"Osetio sam da me je neko potapšao, nikog nije bilo tu": U tišini mrtvačnice dešavaju se čudne stvari

Kažu da se mrtvih treba bojati. Ali oni koji svakodnevno rade sa njima znaju da je istina potpuno drugačija. Tišina mrtvačnice, miris voska i hladan metal sto postanu deo svakodnevice. A ponekad, u toj tišini, čuješ nešto što ne možeš da objasniš.

Tišina koja priča

Tako svoju priču počinje Džejkob Volš, pogrebnik iz Jorkšira, koji na TikToku otvoreno govori o onome što većina ljudi izbegava da i pomene. Ne zato što traži pažnju, već zato što želi da pokaže da u smrti nema straha, već samo poštovanja.

Jedne noći, dok je završavao pripreme za sahranu, osetio je da ga je neko potapšao po ramenu. Okrenuo se i shvatio da je sam u prostoriji.

- Pomislio sam da mi se učinilo. Bio sam umoran, radio sam do kasno. Ali kada se to ponovilo, znao sam da nije slučajno, kaže Džejkob.

Prisustvo koje se ne vidi, ali se oseća

Na svom profilu često deli iskustva koja prevazilaze granice racionalnog. Kaže da ponekad oseti prisustvo, naročito u mrtvačnici, i da veruje da su to ljudi kojima je pomagao.

- Osetio sam prisustvo najčešće tamo gde su ljudi do kojih mi je stalo. I to mi ima smisla, objašnjava.

Džejkob priznaje da se mrtvih ne plaši.

- Verujem da je to njihov način da mi pokažu zahvalnost. Da mi poruče da sam uradio pravu stvar za njih, kaže on.

Pokojnik zaslužuje poštovanje

Za njega, svaki pokojnik zaslužuje poštovanje i dostojanstvo. Uvek ih pozdravlja ujutru i poželi im laku noć. Dok ih priprema za poslednji ispraćaj, objašnjava svaki svoj pokret.

- Ako nas posmatraju, u redu je. Ja nisam ovde da tvrdim šta se dešava posle smrti. Samo želim da, dok su kod mene, imaju mir.

Kolege potvrđuju ista iskustva

Njegovi video snimci privukli su hiljade komentara. Jedan kolega pogrebnik napisao je da je u mrtvačnici rano ujutru čuo korake iza sebe iako je bio sam. Drugi kaže da je više puta čuo korake iznad sebe, ali da se više ne plaši.

Jedna žena podelila je svoju priču:

- Moj tata je iznenada preminuo prošle subote. Kada sam došla kod mame, osetila sam njegovo prisustvo. To je bilo moje prvo takvo iskustvo.

Zahvalnost sa druge strane

Džejkobove priče nisu zastrašujuće. One su mirne, tihe i ljudske. U komentarima se često ponavlja ista rečenica:

- Vi ste neverovatan čovek sa toliko saosećanja. Zato vam se i zahvaljuju tapšanjem po ramenu.

I možda upravo u toj rečenici leži suština. U ljudskosti prema onima kojih više nema. Jer, kako Džejkob kaže, "mrtvi vas nikada neće povrediti. Živi hoće."

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.