Svet se smejao monstrumu! Ispadi Damira Dokića su bili zabava drugima, dok se Jelena vraćala kući u pakao

Njegovi pijani ispadi postajali su udarne vesti. Njegove uvrede i pretnje bile su materijal za naslovne strane. Njegovo lice završilo je u reklamama, kao neobični lik koji se „ne libi da kaže šta misli“. A iza svega – tišina. I devojčica koja se posle poraza na Vimbldonu nije imala gde da se vrati.

Jelena Dokić je ćutala godinama. A svi mi smo gledali. I birali da se smejemo.

Mediji su mu se smejali – dok je ona ćutala i krvarila

„Do danas ne razumem zašto su se mediji smejali. Bio je naslov, šala, pošalica. Gledali su ga pijanog, agresivnog, jezivog. A ja sam bila dete koje odlazi s njim kući.“

Jelena Dokić, nekadašnja teniska zvezda, godinama je trpela zlostavljanje od strane svog oca i trenera, Damira Dokića. Bičevanje kaišem. Udarci špicastim cipelama u cevanicu. Zaključavanje ispred hotelske sobe nakon poraza. Kontrola novca. Nazivanje „ku**om“ i „droljom“. Sve to – od trenutka kada je prvi put uzela reket u ruke.

Nasilje je bilo sistematsko, konstantno, skriveno iza zatvorenih vrata. Ipak, postojali su znaci koji su mogli da otkriju istinu mnogo ranije.

Ispadi koje je svet gledao – i ignorisao

Tokom 1999. i 2000. godine, Damir Dokić bio je akter niza nasilnih ispada na svetskim turnirima. Iako su se incidenti dešavali pred očima novinara i organizatora, niko nije povukao liniju između javnog nasilja i mogućeg privatnog terora. A sve vreme, Jelena je bila tek dete.

Avgust 2000. – US Open:
Izbačen sa turnira nakon što je izvređao konobara zbog porcije lososa. Bilo je to toliko groteskno da je štampa sve opisivala kao komični incident.

Jun 2000. – Vimbldon:
Razbio je mobilni telefon novinaru i bio hitno udaljen sa turnira.

1999. – Birmingem:
Nazvao je sudije „nacistima“, ponašao se razulareno i čak je priveden jer je vozilom blokirao saobraćaj.

Januar 2000. – Australijan open:
Upleo se u fizički obračun sa novinarom, a zatim pokušao da otkupi snimak incidenta kako bi ga zataškao.

Svi su znali da je „eksplozivan“. Ali niko nije pitao: a šta radi svojoj ćerki kada ga niko ne gleda?

Kad je nasilje postalo reklama

Godine 2002, Damir Dokić postaje zaštitno lice reklamne kampanje za automobilsku kompaniju Kia. U jednoj reklami kaže:
„Ko je srećan kad mora da plaća previše?“
U drugoj poručuje:
„Ljudi kažu da ne treba da pričam… ali ja ne mogu da glumim da sam neko drugi.“

Bio je predstavljen kao smešan, temperamentan Balkanac – tvrdoglav, galamdžija, karikatura. Njegovo ponašanje nije shvaćeno kao znak upozorenja, već kao brend. Bilo je lakše smejati se nego pogledati istini u oči.

Svedočanstvo iz svlačionice: „Bila je u suzama i imala je modrice“

Rene Stabs, Jelenina partnerka u dublu, godinama kasnije svedoči o događajima koji su govorili sve.

Pre Olimpijskih igara 2000, Rene dolazi u Montreal da igra sa Jelenom, ali je Damir tvrdi da je Jelena povređena i ne može nastupiti. Kada je pokušala da razgovara s njom, Jelena je bila u suzama.

„Gledala me je kao da želi da igra, ali da ne sme da mu pokaže lice. Videla sam modrice. Sledećeg dana je ipak došla na trening – zakasnila je 10 minuta, ali je došla. Bila je modra.“

Na Olimpijadi, Rene je molila Jelenu da ostane u olimpijskom selu – da bude bezbedna, da njen otac ne može da dođe do nje. „Ali se bojala i za sebe i za porodicu.“

Kad je otišla – niko nije pitao zašto

Jelena je pobegla od kuće sa 19 godina. Ostavila je oca, trenera, zlostavljača – ali ne i osećaj samoće. Kaže da je tada očekivala bar malo podrške.

„Niko nije proveravao kako sam. Niko nije pitao. Zar to što više ne želim da moj otac bude trener nije bilo dovoljan signal?“

Sportski novinar Ričard Hinds priznaje:
„Svi smo znali da nešto nije u redu. Ali kad smo pokušali da prijavimo, odgovor Teniske federacije je bio: ‘Bez saradnje iznutra, ne možemo ništa da istražimo’.“

Imala je samo jednu želju: da je neko vidi

Jelena je bila mlada žena koja je želela dve stvari koje se međusobno isključuju: da ima porodicu. I da bude slobodna od zlostavljanja.

I danas, kad otvoreno govori o svojoj prošlosti, poruka je jasna:
„Znakova je bilo. Samo što ih niko nije hteo da vidi.“

(Ona.rs/Mamamia.com.au)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.