grejanja ne mora neprekidno da nadoknađuje energiju koja se gubi kroz zidove, krov i druge delove kuće.

2. Kuća se testira poput balona da bi se otkrilo gde ulazi hladan vazduh

Debeli slojevi izolacije nisu dovoljni ako kroz pukotine i spojeve neprestano ulazi hladan vazduh. Zato se u Norveškoj kod novih objekata koristi poseban postupak provere vazdušne nepropusnosti, poznat kao "blower door test".

Tokom ovog ispitivanja u otvor vrata postavlja se ventilator koji stvara razliku u pritisku između unutrašnjosti i spoljašnjosti kuće. Posebni uređaji zatim mere koliko vazduha prolazi kroz neplanirane otvore i spojeve. Na taj način može da se utvrdi gde kuća gubi toplotu i koje delove treba dodatno zaptiti.

Problem se često krije na mestima na koja vlasnici ne obraćaju dovoljno pažnje: oko prozora i vrata, kod kutija za roletne, utičnica na spoljašnjim zidovima ili prolaza za cevi.

Zbog toga i kuća sa dobrom izolacijom može da bude hladna ako kroz nju nekontrolisano struji vazduh. U takvim slučajevima, saniranje pukotina i zamena dotrajalih zaptivki mogu da budu važan prvi korak.

3. Troslojni prozori čuvaju toplotu, ali je važna i njihova veličina

Prozori su često jedno od mesta na kojima se gubi više toplote nego kroz dobro izolovane zidove. Zbog toga se u energetski efikasnim norveškim kućama koriste prozori sa troslojnim staklom i kvalitetnim, dobro izolovanim okvirima.

Niža U-vrednost prozora znači da kroz njega prolazi manje toplote. U norveškim preporukama navode se vrednosti koje mogu da budu znatno niže od maksimalno dozvoljenih, u zavisnosti od karakteristika objekta i odabrane stolarije.

Važna je i ukupna površina prozora. Velike staklene površine mogu da izgledaju atraktivno i unesu mnogo prirodnog svetla, ali istovremeno mogu da povećaju gubitke toplote tokom zime. Zato se prilikom projektovanja kuće vodi računa o odnosu zastakljenih površina, izolacije i orijentacije objekta.

Ako planirate zamenu prozora, nemojte gledati samo cenu i izgled. Proverite deklarisanu toplotnu karakteristiku celog prozora, uključujući okvir, jer ona daje potpuniju sliku o njegovoj efikasnosti.

4. Svež vazduh bez nepotrebnog gubitka toplote

Dobro zaptivena kuća lakše zadržava toplotu, ali joj je i dalje potrebno pravilno provetravanje. U suprotnom, u prostorijama može da se nagomila vlaga, što povećava rizik od pojave kondenzacije i buđi.

U Norveškoj se ovaj problem u mnogim novijim objektima rešava ventilacionim sistemima sa rekuperacijom toplote. Oni istovremeno izbacuju ustajao vazduh iz prostorija poput kuhinje i kupatila i dovode svež spoljašnji vazduh.

Pre nego što napusti kuću, topao vazduh prolazi kroz izmenjivač toplote i predaje deo svoje energije vazduhu koji ulazi. Tako se prostorija provetrava, a da se pritom ne izgubi sva toplota koja bi inače izašla kroz otvoren prozor.

Prema norveškim preporukama navedenim u izvornom tekstu, sistemi za rekuperaciju trebalo bi da vraćaju najmanje 80 odsto toplote. Njihova ugradnja najjednostavnija je tokom izgradnje objekta, ali postoje i lokalni uređaji koji se postavljaju direktno u spoljašnji zid pojedinačne prostorije.

5. Toplotne pumpe koristi više od 60 odsto norveških domaćinstava

Kada kuća dobro čuva toplotu, potrebno je manje energije za održavanje prijatne temperature. Zato se u Norveškoj široko koriste toplotne pumpe, a prema podacima navedenim u izvornom tekstu, više od 60 odsto domaćinstava ima neki oblik ovog sistema.

Veliki deo njih koristi toplotne pumpe vazduh-vazduh, odnosno uređaje slične klima-uređajima koji se koriste i u Srbiji. Njihova prednost je u tome što ne pretvaraju svu utrošenu električnu energiju direktno u toplotu, već prenose toplotu iz spoljašnjeg vazduha u unutrašnjost objekta.

Zbog toga toplotna pumpa, u odgovarajućim uslovima, od jednog kilovat-sata električne energije može da isporuči nekoliko kilovat-sati toplote. Stvarna efikasnost zavisi od spoljašnje temperature, karakteristika uređaja i izolacije objekta.

U dobro izolovanoj kući toplotna pumpa može da radi efikasnije, jer ima manje toplote koju mora da nadoknadi. Zato je za niže račune često važna kombinacija dobrog zaptivanja, kvalitetne izolacije i odgovarajućeg sistema grejanja.

Šta možete da uradite ove zime da biste sačuvali toplotu?

Ne morate odmah da ulažete u novu fasadu, skupe prozore ili kompletan sistem grejanja da biste poboljšali energetsku efikasnost doma. Neke promene možete da uvedete odmah, dok veće radove možete da planirate za toplije mesece.

1. Zaustavite promaju. Proverite zaptivne gume na prozorima i vratima, kao i mesta oko cevi i kutija za roletne. Ako su gume dotrajale ili postoje vidljive pukotine, njihovo saniranje može da smanji ulazak hladnog vazduha. Vodite računa da pritom ne blokirate neophodnu ventilaciju.

2. Proverite izolaciju tavana. Ako iznad grejanog prostora postoji neogrejan tavan, kroz nedovoljno izolovan plafon može da se gubi značajna količina toplote. Zbog toga je izolacija tavanske ploče često jedna od mera koje vredi razmotriti. Pre radova proverite stanje konstrukcije i mogućnost pojave vlage.

3. Provetravajte kratko i intenzivno. Umesto da prozori satima budu odškrinuti, otvorite ih širom na nekoliko minuta, u zavisnosti od vremenskih uslova i prostorije. Tako možete brzo da zamenite vazduh, uz manje hlađenje zidova i nameštaja. Kuhinja i kupatilo zahtevaju posebnu pažnju zbog vlage.

4. Razmotrite grejanje klima-uređajem. Ako imate odgovarajući inverterski klima-uređaj, on može biti ekonomičniji za grejanje od klasične električne grejalice. Ipak, potrošnja zavisi od modela, spoljašnje temperature i uslova u kojima radi, pa je najbolje proveriti deklarisanu efikasnost uređaja.

5. Veće radove planirajte unapred. Ako su fasada ili prozori dotrajali, razmotrite poboljšanje izolacije i zamenu stolarije. Pri izboru materijala obratite pažnju na njihove toplotne karakteristike, ali i na pravilnu ugradnju. Takođe, proverite da li postoje javni pozivi za subvencije energetske obnove i koji su uslovi za prijavu.

Norveški primer pokazuje da topao dom ne zavisi samo od toga koliko jako grejete prostorije, već i od toga koliko uspešno sprečavate da toplota izađe. Dobra izolacija, pažljivo zaptivanje, pravilno provetravanje i efikasno grejanje zajedno mogu da doprinesu prijatnijoj temperaturi i manjoj potrošnji energije tokom zime.

(Ona.rs/City Magazine)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.