Zašto su se sve dame nekada fenirale petkom? Danas nam to možda nije jasno, ali ovaj običaj govori mnogo

Postoji jedna rečenica koju sam toliko puta čula kada se govori o nečijoj baki, prabaki ili ženi koja je važila za pravu damu: „Ona se svakog petka fenirala.” Kao da je odlazak kod frizera petkom bio neizostavan deo ženskog bontona, gotovo jednako važan kao uredni nokti, ispeglana košulja ili miris omiljenog parfema.

I što više razmišljam o tome, sve mi je zanimljivije. Zašto baš petkom? Zašto ne ponedeljkom, kada počinje nova radna nedelja, ili sredom, kada nam je možda najpotrebnije malo osveženja? Zašto su žene nekada pred vikend obavezno odlazile kod frizera, dok danas većina nas petak povezuje sa završavanjem obaveza, odlaskom u nabavku, preuzimanjem dece, odlaskom u park i pokušajem da sve ono što nismo stigle tokom nedelje nekako uguramo u nekoliko sati?

Danas nam odlazak na feniranje često deluje kao luksuz, obaveza koju zakazujemo ako imamo važan sastanak, proslavu ili izlazak. A nekada je to bio deo nedeljnog ritma, mali ritual koji je imao svoje tačno mesto u kalendaru.

I možda je upravo u tome ključ razumevanja jedne generacije žena čiji nam način života danas deluje gotovo filmski.

Petak je nekada imao sasvim drugačije značenje

Da bismo razumeli zašto je petak bio dan za frizera, moramo da se vratimo u vreme kada se život nije odvijao istim tempom kao danas. Vikend nije bio samo još dva dana u kojima pokušavamo da završimo sve što nismo stigli od ponedeljka do petka. Bio je vreme za posete, porodična okupljanja, odlazak u goste, šetnje gradom, odlazak u restoran ili na igranku.

U takvom ritmu, petak je imao posebnu ulogu. Bio je dan pripreme za vikend, trenutak kada se završavaju radne obaveze i kada se žena priprema za dva dana koja će provesti među ljudima, porodicom i prijateljima.

Nije bilo neobično da se upravo tada ode kod frizera, sredi frizura, pripremi odeća i napravi mali prelaz iz radne nedelje u slobodno vreme. Feniranje nije bilo rezervisano isključivo za posebne prilike. Ono je samo po sebi predstavljalo deo pripreme za vikend.

A vikend je, naročito u gradskom životu, podrazumevao mnogo više društvenih susreta nego što ih danas možda zamišljamo.

Frizer je bio deo nedeljnog rituala, a ne još jedna obaveza

Danas odlazak kod frizera često doživljavamo kao stavku na listi obaveza. Treba pronaći slobodan termin, uklopiti ga sa poslom, decom i svim ostalim što nas čeka. Ako se nešto neplanirano dogodi, termin se pomera za sledeću nedelju - u najboljem slučaju.

Nekada je, međutim, odlazak u frizerski salon imao i svoju društvenu dimenziju.

Frizerski saloni bili su mesta na kojima se razgovaralo, razmenjivale su se vesti, prepričavali događaji iz komšiluka i komentarisalo sve ono što se dešavalo u gradu. Za mnoge žene, odlazak kod frizera bio je i prilika da izdvoje vreme za sebe, da se posvete svom izgledu i provedu sat ili dva u društvu drugih žena.

Naravno, nisu sve žene živele isto niti su sve imale mogućnost da svakog petka odlaze u salon. Redovno feniranje bilo je i pitanje novca, dostupnosti frizera i životnih okolnosti. Ali u sećanjima na dame iz prošlih generacija upravo se taj ritual često ponavlja.

I nije teško razumeti zašto je ostao tako upečatljiv. U vremenu kada su se društveni život i lični izgled mnogo više vezivali za određene prilike, uredna frizura bila je deo svakodnevne nege, a ne nešto što se čuva samo za posebne događaje.

A zašto ne ponedeljak, pred početak radne nedelje?

