Film "Strahinja Banović": Zajedno i u dobru i zlu ili moramo li se za drugog odreći dela sebe
Film "Strahinja Banović" prikazan je na 50. FEST-u, a sve naredne projekcije biće u okviru mnogobrojnih predstojećih festivala. Glavni motiv filma jeste izdaja, ali i oproštaj, baš kao što je opevano i u epskoj pesmi. Koliko je položaj žene iz epske pesme drugačiji u filmu?
Glavni lik Strahinja je migrant koji već godinu dana sa svojom ženom pokušava da dobije azil u Srbiji. Radnja se na početku odvija u migrantskom kampu, gde saznajemo da je Samu dobio ime Strahinja. On i njegova supruga Ababu su volonteri Crvenog krsta, a Strahinja pokušava da dobije ugovor u lokalnom beogradskom fudbalskom klubu. Pored toga što bi to bilo ostvarenje njegovih dečačkih snova, ubrzalo bi proces dobijanja azila.
Sitnice koje i u ovakvim vremenima čini za Ababu i to kako je njihov odnos u početku prikazan, pokazuje nam da je njihova ljubav izdržala sve nedaće koje su ih snašle tokom bega iz zemlje i započinjanja novog života. Ili nam se bar tako čini.
Života koji Ababu nije želela za sebe
Radnja se komplikuje kada Ababu naprasno nestaje iz migrantskog kampa i Strahinja momentalno kreće u potragu za njom. On je samo dan ranije dobio mogućnost da potpiše ugovor za klub, što bi bez sumnje doprinelo kvalitetu njihovog života u Srbiji. Života koji Ababu nije želela za sebe. Strahinja dolazi do informacije kuda se i sa kim Ababu uputila. Bez razmišljanja o posledicama kreće za njom.
"Znaš li, zete, — ne znali te ljudi!
al’ ako je jednu noć noćila,
jednu noćcu s njime pod čadorom,
ne može ti više mila biti:
bog j’ ubio, pa je to prokleto,
voli njemu nego tebe, sine:
neka ide, vrag je odnesao!"
U epskoj pesmi nasuprot okolini koja ne odobrava odlazak muškarca po ženu koja ga je napustila, Strahinja odlazi da traži svoju ljubu. Tako je i u modernoj, filmskoj priči. Posle nekoliko dana hoda i bežanja od policije dospeva do Mađarskog centra i pronalazi svoju suprugu.
Ababu je iz Gane i diplomirala je glumu. Kao što je Strahinja želeo da bude fudbaler, ona je želela da se ostvari kao glumica. Tokom izbeglištva je držala kreativne radionice za decu u migrantskom kampu, ali to nije bilo dovoljno. Dok je Strahinja činio konkretne stvari za sebe, a ujedno i za njih, Ababu nije imala tu sreću da uopšte naiđe na priliku da se bavi svojim poslom.
Njena šansa da spozna sebe
Strahinja je ulogu zaštitnika porodice preuzeo na sebe, kako se negde i nalaže da to mora biti muškarac. Da li je Ababu ispravno postupila, pitanje je koje se samo nameće. Svakako da odlazak bez poruka i pozdrava nije ispravan prema onom od koga odlazite, ali ona zapravo i nije odlazila od Strahinje, već od života koji nije bio njen. Ovo je bila njena šansa da spozna sebe i učini nešto samo za sebe i za svoje želje. Svesna je bila toga da oni žele potpuno drugačije stvari i nije želela da Strahinja podnosi bilo kakvu žrtvu zarad njenog pokušaja da usliši svoje želje i da se pronađe.
"Ode Bane na konju đoginu,
te prijeđe polja i planine.
Ja kad dođe u polje Kosovo,
kad sagleda po Kosovu silu,
al’ se Bane malo prepanuo,
pa pomenu boga istinoga,
u ordiju tursku ugazio."
Kao žena mogu da razumem kako je to kad se od tebe očekuje da nešto žrtvuješ zarad dobrobiti zajednice. Da, njima bi bilo lepo jer bi dobili azil u Srbiji i mogućnost legalnog ostanka i rada. Da, bili bi zbrinuti i mogli bi da žive lep porodični život. Da, mogli bi kada bi to bilo sve što je ona želela. Uzmimo u obzir sve nedaće tokom izbeglištva, to je nešto što vam umnogome promeni psihu. Svakako je važno da je glava na ramenima, ali šta posle?
I posle moramo živeti, sanjati, nadati se. Neko nam jeste oduzeo sve to i idemo u borbu za novi početak, ali niko ne želi da nastavak bude puko proživljavanje.
Strahinja isprva ne uviđa koliko je njoj bilo bitno da se pronađe i shvati ko i šta želi da bude, pa čini sebični čin i traži deportaciju za oboje. Videvši kako njegovu voljenu vuku ne bi li je strpali u autobus nazad za Srbiju, on dobija uvid u nastavak patnje, kako bi njen život izgledao po povratku u Srbiju. Tek tada postaje svestan nje kao individue, kao osobe koja van bračnog života treba da živi i stvara.
Spreman na žrtvu
On negira da mu je to supruga i sam nastavlja put ka zemlji koja je ponovo spremna da mu pruži priliku za dobijanje azila.
Da, sve će morati iz početka, ovog puta sam. Da, sve je izgubio onda kada je krenuo za njom. To nam pokazuje da je on bio spreman sve da žrtvuje kako se oni ne bi rastali.
U dobru i zlu, kažu. Šta to zapravo znači? Znači li da jedna strana uvek mora da pati zarad ovog drugog i da samo jednim delom svog bića živi naizgled srećan život, dok ovom drugom delu duše ostaje samo da zamišlja i pati zbog nemogućnosti dostizanja svog maksimuma?
Ljubav je odluka i odricanje - sebe i svojih ciljeva ili partnera. Životne prilike i okolnosti poput ove nam daju uvid u to da je ovo stanovište realno i da se dešava stvarnim ljudima, bez obzira na to koliko je ko spreman da oprosti, druga strana možda i ne želi da joj bude oprošteno, već samo da bude slobodna.
Žena, kao u pesmi, pokreće niz pitanja, traži akciju glavnog junaka, u kome se preispituje celo njegovo biće. Glavni junak, baš kao u pesmi, svojim postupcima pomera granice, upoznaje novog sebe i biva spreman da učini sve za nju. I da je pusti, zarad ostvarenja njenih snova.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Natalija Avemaria, vlasnica, osnivačica i dizajnerka brenda Dress me in denim
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.