Kako je osvojila Vog, zašto su je zvali „srpska Frida Kalo“: Sve o Mileni Pavlović Barili

Jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata, srpska slikarka Milena Pavlović Barili (1909—1945) ne prestaje da intrigira ni danas. Njen život i rad u Parizu, potom u SAD, u Njujorku, gde i umire u 36. godini života, ogroman profesionalni uspeh i dalje inspirišu.

Uspešno je izlagala svoja dela na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom Evrope, u Americi, gde sarađuje u modnom časopisu Vog, a srpskoj javnosti njeno delopostaje poznato tek 50-ih godina 20. veka. 

Milena Pavlović Barili rođena je u Požarevcu. Majka joj je bila Srpkinja, iz loze Karađorđevića, a otac čuveni italijanski kompozitor Bruno Barili. Kako su oboje bili obrazovani, isto su poželeli i za svoju ćerku. Majka je znatno uticala na nadogradnju Mileninog znanja i talenta, te ju je odvela na dvor Karađorđevića kako bi u Beogradu pohađala Umetničku školu Bete i Riste Vukanovića. Umeće crtanja karikatura učila je od pionirke u toj oblasti, slavne Bete Vukanović.

Na izložbi "Velikanke sprske kulture", na kojoj smo saznali značajne detalje iz života ove umetnice, izložena je i karikatura kraljice Marije Karađorđević koju je Milena nacrtala sa samo 14 godina.

Upisavši umetničku akademiju u Minhenu u klasi profesora Štuka postala je prva žena kojoj je to pošlo za rukom. Često je menjala stilove i pravce kojima je stvarala. Interesantno je to da se ona nije bavila samo slikarstvom, već da je imala uticaj i u svetu modnog dizajna.

"Srpska Frida Kalo" osvaja Ameriku

Milena je svoj vrhunac u karijeri doživela u Americi. Upravo tamo je i počela da se bavi modnim dizajnom i modnom ilustracijom. Bavila se komercijalnim dizajnom, reklamama za različite kozmetičke kompanije. Ukoliko posetite izložbu, imaćete priliku da uživo vidite izdanje magazina "Vog" iz 1940. godine, na čijoj je naslovnoj strani Milenin dizajn večernje haljine. Postala je njihova ilustratorka, i to zahvaljujući svom pređašnjem radu kostimografkinje i ilustratorke pojedinaca iz visokog društva. Jasno je da je su njeni dizajni, ali i sama njena ličnost i sveukupno stvaralaštvo bili ispred vremena.

U videu na početku teksta možete poslušati šta nam je sve to Ružica Opačić, istoričarka umetnosti iz Doma Jevrema Grujića, dodatno otkrila o životu velikanke Milene Pavlović Barili. Još detalja o izložbi možete pronaći na sledećoj strani. 

Izložba "Velikanke sprske kulture" svečano je otvorena 20. januara, a trajeće do 27. marta. Posetioci će do tada imati priliku da saznaju nešto više o ženama koje su obeležile srpsku umetnost, slikarstvo, ples, novinarstvo, arhitekturu, ali i o onim ženama koje su u Srbiju implementirale kosmopolitska shvatanja svojim radom među drugim ženama.

"Velikanke" konačno i na Guglu

Izbor je sužen na 18 žena, ali njih ima daleko više. Ovo je tek početak promovisanja rada znamenitih žena koje su ostavile traga na sprsku kulturu u periodu od kraja 19. veka pa sve do 21. veka.

Pojam "velikanke" ne prepoznaje čak ni Gugl, stoga je ova izložba doprinela tome da ove dame dobiju i svoje mesto u digitalnom svetu i budu lakše pretražive. Neke od njih su bile slavljene i cenjene za života, dok se rad i požrtvovanje drugih nisu priznavali u maskulino dominantnom svetu. Da je javnost zainteresovana za dela naših slikarki, Ružica Opačić, istoričarka umetnosti iz Doma Jevrema Grujića, kaže da je to primećeno od izložbe koja se ticala samo Milene Pavlović Barili. Tada su uvideli da je javnost upućena samo u dela najpoznatijih umetnica toga doba, a da postoji još mnogo njih koje su stvarale podjednako kvalitetna i umetnički vredna dela. Takođe, javnost je upućena u pojedine umetnine, ali ne i u priče koje stoje iza svake od njih. Stoga ova izložba nudi uvid ne samo u konkretan rad velikanki, već i uvid u dokaze o efektima njihovog rada na današnje poimanje ženskih umetnica.

Cilj izložbe je da manje poznate umetnice konačno dobiju mesto koje zaslužuju i da konačno bude vidljivo i jasno koje su to žene prokrčile put ženama koje stvaraju u savremenom svetu.

Vođenja, predstave, radionice i tematske večeri su ispratile izložbu tokom proteklih meseci. Na njima su gostovali profesori, doktori nauka i istoričari umetnosti koji su govorili o detaljima iz života ovih znamenitih žena. Tako se na predavanjima o Dragi Ljočić i Anici Savić Rebac govorilo o njihovom feminističkom delovanju i pomeranju granica tadašnjih shvatanja ženske uloge u društvu.

Kako bi se izložba približila i onim najmlađima, Ružica je istakla kako su za njih pripremljena prilagođena vođenja i interaktivne radionice crtanja, koje su poslužile da mališani budu upoznati sa našim slavnim velikankama. To ih je podstaklo i na razmišljanje o inspirativnim ženama iz njihovog okruženja.

Lični predmeti umetnica, njihovi kistovi, boje, dnevnici, setovi za čaj, časopisi i odeća približavaju duh vremena u kom su ove velike žene živele i stvarale.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.