Lepa Maša je trebalo da brani u sudnici, ali se nakon dva završena fakulteta odlučila za glumačku scenu

Iako je prošlo pola veka od kada je Glorija Steinem podigla svoj glas u ime pripadnica ženskog roda, pokušavajući da ukaže na ideju da smo tretirane kao stanovnici od manjeg značaja, tvrdeći da je žena ili feminista ili mazohista - jedinstvena kombinacija snage, vaspitanja i eksternih okolnosti, čini se da svuda, pa tako i na našem podneblju, kaskamo za njenom vizijom.

I dalje sa sumnjom gledamo na one koje ne žele da se skrase samo u jednoj životnoj ulozi, već hrabro hrle ka svojim snovima.

Ona.rs portal je uradio modni editorijal sa Mašom Petrić, dvadesetšestogodišnjakinjom koja je nakon završena dva fakulteta odlučila da odbaci vaspitne i društvene norme i oproba se u onome u čemu se prepoznala još kao devojčica - u glumi.

Upitala sam je koliko je smelosti trebalo za ovaj potez, uzevši u obzir da poseduje diplomu Pravnog fakulteta i menadžmenta, kao i da li je imala podršku porodice.

- Pravo je bio očekivan izbor za mene jer su mi roditelji pravnici. Već na samom početku sam želela nešto drugačije, pa sam upisala i menadžment u medijima. Sa 23 godine sam imala obe diplome, pravo za mir u kući, menadžment ako poželim da odem u inostranstvo i lakše završim nostrifikaciju diplome. Međutim, nisam neko ko ide na sigurno, lako se prilagođavam i volim izazove. Željna sam života u svakom smislu i ne plašim se neuspeha, svako iskustvo nam daje osećaj da smo živi - objasnila je i dodala:

- Relativno kasno sam upisala glumu i potpuno skrenula sa do tada već utabanog puta. U početku zaista nisam imala podršku i mislim da je tu želju moja porodica doživela više kao hir i rezultat nemirnog duha nego kao zrelu odluku. Zapravo, to i nije bila zrela odluka ali je definitivno bilo sleđenje nekog svog unutrašnjeg osećaja.

Zašto gluma koja je "prevrtljiva" i neizvesna profesija, a ne profitabilno pravo?

- Strašno sam radoznala, a gluma je definitivno lek za radoznalost i jedina profesija koja nudi mogućnost da se stalno uči nešto potpuno novo. Odlučila sam se za ovaj poziv jer sa svakom novom ulogom dobijamo priliku da o sebi i o životu saznamo nešto što nismo znali. Na ovaj način se upoznajem, postajem bolja osoba i oslobađam se nekih nezdravih stečenih uverenja. Bez glume verovatno neke stvari nikada ne bih osvestila - objašnjava mi moja sagovornica.

Maša mi je, kada sam je upitala koje primenjive lekcije je naučila u pravu, a koje tek stiče u glumi, ukazala na zanimljivu paralelu između ove dve profesije.

- Kada sam studirala Pravni fakultet, ideja mi je bila da se bavim advokaturom - krivicom. Vremenom sam počela da shvatam da to što mene privlači u advokaturi jeste nastup u sudnici. Zapravo, advokatura i gluma su vrlo slične profesije. Jednaka istina i vera u ono što priča je potrebna i glumcu na sceni i advokatu u sudnici kada zastupa svog branjenika. Odbrana u sudnici nije ništa drugo nego predstava potkrepljenja pravnim činjenicama i argumentima. Pravo je definitivno nešto s čim se srećemo svaki dan u svakoj sferi života, ali je gluma bliža mom temperamentu.

Spoznaja neistraženih delova kreativnosti u Americi

Petrić je žena sa mnogobrojnim talentima, neko ko bi želeo da menja zanimanje na svakih godinu dana, te nije iznenađujuće da je, pored sudnice i glumačke scene, odlučila da se oproba i u kreatorskim vodama.

Nedavno je pokrenula svoj modni brend, pa sam je upitala da li je ta odluka proizvod ljubavi prema umetnosti ili biznis poduhvat - unovčavanje dobrog poznavanja modnog izraza, s obzirom na to da je i sama veoma stilizovana žena?

- Odrasla sam uz majku koja obožava modu, kao devojčica sam se ugledala na nju i maštala kako ću izrasti u lepu, stilizovanu i negovanu ženu. Verujem da je to imalo uticaja, kao i potreba da iskažem kreativnost. Ono što je lepo je sam proces stvaranja, od ideje kako bi taj odevni komad trebalo da izgleda do same realizacije. Kao devojčica sam crtala razne kreacije, ali sam tek prošlo leto, dok sam bila u Americi u školi glume, došla na ideju kakav brend bih želela da napravim, a dobio je ime po jednoj od glavnih akterki iz teksta na kom smo radili u pomenutoj školi glume.

Svedoci smo ekspanzije modnih dizajnera, na trzištu vlada jedna vrsta prezasićenja koje potom za posledicu prouzrokuje banalizovanje same profesije, pa po čemu se ove kreacije razlikuje "u moru" drugih? Šta ih karakteriše?

