Holivudski miljenik šokirao izjavom o rođenju ćerke: "Na mene nije moglo da se računa, otišao sam"

Postoje priznanja koja zvuče kao oslobađanje, ali zapravo bole više nego bilo šta što biste očekivali. Kada muškarac javno kaže da nije bio tu za svoje dete, to nije samo iskrenost, to je i rezanje iluzije o tome kako očinstvo "treba" da izgleda.

Glumac Erik Roberts ovog puta nije pokušao da se opravda. Naprotiv, rekao je ono što većina prećuti.

"Bio sam u rasulu, na mene nije moglo da se računa"

Govoreći o periodu kada se 1991. godine rodila njegova ćerka, danas poznata glumica Ema Roberts, Erik je otvoreno priznao da tada nije bio ni blizu spreman za očinstvo.

- Bio sam emocionalno potpuno iscrpljen. Na mene uopšte nije moglo da se računa jer sam bio u rasulu. Bio sam slomljen zbog mnogo toga, rekao je bez zadrške.

U tom trenutku njegov život bio je obeležen borbom sa zavisnostima i ličnim padovima koji su potpuno preuzeli kontrolu.

Ipak, istovremeno, rođenje ćerke ostavilo je trag koji nije mogao da ignoriše.

- Kada je Ema došla na svet, desilo se nešto što ću pamtiti celog života. To je možda bio i najispunjeniji trenutak koji sam ikad doživeo. Kao da me već poznavala. Bilo je čarobno.

Ta kontradikcija, između ljubavi i potpune nespremnosti, provlači se kroz celu njegovu priču.

"Ni danas sebe ne vidim kao očinsku figuru"

I tu dolazimo do dela koji je najteži za slušanje. Ne zato što je šokantan, nego zato što je ogoljen.

- Svoju malu ćerku sam voleo svim srcem uprkos svim ličnim slabostima. Ali nisam znao da se nosim sa činjenicom da je dete došlo u moj život i nisam znao da se nosim sa ulogom roditelja.

Odluka koja je usledila bila je jednako teška.

Erik Roberts napustio je partnerku Keli Kaningem kada je Ema imala svega sedam meseci.

- Otišao sam kada je Ema imala samo sedam meseci. Prošli smo svašta, a ona me videla u mojim najgorim trenucima i ipak je neko vreme ostala.

A onda rečenica koja zatvara krug i ostavlja gorak ukus:

- Iskreno, ni danas sebe ne doživljavam kao očinsku figuru.

Nema pokušaja da se ublaži. Nema narativa o "trudu" koji je kasnije nadoknadio sve. Samo činjenica.

Ljubav postoji, ali ne briše ono što je izostalo

I pored svega, jedno ne dovodi u pitanje.

- Obožavam to što moja ćerka danas radi. Ne mogu da verujem koliko je sjajna postala. Toliko sam ponosan na nju da pucam od ponosa. Jednostavno sam srećan što sam njen otac.

To je možda i najrealniji deo ove priče. Možete voleti dete, a da niste bili roditelj kakav je tom detetu bio potreban.

I to je deo koji se retko izgovara naglas. Jer između onoga što osećate i onoga što radite često postoji jaz koji ništa ne može retroaktivno da popuni.

(Ona.rs / Really Famous with Kara Mayer Robinson)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.