Kad je Ozi Ozborn čuo priču iz Pančeva, uradio je nešto što Srbija neće zaboraviti: Princ tame je sve zatekao

Juče nas je napustio Ozi Ozborn, ikona rokenrola i simbol bunta, ali i čovek koji je u najtežem trenutku pokazao da ima – zlatno srce. Njegov potez zbog jedne priče iz Pančeva i danas se prepričava.

U moru vesti o slavi, skandalima i oproštajnim koncertima, jedna priča je dugo bila poznata samo u krugu ljudi koji su je doživeli. Nije imala veze sa velikim binama, svetlima reflektora ni zlatnim pločama. Imala je veze sa ljudskim dostojanstvom – i sa bolesničkim kolicima. I njen glavni junak bio je – Ozi Ozborn.

Juče je, u 76. godini života, ovaj muzički gigant preminuo u krugu porodice. Porodica je saopštila da je Ozi otišao „okružen ljubavlju“, samo nekoliko nedelja nakon što se oprostio od publike spektakularnim koncertom u rodnom Birmingemu. Ali iza njegovog lika sa crnom senkom oko očiju, koji je grmeo stihove pesama poput Iron Man i Paranoid, krilo se nešto mnogo dublje: iskreni osećaj za pravdu i empatiju.

Pančevo ga nije upoznalo na bini – već u tišini jedne bolničke sobe

Godina je bila 2020. Svet se tresao pod naletima pandemije. Bolnice širom sveta borile su se za dah – i doslovno i simbolično. U Opštoj bolnici u Pančevu, interna odeljenja radila su bez osnovnih uslova. Ljudi su prenošeni u ćebadima, bez bolesničkih kolica, bez minimuma dostojanstva.

Tada se dogodilo nešto neverovatno.

Jedan apelu sa Fejsbuka, koji je objavila pančevačka književnica i aktivistkinja Gordana Vlajić, stigao je do Los Anđelesa. Predrag Radmanović, Pančevac koji godinama živi u Americi, pročitao je priču pod naslovom „U Srbiji bolesne očeve nose u ćebadima“. Bio je potresen – i znao je kome treba da je prenese.

Nekoliko dana kasnije, Šeron i Ozi Ozborn odlučuju da reaguju.

Sedam kolica, jedan znak poštovanja i mnogo nade

Zahvaljujući donaciji Ozbornovih, interno odeljenje u Pančevu je dobilo sedam bolesničkih kolica – po jedno za svaku internističku sekciju. Bio je to prvi put da ova ustanova dobije opremu direktno iz inostranstva, bez pomoći velikih institucija, već iz srca jednog rokenrol para.

Uz kolica, stigla je i nada. I znak pažnje. Porodica Ozborn je dobila zvaničnu zahvalnicu iz Pančeva – i sećanje koje ne bledi.

„Neophodno je da složno i mudro prolazimo kroz iskušenja i nevolje. Najvažnije je pomoći zdravstveno ugroženim sugrađanima i na svaki način unapređivati uslove za rad u medicinskim ustanovama“, rekla je tada Gordana Vlajić.

Princ tame – ali čovek svetla

Iako je Ozi Ozborn tokom života bio poznat po šokantnim nastupima, ludim ispovestima i životu na ivici, ova priča ga vraća njegovom pravom identitetu. Bio je čovek koji je znao kada je vreme da stane, da sluša i da pomogne.

U autobiografiji je jednom rekao:

„Nikad nisam planirao da budem uzor. Samo sam želeo da preživim ono što mi se dešava.“

I jeste preživeo – više nego što je iko očekivao. Ali je i živeo tako da iza sebe ostavi nešto više od pesama. Ostavio je primer.

U Pančevu se danas, među lekarima i pacijentima, priča o tome kako je jedan roker iz Engleske, koga niko nikada nije upoznao lično, pomogao više nego mnogi koji su bili nadomak ruke.

I zato – hvala ti, Ozi. Bio si princ tame. Ali tvoj gest je bio – čisto svetlo.

(Ona.rs/Žena)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.