Moj tata ponedeljkom ništa ne plaća: Mislila sam da je to njegova stvar, a onda sam otkrila šta kažu verovanja

U našoj kući ponedeljak ima jedno nepisano pravilo.

Moj tata tog dana ne daje novac.

Ne plaća ništa što može da sačeka utorak, ne pozajmljuje, ne kupuje "usput", a ako baš mora nešto da plati - platiće, ali će prethodno nekoliko puta napomenuti da mu se to nimalo ne dopada.

Godinama sam mislila da je to samo njegov mali ritual. Nešto što je sam smislio, kao što neko ima običaj da prvo popije kafu pre nego što započne dan ili da petkom uveče obavezno kupi nešto za kuću.

On je, međutim, potpuno ozbiljan.

Kao privatnik, navikao je da tokom nedelje novac stalno negde odlazi - dobavljačima, računima, obavezama, sitnim troškovima koji se na kraju meseca pretvore u ozbiljnu cifru. Zato je sebi napravio malo pravilo koje glasi - ponedeljkom novac ne izlazi iz kuće ako baš ne mora (a nekad čak ni tad)

"Ne valja da nedelju počneš tako što daješ pare", kaže.

I tu sam prvi put počela da razmišljam - odakle mu uopšte ta ideja?

Ispostavilo se da moj tata nije izmislio baš sve.

Ponedeljak i novac - staro verovanje koje je opstalo do danas

U srpskim narodnim verovanjima postoji upravo takva ideja, ponedeljkom ne bi trebalo pozajmljivati niti davati novac.

U pojedinim zapisima narodnih običaja navodi se da trgovci prvog dana u nedelji nisu davali robu na veresiju, niti su pozajmljivali novac, jer se verovalo da će, ako novac jednom počne da izlazi iz kuće u ponedeljak, nastaviti da odlazi tokom cele nedelje.

Drugim rečima, nije problem bio samo u jednom dinaru.

Postojala je ideja da ono kako počneš nedelju - tako će ti se ona i završiti.

Ako u ponedeljak daješ, pozajmljuješ i trošiš, novac će ti, prema ovom verovanju, čitave nedelje "curiti kroz prste".

Postoji čak i vrlo slikovita narodna izreka: ako u ponedeljak zajmiš pare, zajmićeš ih cele nedelje.

I odjednom mi je tatino ponašanje dobilo sasvim drugo značenje.

Nije to samo njegovo "neću danas".

To je, zapravo, mali porodični ritual koji liči na mnogo stariju potrebu ljudi da prvi dan novog ciklusa započnu oprezno i sa osećajem kontrole.

A zanimljivo je da je ponedeljak istovremeno smatran i srećnim danom

Tu stvari postaju još zanimljivije.

Ponedeljak u tradicionalnim verovanjima nije nužno bio "loš" dan. Naprotiv, u srpskoj narodnoj tradiciji često se smatrao veoma srećnim danom za početak poslova.

Verovalo se da ono što se započne u ponedeljak može dobro da napreduje, pa su se tada počinjali važni radovi poput oranja, žetve i kosidbe. Za decu rođenu ponedeljkom takođe se verovalo da će biti srećna i uspešna.

Dakle, ponedeljak nije bio dan kog se treba plašiti.

Bio je dan početka.

A možda upravo zato novac nije trebalo da odlazi.

Logika starih verovanja bila je jednostavna: ako je prvi dan nedelje namenjen početku, onda treba paziti šta prvo "iznosiš" iz kuće.

Zašto baš novac?

Novac je oduvek imao mnogo veće značenje od običnog sredstva za kupovinu.

U narodnoj tradiciji on je predstavljao sigurnost, blagostanje i mogućnost da porodica preživi. Zato su uz novac nastala brojna pravila: nije valjalo ostaviti novčanik potpuno praznim, nije se savetovalo vraćanje dugova kasno uveče, a postojala su i verovanja da se određene stvari ne rade posle zalaska sunca jer se sa novcem iz kuće simbolično "iznosi" i sreća.

U tom svetu simbolika je bila važna.

Ako daješ novac - nešto odlazi.

Ako ga primaš - nešto dolazi.

Ako počinješ nedelju tako što daješ - možda će, prema starom verovanju, davanje postati obrazac narednih dana.

Naravno, nema naučnog dokaza da će jedan račun plaćen u ponedeljak izazvati finansijske probleme tokom cele nedelje. To su narodna verovanja koja su se prenosila generacijama.

Ali ponekad je zanimljivo videti zašto su uopšte nastala.

Moj tata je od toga napravio svoje malo pravilo

Danas, kada znam za ovo verovanje, više mi nije toliko smešno kada ponedeljkom odbije da plati nešto što može da sačeka.

Ako ga pozovem i par dana pred platu zacvilim za mali doprinos, on će uglavnom odgovoriti:

"Ne može. Danas je ponedeljak. Što me juče nisi zvala?"

A ako baš mora?

Onda će platiti, ali će reći da je to izuzetak.

I možda je upravo u tome cela stvar.

Nije moj tata praznoveran čovek koji misli da će mu jedan račun promeniti sudbinu. Pre bih rekla da je od jednog starog verovanja napravio mali finansijski ritual koji mu daje osećaj reda.

Kao privatniku, novac mu svakako svakodnevno prolazi kroz ruke. Jedni troškovi dolaze, drugi odlaze, nešto se naplati, nešto se čeka, nešto iskrsne kada se najmanje očekuje.

Zato mu je verovatno prijao jedan jedini dan kada će reći:

"Danas ništa ne dajem."

I što više razmišljam o tome, sve mi je simpatičnije.

Jer možda se uopšte ne radi o tome da li će zbog jednog ponedeljka novac zaista početi da nestaje.

Možda se radi o tome da je moj tata, kao i mnogi ljudi pre njega, pronašao svoj mali način da bar jedan dan u nedelji novac ostane tamo gde jeste.

A to, iskreno, i nije tako loša navika.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.