Milan počeo da zaista živi tek kad mu je žena umrla: Nisu se voleli, nisu imali dece, sve morao da je sluša

Gubitak voljene osobe menja život iz korena. Dok neki vide samo tugu i bol, drugi pronalaze snagu da nastave dalje i da otkriju novi smisao i slobodu u svakodnevici. Takvi momenti često dolaze neočekivano, kada se zatvore vrata jednog života, a otvore druga, nepoznata.

Milan je jedan od onih koji su nakon smrti supruge otkrili da život može da počne iznova. Njegova priča pokazuje da je moguće izaći iz senke straha i ograničenja i pronaći radost u stvarima koje su pre bile zabranjene ili nepoznate.

Brak bez velike ljubavi

Milan se oženio kada je došlo vreme, onako kako je tada bilo normalno. "Nije bilo velike ljubavi, ali živeli smo zajedno i to se smatralo ispravnim", kaže. Njegova supruga bila je mlada učiteljica.

"Nikada nije volela taj posao, ali ga je obavljala savesno. Govorili su da je stroga i pravedna. Ja u njoj nisam video ni iskru ni radost koja je potrebna za tu službu."

Pitanje je koliko je volela decu, piše Milan u ispovesti za "Moje Vrijeme". Nekoliko godina nakon ženidbe, Milan je saznao da je otac devojčice Marije iz kratkotrajne veze pre braka.

"Vesti su stigle kao grom iz vedra neba. Supruga je poludela kada je to saznala, kao da sam je ja prevario. Sledele su godine drama i svađa svaki put kada bih video svoju kćerku."

Majka devojčice Marije nikada nije tražila priznanje očinstva niti alimentaciju, ali Milan je pokušavao da pomogne koliko je mogao – u tajnosti, da supruga ne sazna.

Tajni susreti sa ćerkom

"Mariju sam viđao kradomice, na mestima gde nas supruga nije mogla videti. Isprva sam je dovodio kući, ali nakon svakog takvog druženja, supruga bi me danima ‘čašćavala’ tihom hladnoćom. S kćerkom sam se viđao u parkovima, ispred škole, ali nikada u stanu njene majke – to bi samo izazvalo haos", priseća se Milan.

Zlatne ruke i beg od svakodnevnice

Milan je radio u autoprevozničkom preduzeću i bio vešt s rukama. Obnavljao je stan, sadio vinograd i gradio vikendicu u Dalmatinskoj zagori, gde su provodili letnje dane.

"Volim da radim rukama, to me odvajalo od mučne svakodnevice ispunjene vidljivim znakovima nedostatka ljubavi i smisla."

"Decu nismo imali, a supruga je živela u strahu da će Marija naslediti sve što smo zajedno gradili. Zato je sva imovina bila na njoj. Testament je napisala kod advokata tako da, ako ona umre pre mene, sve nasleđuju njeni nećaci, a ja imam pravo da uživam u imovini do kraja života", dodaje Milan.

Lišeni malih radosti

O životu lišenom jednostavnih zadovoljstava Milan kaže: "Nikada nismo jeli svež hleb jer je ona čula da nije zdrav. Kupovali smo hleb svaki dan, zamrzavali ga i jeli nakon par dana. Imao sam vinograd i pravio vino, ali mi je dozvoljavala samo jednu čašu vikendom i praznicima. Ako bih uspeo da se iskradem i popijem više, bolje mi je bilo da se ni ne vraćam kući. Prijatelje i društvo nisam smeo da imam. Sve što sam radio moglo je da je uvredi. Život s njom bio je hodanje po minskom polju."

Milan nikada nije razmišljao o razvodu, iako sada misli da je trebalo ranije, pogotovo jer nisu imali decu.

"Nisam siguran da nije ostajala trudna, moguće da se rešavala trudnoće. Nije bila zla osoba, samo hladna i stalno u strahu da će moja kćerka naslediti imovinu koju smo stvarali."

Svi zaslužuju ljubav i slobodu

Ni penzija nije donela olakšanje. Supruga je bila fokusirana na vikendicu, nekretnine i podelu zemlje. Na kraju je nastradala nesrećnim slučajem.

"Bio je to užasan trenutak, ali nakon prvobitnog šoka, stao sam na noge posle mesec dana i shvatio da sam ceo život živeo u strahu i pod njenom čizmom. Odnos s kćerkom se brzo popravio. Ona je odrasla žena, ima svoju porodicu, brine o meni i družimo se bez straha. Deda sam", kaže Milan.

Zna da na sudu može lako dokazati bračnu imovinu, ali ne želi sukob s porodicom pokojne supruge.

"Sve sam prepustio nećacima pokojne supruge i sada koristim samo stan u kojem živim. Razmišljam i njega prodati i kupiti novi, neopterećen uspomenama na težak život koji sam imao. Imao sam sve, a nisam imao ništa."

Iako je voleo suprugu, sada, slobodan od straha i pritiska, uživa u svakom danu.

"Nikada nisam slutio da život može biti tako lep. Srećan sam što konačno živim. Možda nismo svi isti, možda nemamo svi jednake kapacitete za druge, ali svi zaslužujemo da živimo srećno i slobodno", zaključuje Milan.

(Ona.rs/Moje Vrijeme)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.