U 60. godini sam počeo život ispočetka: Mlađa devojka me je zaprosila, sada uživamo

Neki ljudi provode mladost u stalnom kretanju, tražeći svoje mesto pod suncem, ne znajući gde će ih život odvesti. Jedan od njih je proveo godine stopirajući, menjajući poslove, putujući i svirajući u bendu – sve dok nije slučajno sreo ženu koja će postati njegova stena i sa kojom više nikada nije pogledao unazad.

Novi život u 60. godini 

Na dan venčanja, njegov otac, presviterijanski sveštenik, stajao je pored njih i izgovorio zavete. "Kada nam je tata rekao da se poljubimo, i mi smo to učinili, osetio sam radost koju nikada pre nisam osetio," priseća se. "Moj život je bio pun sreće… ali ovo je bila nova, posebna radost."

On je imao 60 godina i ženio se prvi put. Danas, sa 69, živi u Atlanti, Džordžija, sa suprugom Marčijom Vud, 66, koja u gradu vodi umetničku galeriju. Njihova veza je u početku delovala malo neverovatno – između prvog i drugog izlaska prošlo je 12 godina, a upoznali su se sasvim slučajno kroz lanac prijatelja prijatelja.

"Slučajnost je najbliže magiji što možemo doći u stvarnom svetu," kaže on.

Ceo život je bio u pokretu. Kao dete, porodica je pratila očevu službu. Kada je imao sedam godina, preselili su se na visove u Brazilu, oko 200 km dalje od kraja asfaltiranog puta. Voleo je da čita avanturističke priče. "Imao sam konja i roditelji su me ohrabrivali da jednostavno odem gde me srce vodi," priseća se.

Kao odrastao čovek, putovanja su se nastavila. Napustio je fakultet i stopirao – "uobičajena avantura". Lista poslova se protezala od biciklističkog mehaničara, obezbeđenja, poslova na farmama, u fabrikama nameštaja u Mičigenu, fabrike sladoleda u Džordžiji, pa do fabrike začina u Merilendu. Kroz sve to, svirao je gitaru i pevao u bendu pod imenom Two Legs.

"Bilo je nade, iluzije… da će nešto od toga ispasti," kaže. Svaki posao ili mesto života bilo je privremeno. "Dobro je za sada. Ali ja sam muzičar. Jednog dana ću zarađivati od toga."

Poziv koji je promenio sve

U tridesetim je zbog veze živeo u Nemačkoj, a kada je i ta veza propala, u Češkoj, gde je predavao engleski, pre nego što se vratio u SAD u svojim četrdesetim. Roditelji su stari, i on je želeo posao da bi gradio penziju.

Kada je dobio poziciju na Emory Univerzitetu, u blizini roditeljskog doma, telefon je stalno zvonio za ženu koju je on zamenjivao. Jednog dana, žena sama pozove, otkrivaju zajedničku poznanicu, i ona ga poveže sa starim školskim prijateljima i umetničkom scenom u Atlanti – među njima i Marčiju. Otišli su na prvi sastanak.

Ta uloga, i sve što je dolazilo uz nju, bila je početak nečeg novog – i kraj stalnog seljenja.

Prvi put u životu, imao je dovoljno da živi sam. "I bilo je izvanredno… Novac je neverovatan izolator," kaže. "Njegov nedostatak čini vas ranjivim. Bez karijere nema stalnog prihoda, nema penzije."

Uživao je u slobodi, a njih dvoje su se povremeno viđali. Niko nije forsirao drugi izlazak.

Jedne večeri, 12 godina nakon prvog izlaska, prisustvovao je retrospektivi koju je Marčija organizovala u Muzeju savremene umetnosti u Džordžiji. Kada su se zagrlili, njena ruka je zadržala dodir na njegovom kašmir kaputu. "Divio sam joj se… Lako se zaljubim, ali ljubav zahteva vreme," kaže.

Četiri godine kasnije, Marčija ga je pitala da li želi da se oženi. Ona je prvo morala biti sigurna da želi brak, pa je on čekao dok nije bila sigurna. Venčali su se u dvorištu njegovih roditelja na Floridi.

Za većinu njegovog odraslog života, trajna predanost "nije bila moguća". Marčija je bila "prva osoba sa kojom sam mislio da mogu dugo da živim. Bez obzira na naše trzavice – a raspravljamo se – nisam mislio da će to biti kraj," kaže. "Ona je moja stena."

Iste poslove ima već 25 godina i ne žali zbog selidbi. "Živeti sa Marčijom je avantura. Zvuči patetično, ali je istina. Živeti dobro sa nekim je izazov. Ne zbog druge osobe, nego zbog sebe…"

Kaže da brak u kasnijim godinama smanjuje skalu predanosti, ali je očigledno da mu je brak doneo novi dom. "Mislim da je to to," zaključuje. "Pronašao sam dom. Trebalo je vremena da ga prepoznam. Pre toga nisam bio tamo."

(Ona.rs/The Guardian)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.