• 0
 ≫ 

Maga Magazinović: Ples kao instrument u borbi za žensku emancipaciju i rodnu ravnopravnost

 ≫ 

Kako je jedna žena pomerala granice i prokrčila put onome po čemu se danas ističu savremene žene

  • 0

Marija Maga Magazinović rođena je u Užicu u ne tako finansijski stabilnoj porodici, što je značilo da će iza svakog njenog rada u daljoj budućnosti stajati ogroman trud i ulaganje. Ona je u Srbiju implementirala feminističke i kosmopolitske stavove, pa je samim tim umnogome zadužila savremenu ženu.

Bavila se ženskim pitanjem, u svakoj oblasti svoga delovanja na odgovarajući način. Prokrčila je put ženama toga doba ka visokom obrazovanju van Više ženske škole, ali i ka slobodi izražavanja. Uradila je mnogo toga, ali o tome postoji jako malo podataka koji su dostupni javnosti.

Fakultetska diploma za sve žene

Maga se nakon završene gimnazije preselila sa porodicom u Beograd usled očevog zaposlenja u krojačnici Narodnog muzeja. Tako je mogla besplatno da posećuje predstave i bude upućena u kulturna dešavanja toga doba.

Marija Maga Magazinović

Foto: @Muzej grada Beograda

Upisala je Višu žensku školu, na kojoj je diplomirala 1889. godine. Paralelno sa tim bila je uključena i plesne i pevačke aktivnosti kulturno-umetničkog društva "Obilić". Međutim, Maga je imala još veće planove za svoje obrazovanje i budućnost. U to vreme žene su mogle biti samo vanredni studenti, pa se i ona na taj način upisala na Odsek za filozofiju pri Filozofskom fakultetu. Slušala je hemiju i fiziku, od jezika nemački, ruski, latinski, srpski, filologiju, zanimala se i za teoriju književnosti i filozofiju.

Upravo je Maga Magazinović zajedno sa još nekoliko koleginica izvojevala važnu bitku. One su se izborile za to da žene dobiju ravnopravan status redovnih studenata, što je značilo da su po završetku dobijale i diplomu, dok su pre toga samo fakultativno slušale predmete. Na ovome se nije zaustavila, bila je rešena da bude prva žena koja je otvorila vrata Pravnog fakulteta. Iako nije diplomirala, dovoljno je uradila za naredne generacije žena koje do tada nisu mogle da stiču znanja iz ove oblasti. Svesna je bila Maga da se njeno delovanje po pitanju slobode obrazovanja mora nastaviti, te je osnovala je i Klub studentkinja koje su aktivno prevodile filozofske tekstove poznatih feministkinja i socijalistkinja tog vremena, između ostalih i Klare Cetkin. U tom periodu u Beograd su dolaze tadašnje najistaknutije borkinje za ženska prava: nemačka feministkinja Kete Širmaher, danska književnica Karin Muhaelis i mnoge druge.

Zaposlenje

Nakon što je izvojevala pobedu za žene na polju obrazovanja, Maga je želela da tako bude i za buduća zaposlenja. U tek osnovanoj Politici postala je novinarka, a bila je i prva bibliotekarka Narodne biblioteke. Kako je izučavala jezike, uspevala je da za rubriku Ženski svet prevodi strane članke o aktuelnostima iz Evrope. Prevode je radila i za Narodno pozorište u kom je još ranije provodila dosta vremena. Maga je bila rešena da doktorira u Minhenu, ali život ju je odveo na drugu stranu, njoj ne tako nepoznatu. Ona je pohađala časove u školama čuvene Isidore Dankan i Maksa Rajnharta, njena interesovanja bivaju usmerena ka teatru i plesu. Maga je povratkom u Srbiju, za vreme Balkanskog rata postala i bolničarka, što kasnije postaje važan deo njene autobiografije "Moj život".

Slobodan ples

Slobodna igra je bila ono čemu je Maga posvetila pažnju tokom kasnijih godina osnovavši školu za ritmičku gimnastiku. Mnoge plesačice toga doba duguju sve što su naučile upravo Magi Magazinović, i to ne samo o igri i plesu, već o formiranju stavova o ženskom položaju toga doba. Maga je bila svesna da klasični balet i pozorište nisu i ne moraju biti njen jedini način izražavanja. Igra je za nju predstavljala odsjaj naših unutrašnjim emocija, zato su njoj bile srodne slobodne igračke forme.

Marija Maga Magazinović intrigirala je sprski narod toga doba svojim postupcima koji su prevazilazili zamišljene norme patrijarhata. Slobodan duh i intrigantan pristup obrazovanju, ali i celokupnom radu pratio ju je tokom života. Iako je borba bila preteška za nju jednu, Maga je izvojevala svoje bitke za sve nas žene danas.

Ukoliko do sada niste znale kome treba da zahvalite kada kao brucoškinja ušetate kroz vrata Pravnog ili Filozofskog fakulteta, sada ćete znati. Pogledajte video na početki teksta i kroz priču Ružice Opačić, koja nas je vodila kroz izložbu "Velikanke srpske kulture" u Domu Jevrema Grujića, spoznajte interesantne detalje o životu Mage Magazinović, koji su tada smatrani za nešto nedopustivo, šokantno i nepotrebno jednoj dami. Maga je stala na put raznim predrasudama i sama je definisala sebe, svoju ženstvenost, ples i igru.

Video: Marija je pre 13 godina zbog nesreće ponovo učila da hoda: Ove zime izronila je Časni krst iz Save

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Ona