Ovako je zaista izgledao Isus Hrist: Na osnovu Torinskog pokrova veštačka inteligencija napravila ovu sliku

„Hrist u kući Marte i Marije“, Henrik Sjemiracki, 1886. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/wikipaintings.org/Jan Arkesteijn

Nedavna slika Isusa Hrista koju je stvorila veštačka inteligencija, navodno nam daje sliku čoveka na Torinskom pokrovu i pokreće mnoštvo pitanja.

Šta je Torinski pokrov?

Večito je delio javnost na dva dela. Sa jedne strane, reč je o jednoj od najpoznatijih hrišćanskih relikvija na svetu, za koju se veruje da se na tom lanenom platnu može videti otisak tela Isusa Hrista posle raspeća. Sa druge strane, deo svetske javnosti ovaj komad tkanine rutinski odbacuje kao falsifikat.

Preporučujemo

Priča u koju veruju hrišćani širom sveta kaže da je Josif iz Arimateje uvio Hristovo telo posle raspeća u platneni čaršaf duži od četiri metra i položio ga u grobnicu. Vekovima kasnije, vitez Žofroa de Šarni poklonio ga je crkvi u Lireju u Francuskoj, proglasivši ga Svetim pokrovom. Iako nema čvrstih dokaza da je Pokrov postojao pre sredine 14. veka, slična relikvija (a možda i ista) navodno je ukradena iz crkve u Konstantinopolju vek ranije.

Od tada, tkanina je nekoliko puta proglašavana za falsifikat, delimično je stradala u požaru, premeštana je iz crkve u crkvu, da bi od 1578. trajno bila smeštena u Kapeli Svetog pokrova u Torinu.

Sada je veštačka inteligencija iskorišćena za reinterpretaciju zagonetne relikvije kako bi pronašla "pravo lice Isusa". Na ideju je došao britanski Dejli Ekspres, a mediji je najsavremeniji AI za slike "Midjourneiy" da stvori simulaciju lica čiji su obrisi sačuvani na pokrovu.

Slika prikazuje muškarca srednjih godina sa dugom raspuštenom kosom i bradom, kao što smo u suštini i naviknuti da viđamo Isusa. Po ogrebotinama na licu, dolazi se do zaključka da je nastala tik pred raspeće.

Početkom 21. veka dolazi do obrta, a novi tim naučnika dokazuje da je deo koji je uzet za testiranje tokom osamdesetih bio kontaminiran.

Doktor Liberato de Karo sa italijanskog Instituta za kristalografiju, koristeći novu metodu poznatu, tvrdio je da se tkanina dobro slaže sa sličnim uzorkom za koji je potvrđeno da potiče iz opsade Masada u Izraelu tokom 1. veka nove ere. Kao dodatnu podršku tvrdnjama, doktor de Karo je istakao da su se sitne čestice polena sa Bliskog istoka našle između vlakana platna, isključujući kao nemoguće tvrdnje da je plašt evropski falsifikat.

Sa pronalaskom fotografije krajem 19. veka, na pokrovu je otkriven lik muškarca za kog katolici veruju da je u pitanju Isus Hrist. Lik na negativu prvi put je primetio amaterski fotograf Sekundo Pije 1898. kome je bilo dozvoljeno da fotografiše relikviju.

Poreklo pokrova i danas je predmet intenzivne debate među naučnicima, teolozima, istoričarima i istraživačima.

(Ona.rs/Istorijski zabavnik)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.