Britni Spirs čeka treće dete: Progovorila i o ranijoj borbi sa perinatalnom depresijom

Britni Spirs je objavila da je trudna, mesecima nakon što se okončalo starateljstvo koje je nad njom imao njen otac. Oblik zakonskog starateljstva poznat kao konzervatorstvo, koje je uspostavio njen otac 2008. godine nakon što je doživela krah mentalnog zdravlja, značio je da nije mogla sama da donosi odluke o svom telu, poslu i zdravlju. To je predstavljalo nemogućnost da se Britni sama kreće bilo gde izvan kuće, da vozi auto, snima pesme i neautorizovano daje intervjue, a ograničenje se odnosilo i na njeno reproduktivno zdravlje i sposobnost. Njoj je postavljena trajna kontracepcija koja je onemogućila da zatrudni u tom trenutku.

Sva sloboda vraćena joj je oslobađajućom presudom, a Britni je konačno bila slobodna da živi i stvara onako kako je želela svih 13 godina.

Treća trudnoća

Juče je odjeknula vest koju je sama Britni objavila na svom Instagramu, a tiče se njene trudnoće. Pevačica je trudnoću sa partnerom Semom Asgarijem obelodanila pred 40 miliona pratilaca na Instagramu. Ova 40-godišnjakinja, koja ima dva sina tinejdžera, takođe je otkrila da je patila od depresije tokom prethodne trudnoće.

Možda ste čuli za postporođajnu depresiju, ali vreme je da upoznate još jedno povezano stanje: perinatalnu depresiju. Perinatalna depresija se odnosi na depresiju koja se javlja pre i/ili posle trudnoće. Nasuprot tome, postporođajna depresija se javlja samo nakon porođaja. Svest o ovom stanju u centru pažnje nakon što je Britni Spirs podelila svoje iskustvo sa perinatalnom depresijom tokom prethodnih trudnoća.

- Teško je jer sam u trudnoći imala perinatalnu depresiju - napisala je pevačica u objavi na Instagramu, najavljujući poslednju trudnoću sa verenikom Semom Asgarijem.

Depresija je, napisala je Spirs, bila "apsolutno užasna". Tada nije bilo aktuelno da se govori o mentalnom zdravlju budućih majki. Spirs je rekla da je zahvalna što više nije bilo neophodno da taj "bol" drži unutra.

Prema pregledu iz 2020. godine, perinatalna depresija pogađa od 10 do 20 procenata ljudi u SAD tokom ili nakon trudnoće, što je još jedan razlog zašto stigma na koju Spirs aludira može biti toliko štetna. Depresija može učiniti da se osećate izolovano i bespomoćno, kao da ste jedina osoba koji prolazi kroz ovu borbu. I dok se simptomi i iskustva razlikuju od pacijentkinje do pacijentkinje, saznanje da niste jedina koja pati od perinatalne depresije i da je moguće da se osećate bolje, može promeniti život.

Pevačica koja ima dvoje dece iz braka sa Kevinom Federlajnom je rekla da je zahvalna što više nije potrebno da taj bol drži u tajnosti.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Britney Spears (@britneyspears)

Prema Radnoj grupi za preventivne usluge SAD, perinatalna depresija je jedna od najčešćih komplikacija trudnoće i nakon porođaja, koja pogađa čak od jedne od sedam žena.

Perinatalna depresija - šta je to?

Za razliku od postporođajne depresije, koja se odnosi na depresiju nakon rođenja bebe, perinatalna depresija se javlja tokom trudnoće i prve godine nakon porođaja. Uobičajeni simptomi uključuju:

• Gubitak interesovanja i energije
• Depresivno raspoloženje
• Fluktuacije u spavanju ili poremećaje ishrane
• Smanjenu sposobnost razmišljanja ili koncentracije
• Osećaj bezvrednosti
• Ponavljajuće misli o samoubistvu

Da li se perinatalna depresija može sprečiti?

Lečenje perinatalne depresije je ključno za zdravlje i majke i bebe. Izveštaj iz 2019. objavljen u časopisu Američkog medicinskog udruženja (JAMA) otkrio je da to može dovesti do prevremenog porođaja. Pored toga, deca majki koje su imale perinatalnu depresiju pokazala su više problema u ponašanju, niže kognitivno funkcionisanje i povećan rizik od razvoja psihijatrijskih poremećaja.

Uobičajene metode prevencije perinatalne depresije uključuju fizičku aktivnost, lekove, obuku za spavanje odojčadi, obrazovanje i jogu. Međutim, izveštaj JAMA je otkrio da je savetovanje bilo najefikasnije, smanjujući rizike za 39%. Posebno su favorizovana kognitivna bihejvioralna terapija i interpersonalna terapija. Kognitivna bihejvioralna terapija se bavi obrascima mišljenja i ponašanja pojedinca, dok se interpersonalna terapija fokusira na odnose i postupke osobe sa drugima.

Pokazalo se da snažan sistem podrške čini značajnu razliku u tome kako se žene oporavljaju ako razviju simptome depresije i anksioznosti.

Dizanje svesti na pravi način

Svedoci smo toga da, kada svetske zvezde govore o nekom važnom pitanju, a pogotovu na temu mentalnog zdravlja, to i te kako postane centalna tema, ali to nije dovoljno. Sve dok svaka žena iz ruralne i urbane sredine ne shvati da je ovo normalno stanje i da mora progovoriti ukoliko joj se to desi, nijedan drugi događaj rneće biti dovoljan. Zašto? Zato što se svaka od tih akcija odvija na mestima i preko kanala koji nisu dostupni svim ženama/majkama.

Žene se često stide negativnih osećanja koje imaju prema svom rođenom ili nerođenom detetu, a sredina kojom su okružene može samo da odmogne svojim zastarelim stavovima. Sve akcije koje se preduzimaju po ovom pitanju moraju biti usmerene ka običnim ženama, koje nemaju kome da se obrate za pomoć ili savet, odnosno nemaju osobu koja ih prvenstveno može shvatiti bez ismevanja i izvrgavanja ruglu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.