Dobio nagradu o kojoj mašta Džordž Kluni, a onda je prodao da kupi hleb: Crna sudbina Bosanca iz sela Svatovac

Kada je Nazif Mujić stajao na bini Berlinala, držeći Srebrnog medveda u drhtavim rukama, izgledalo je kao bajka. Dvanaest godina kasnije – ostala je samo tišina, glad i prerana smrt.

Od deponije do crvenog tepiha

Nazif Mujić, skromni berač starog gvožđa iz sela Svatovac u Bosni i Hercegovini, dospeo je 2013. godine u centar svetske pažnje. Na 63. Berlinalu osvojio je prestižnu nagradu "Srebrni medved" za najbolju mušku ulogu u filmu "Epizoda u životu berača željeza", reditelja Danisa Tanovića.

Film nije bio fikcija – Nazif je igrao samog sebe, siromašnog Roma koji svakodnevno sakuplja otpad kako bi prehranio porodicu. Njegova supruga Senada, kojoj je u stvarnosti odbijena hitna operacija zbog toga što nije imala zdravstvenu knjižicu, bila je stvarni katalizator priče koja je potresla Evropu.

Bio je to film o nevidljivima. I Nazif je to znao.

Slava bez temelja: "Vodili su me kao medveda"

Nakon ceremonije u Berlinu, Nazif je postao senzacija. Dolazile su ekipe iz Francuske, Nemačke, Japana. Davali su mu intervjue, slikali ga za naslovnice. U njegovom malom selu više nije bilo tišine – ali nije bilo ni konkretne pomoći.

"Vodili su me svuda kao medveda", govorio je kasnije gorko, objašnjavajući kako su svi želeli deo njegove priče, ali niko nije pitao kako da mu zaista pomogne. Nagrada mu nije donela ni stalni posao, ni dom, ni osiguranje za ženu zbog koje je sve i počelo.

Kada se prestiž pretvori u zalog preživljavanja

Tri godine kasnije, 2016. godine, slomljen od siromaštva i očaja, Nazif je doneo odluku koja je zapanjila svet: prodao je Srebrnog medveda. Nagrada koju su osvajali Džordž Kluni, Džejms Franko i Šon Pen završila je kod kolekcionara – kako bi Nazif mogao da kupi ogrev, lekove i hranu za svoju decu.

Njegov pokušaj da dobije azil u Nemačkoj – zemlji koja mu je dodelila priznanje – bio je neuspešan. Vraćen je u Bosnu, u istu sirotinju iz koje je na trenutak izašao.

Kraj jedne balade: Srce koje nije izdržalo

U februaru 2018. godine, Nazif Mujić je preminuo od posledica srčanog udara. Imao je samo 47 godina.

U trenutku smrti, kako su preneli regionalni mediji, bio je bez ikakvih stalnih primanja. Njegova porodica nije imala dovoljno novca ni za sahranu – prijatelji su pokrenuli humanitarnu akciju kako bi ga dostojno ispratili.

Zašto njegova priča i danas mora da se priča

Priča Nazifa Mujića nije samo potresna životna drama jednog čoveka – to je simbol sistemskog zaborava. Simbol nade koja traje kratko, i tišine koja traje večno. On je bio dokaz da priznanja mogu biti kratkog daha, ako ne dođu zajedno sa strukturnom podrškom.

Kao što je Tanović jednom rekao: "Nazif nije glumio. On je bio ono što jeste – otac, muž, borac. On nije igrao ulogu – on je živeo realnost koju smo svi predugo ignorisali."

(Ona.rs/Still)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.