Na prvi pogled, ponedeljak bi možda bio logičniji izbor. Nova nedelja, novi počeci, povratak na posao. Zašto ne započeti je sa sveže isfeniranom kosom?

Ali tu je razlika između nekadašnjeg i današnjeg doživljaja nedelje. Ako je žena veći deo radne nedelje provodila na poslu, u kući ili obavljajući svakodnevne obaveze, petak je bio trenutak kada je mogla da se pripremi za ono što dolazi nakon njih.

Ponedeljak je označavao povratak svakodnevici, dok je petak najavljivao slobodno vreme.

Uz to, frizure su se nekada često oblikovale tako da traju nekoliko dana. Feniranje, uvijanje i pažljivo nameštanje kose bili su deo rutine održavanja frizure, pa je imalo smisla obaviti ih pred dane kada će žena imati više prilika da bude među ljudima.

Danas kosu peremo i stilizujemo kada nam odgovara, često i svakodnevno, a frizuru prilagođavamo trenutnim obavezama. Nekada je odlazak kod frizera bio mnogo konkretniji događaj, a petak je jednostavno bio dan koji se za njega ustalio.

Dama nije bila samo žena koja je lepo izgledala

Kada danas kažemo da je neka žena bila dama, često pomislimo na elegantnu odeću, urednu kosu, diskretan nakit i držanje koje ostavlja utisak. Ali iza tih spoljašnjih detalja krila se i čitava jedna predstava o tome kako žena treba da vodi računa o sebi.

Za mnoge žene iz prethodnih generacija, sređen izgled nije bio rezervisan za trenutke kada ih neko posmatra. Bio je deo svakodnevice i načina na koji su razumele ličnu negu.

Naravno, ta očekivanja nisu bila bez svoje druge strane. Od žena se često očekivalo da budu doterane, čak i onda kada su imale mnogo obaveza, a standardi izgleda bili su znatno stroži nego što bismo danas želeli da priznamo.

Ipak, zanimljivo je što se u pričama o bakama i prabakama upravo petak često izdvaja kao dan kada su se posebno posvećivale sebi.

Možda zato što je to bio jedan od retkih trenutaka u nedelji kada je lična nega imala svoje unapred određeno mesto. Nije se čekalo da se sve obaveze završe, pa da se tek onda razmišlja o sebi. Odlazak kod frizera bio je deo plana.

Danas imamo više izbora, ali manje rituala?

Kada danas pogledamo sopstveni petak, teško je zamisliti da bismo ga redovno započinjale odlaskom kod frizera. Za mnoge žene, petak je dan kada treba završiti posao, otići po dete, kupiti namirnice, srediti stan i organizovati vikend. Ako se u sve to uklopi kafa sa prijateljicom, već smo napravile mali podvig.

I možda je upravo zato priča o feniranju petkom toliko zanimljiva. Ne zato što su žene nekada imale manje obaveza ili zato što je njihov život bio jednostavniji, već zato što su određeni rituali imali mnogo jasnije mesto u svakodnevici.

Danas imamo brojne načine da sredimo kosu kod kuće, zakazujemo tretmane preko telefona, menjamo frizure prema raspoloženju i ne osećamo obavezu da svakog petka izgledamo na određeni način. To je, bez sumnje, i deo slobode koju savremeni život donosi.

Ali postoji nešto privlačno u toj ideji da petak nije samo poslednji radni dan, već mali uvod u vikend. Da postoji trenutak kada zatvaramo vrata radne nedelje, sedamo u frizersku stolicu i dopuštamo sebi da narednih sat vremena ne radimo baš ništa osim da budemo tu.

Možda ne moramo da se feniramo svakog petka. Možda ne moramo ni da imamo savršenu frizuru za odlazak u park, na pijacu ili u nabavku.

Ali sledeći put kada čujemo priču o baki koja se svakog petka fenirala, možda ćemo je razumeti malo bolje. Nije to bila samo kosa. Bio je to njen način da obeleži kraj nedelje, da se pripremi za vikend i da, makar na kratko, bude žena koja tog dana ne mora nigde da žuri.

A to je ritual koji bi i danas mnogima od nas dobro došao.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.