Aleksa Šantić: Pesnik neostvarene ljubavi i nenadmašne poezije njoj posvećene

Ove godine obeležava se ceo jedan vek otkad je svet napustio Aleksa Šantić (1868–1924). Sinonim za Mostar, ljubav, poeziju. Pesnik koji je ujedinio muslimane, pravoslavace, katolike, Jevreje... jer je bio pesnik svih.

Tog dana kada je otišao, „Mostar je bio sav u crnini: na kućama vise crni barjaci, fasada Opštinskog doma pretvorena je u jednu crnu masu, pa su čak i ulični fenjeri obavijeni crnim krepom. U crno utonula varoš pruža dirljiv prizor ucveljene majke za izgubljenim sinom“ – opisao je Josip Lešić u knjizi „Aleksa Šantić: Roman o pjesniku“. Ispratile su ga kolone naroda raznih vera i opredeljenja.

A posle njegovog odlaska došle su kolone onih koji imaju dušu za njegov stih, tananost čula za njegove damare. Mladost i prve ljubavi hraniće se stihovima poput onih u pesmi „Ne vjeruj“, zrelost i iskustvo života mir će pronalaziti u „Pretprazničnoj večeri“ kao i „Večeri na školju“. I jedni i drugi osetiće čistotu i dubinu apostola poezije detinje duše.

Ne samo jedan od najlepših, nego od najmuškijih tipova koje je upoznao među pesnicima, kako je za njega govorio Miloš Crnjanski, na poseban način pevao je o ljubavi.

Emina Sefić, ćerka imama Saliha, koju je Šantić video prilikom posete sestri Persi, pokrenula je u pesniku bujicu osećanja, dovoljno jaku da napiše jednu od najpoznatijih ljubavnih pesama ispevanih na srpskom jeziku. Tako su potekli stihovi koji podsećaju na sevdalinku, koji unose svet ašika, hamama, sveta koji miriše na hlad jasmina. Izvode se u kafanama, u ozbiljnim koncertnim dvoranama, u interpretaciji horova i što je najvažnije, postoje u svesti pojedinca kao kód ljubavi, zapis vekova.

Dama o kojoj su stihovi uzdrmali tadašnji Mostar sa 16 godina udala se za bogatog mostarskog trgovca Avdagu Koludera. Imali su 14 dece.

Emina po veri nije mogla biti Aleksin izbor, ali nije ni Anka, katolkinja. Lepotica iz kuće Tomlinovića bila je neprežaljena ljubav pesnikova. Posvetio joj je pesmu "Ako hoćeš", posle koje je došlo njeno: "Hoću".

"Ako hoćeš da ti pjevam

Onu tihu nojcu milu,

Razvij tvoju gustu kosu

Mirisavu meku svilu!"

Njena spremnost da promeni veru i napusti sve zbog Šantića nije mogla da pobedi njegove moralne i patrijarhalne okvire. Aleksa ostaje pri svojim uverenjima, a bez Anke. Ona odlazi u Zagreb, udata za drugog.

Ni blizu tako intenzivno i duboko kao Anka, Šantićevu pažnju pridobila je Zorka, ali i ona ode za drugoga. Ipak, zahvaljujući njoj, koju je video nakon udaje, nastala je pesma "Jedna suza":

"Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te,

U tvojoj bašti ja te vidjeh juče,

Gdje bereš krupne raspukle granate..."

Pesnik koga je Dučić video kao „najveće dete u našoj poeziji“, a Pero Slijepčević opisivao izrazom „krv junačka, duša devojačka“, imao je retku tananost intimnog, a prkos i ponos patriotskog pesnika. Za života je objavio šest knjiga pesničkih prevoda. Zahvaljujući njemu domaći čitaoci upoznali su se sa čuvenom Hajneovom pesmom "Azra", koja svedoči o starom plemenu i nesvakidašnjem doživljaju ljubavi njegovih propadnika - "što za ljubav život gube i umiru kada ljube".

U trgovačkoj porodici malo ko je imao razumevanja za njegov pesnički talenat, a on ga je upisao u istoriju književnosti. Mnogi nisu razumeli zašto toliko voli svoj grad, tadašnji centar kulture, a on ga je proslavio. Mnogima je čovek bez žene upitan za priču o ljubavi, a on ju je opisao jezikom koji razume i dete i starac, i ratar i filozof, i hrišćanin i muhamedanac, i žena i muškarac.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.