Najpoznatije misli pisca i filozofa Umberta Eka: Čovek koji je verovao u humanizam i prezirao totalitarizam

On je bio italijanski pisac, književni kritičar, semiotičar i filozof. Napisao je romane kao što su "Ime ruže", "Fukoovo klatno" i "Praško groblje", kao i mnoge eseje o semiotici, književnosti i kulturi.

Umberto Eko je ime koje je dobro poznato u mnogim književnim krugovima, od onih koji cene briljantnost njegove fikcije do onih kojima su njegova dela teorijske misli i pisanja inspirativna. Decenijama je Eko bio intelektualna snaga, koja je motivisala ljude širom sveta da razmišljaju drugačije i da zamišljaju nemoguće.

Ovaj plodnosan čovek nudio je svojoj čitalačkoj publici široki dijapazon znanja u različitim disciplinama, kao i oštroumnost koja se prostirala od semiotike preko srednjovekovne književnosti do teorije haosa. Ovaj filozof ostavio je iza sebe ne samo svoja dela i razmišljanja o svetu, već i veoma inspirativno nasleđe.

Njegova dela služila su i kao umetnost i kao dela duboke filozofije, jer su u njima uživali i studenti i akademici. Onoliko koliko je verovao u humanizam, Eko je prezirao totalitarizam. Kritičari su hvalili ideje koje izazivaju razmišljanje predstavljene u njegovim knjigama koje su obuhvatale brojne teme, od istorije preko religije do politike.

Umberto Eko je takođe zapamćen po tome što je bio pionir semiotike – proučavanja kako različiti znakovi ili simboli mogu da utiču na tumačenje ili akciju. Takođe je bio poznat po pisanju knjiga o teoriji medija kao što je Kako napisati tezu (1977), koju su koristile generacije studenata širom sveta da uspešno pišu sopstvene radove.

Njegova izuzetna dostignuća tokom njegovog života ostala su zabeležene u njegovim delima i studijama, a mi pogovodom godišnjice njegove smrti (19. februar 2016. godine) izdvajamo neke od Ekovih najpoznatijih misli i citata.

“Odsutnost je za ljubav ono što je vetar za vatru: gasi maleni plamen, ali raspaljuje veliki.”

"Došao sam do uverenja da je ceo svet jedna zagonetka, u osnovi bezopasna, koju smo umrsili svojim glupim pokušajima da je razrešimo pretpostavljajući da je zasnovana na nekoj velikoj istini."

"Ludaci i deca uvek govore istinu."

"Ne možeš pobeći od beskraja, bekstvom u neki drugi beskraj, ne možeš pobeći od istovetnog obmanjujući se da možeš da pronadeš različito."

"Nije svaka istina za svačije uši."

“Ljubav je mudrija od mudrosti.”

"Imamo ograničenje, vrlo obeshrabrujuće, ponižavajuće, a to je smrt."

"Pišem ono što pišem."

"Ništa više uplašenom čoveku ne daje hrabrost kao tuđi strah."

"Prevođenje je umeće upropaštavanja."

"Kada čovek prestane verovati u Boga, to ne znači da je prestao verovati u bilo šta. On onda veruje u svašta."

"U fašizmu ne postoji borba za život, naprotiv, život se živi samo zbog borbe. Zbog toga, pacifizam je kolaboracija sa neprijateljem."

"Kada ujutro vežem kravatu, čini mi se da donosim ideološku odluku."

"Ljudi nikada nisu tako potpuno i entuzijastično zli kao kada deluju iz svojih verskih uverenja."

“Šta je ljubav? Ne postoji ništa na svetu, ni čovečije ni đavolje, ni štogod drugo, što smatram većim osumnjičenikom od ljubavi, jer ona prodire u dušu više od ičega. Ne postoji ništa što toliko ispunjava i veže srce kao ljubav. Stoga, ne posedujete li oružje kojim je možete ukrotiti, duša kroz ljubav uranja u dubok bezdan.”

“Svi pesnici pišu lošu poeziju. Loši pesnici je objavljuju, dobri je spaljuju.”

“Ne možeš pobeći od beskraja, bekstvom u neki drugi beskraj, ne možeš pobeći od istovetnog obmanjujući se da možeš da pronađeš različito.”

“Šta je život, ako nije sena prolaznog sna? San je pismo, a mnoga pisma nisu ništa drugo nego snovi.”

“Ulazak u roman je poput odlaska na uspon u planine: morate naučiti ritam disanja, steći tempo, inače ćete prestati odmah na početku.”

“Imamo ograničenje, vrlo obeshrabrujuće, ponižavajuće, a to je smrt.”

“Naterao bih ljude da pročitaju moje knjige kako ne bi verovali da svetu treba vladar.”

“Kada počnemo da starimo, naša memorija počinje da raste. Nije istina da se, kako godine prolaze, sećamo sve manje. Na dan svoje smrti, sećaću se svega.”

(Ona.rs )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.