- Kada sam formirala svoj brend, počela sam tako što sam želela da napravim odevne komade koje bih ja nosila, a nisam imala gde da ih kupim. Moje kreacije su uglavnom haljine i kompleti za izlaske, žurke, svečanosti, ali i za dnevne varijente kada želimo da budemo doterani i primećeni. Komadi su uglavnom namenjeni devojkama koje žele da istaknu svoju lepotu, budu elegantne, prefinjene ali i privlačne. Stil koji ih odlikuje je pretežno mladalački i neobavezan, tako da su komadi vrlo laki za kombinovanje i pogodni za razne prilike - ističe Petrić, a vešto oko našeg fotografa zabeležilo je neke od njenih modnih vizija.

"Kao dete sam maštala da postanem ratnik"

Stičem utisak da je za ovakav ritam života potrebna spartanska disciplina, koja se, ako je sudeći po "Instagram" nalogu moje sagovornice (@machelloni), najviše ogleda kroz njenu ljubav prema raznim sportskim aktivnostima.

Kako kombinuje snagu i donekle "mušku" crtu potrebnu za adrenalinske sportove sa gracioznošću koju iziskuje scenski pokret?

- Kao dete sam bila živahna i ni danas ne umem da sedim mirno. Trening u teretani, klizanje i vožnja rolera predstavljaju neko vreme koje sam odvojila da budem sama sa svojim mislima, dok su tenis, padel i odbojka rezervisani za druženje sa prijateljima. Možda najviše uživam u nekim ekstremnijim sportovima, s obzirom da sam zavisnik od adrenalina, a skijanje, streljaštvo i jahanje mi to daju. Najviše volim osećaj kada nešto učim prvi put. Neostvarena želja mi je mačevanje, ali izgleda da će se i to realizovati u sklopu predmeta “scenske borbe” - kaže Maša i dodaje da su joj sve borilačke veštine interesantne, kao dete je maštala da postane ratnik, što nije baš tipično za devojčicu.

- Scenske igre i pokret su neizostavni deo profesije koju sam izabrala i osim što su časovi veoma zanimljivi, uče nas eleganciji i gracioznosti koje meni, s obzirom da sam esteta, mnogo znače - govori Maša Petrić.

"Ne postoji univerzalni recept za zadovoljstvo"

Maša je majka dvogodišnje devojčice i samim tim osporava antifeminističku teoriju da "žena ne može sve da postigne". Smatra li da uloga majke ne oduzima ženi pravo da ostvari svoje ambicije? Na koji način je moguće biti aktivno prisutan na svakom životnom polju?

- Sve je stvar izbora i dobre organizacije. Bilo bi mi jednostavnije da se dajem samo u jednoj oblasti, ali ne bih bila srećnija. U nekim trenucima jedan deo trpi "na račun" drugog, ali verujem da za sada uspešno pronalazim balans. Ljudi su različiti, želimo različite stvari, različitim intenzitetom - ne postoji univerzalni recept za zadovoljstvo. Meni ništa ne pada teško, zaista uživam u radu na sebi, zadacima na fakultetu, kreiranju garderobe, kao i u majčinstvu. Nisam neko ko voli da ispija kafe ili ide na tretmane, tako da sam zadovoljstvo i vreme za sebe pronašla u fakultetu i obavezama koje me raduju.

- Ne mogu da dočekam da mi ćerkica poraste i da je vodim sa sobom gde god budem mogla. Već sada pokazuje interesovanje za sve što radim - svira sa mnom klavir, pokazujem joj scene iz dečjeg programa koji radimo na fakultetu, biramo zajedno materijale i plešemo koreografije. Nikad nisam u grču, često otputujem i izađem u grad pred ispit, učim tekst u kolima ili avionu, treniram dok ona spava i zaista sam srećna u svemu tome - poentira moja sagovornica, postavljajući inspirativan primer za sve majke.

Filtracijom protiv pregorevanja

Nisam mogla a da ne zaključim da mnogi "izgore" u tom mnoštvu obaveza i gladi da dosegnu zvezde, iako sam iz svega rečenog stekla utisak da to nije potencijalni slučaj sa mojom sagovornicom. Na koji način se filtrira? Šta je Mašino "vreme za sebe"?

- Ambicija je dobra dokle god je umerena. Ne opterećujem se i nisam stroga prema sebi. Dopustim da imam loš dan i da ponekad ostavim obaveze po strani i jednostavno spavam ili izađem sa prijateljima. Ali, najčešće jedva čekam da se probudim ujutro i krenem u novi dan. Nisam neko ko bi mogao da bude ovako disciplinovan da me to sve što radim ne ispunjava. U poslednje vreme počela sam da slikam - to je moj izduvni ventil. Pustim muziku, namestim platno, uzmem boje i četkice i potpuno se izgubim. Volela bih da jednog dana, pored bavljenja glumom koja mi je prioritet, otvorim atelje u kom će u jednoj prostoriji biti slike, a u drugoj odevni komadi koje kreiram - odgovorila mi je za kraj ova perspektivna mlada žena.

Foto: Filip Plavčić; odeća: Project Rosaline; šminka: masterpiecemakeup.lidija

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.