• 0

Helen Keler: Žena koja je dokazala da vera i hrabrost nemaju granice

, Telegraf Ona

Bila je prva gluva i slepa osoba koja je stekla fakultetsku diplomu, na Radklif koledžu je diplomirala sa pohvalom 1904. godine

  • 0
Helen Keller

Foto: Profimedia/Zuma Press/ El Tiempo

Helen Keler - žena koje nije dozvolila da je nemogućnost govora, sluha i vida zaustave u nameri da postane jedna od najvećih prosvetiteljki i humanitarki 20. veka.

Nagrada ustanovljena 1994. godine, njoj u čast, jedno je od najprestižnijih priznanja koja se dodeljuju na globalnom nivou u oblasti istraživanja vida.

Rano detinjstvo i bolest koja je uticala na tok njenog života

Rođena 27. juna 1880. u Tuskambiji, Alabama (SAD), Helen Keler je bila starija od dve ćerke Artura H. Kelera, farmera, urednika novina i veterana Vojske Konfederacije, i njegove supruge Ketrin Adams Keler, obrazovane žene iz Memfisa.

Bolest koja je uzrok Heleninih daljih zdravstvenih posledica je verovatno bila, prema mišljenju savremenih medicinskih stručnjaka meningitis, šarlah ili encefalitis (retko i ponekad opasno oticanje mozga). Bolest nije bila neizlečiva, ali je trajno uticala na njeno zdravlje - Helen je ostala gluva, nema i slepa sa nepune dve godine.

Nije imala formalno obrazovanje do sedme godine, a pošto nije mogla da govori, razvila je sistem komunikacije sa svojom porodicom tako što je osećala njihove izraze lica. Roditelji su uvideli da je njima, a prvenstveno Helen, neophodna stručna pomoć i tada u njihov život ulazi En Salivan - njena učiteljica i doživotna mentorka.

Prve reči koje je naučila

En je koristila dodir da nauči Keler abecedu, oblikovavši slova svojm prstima na njenom dlanu. Reči je učila po sličnom principu, tako što bi En dala Helen da opipa određeni predmet, da bi joj potom na dlanu pokazivala od kojih se slova sastoji.

En je odvela Helen do pumpe za vodu i stavila joj ruku pod mlaz vode. Dok je hladna voda šikljala preko jedne ruke, ona je u drugu ruku ispisala reč "v-a-t-e-r" prvo polako, a zatim brzo. Odjednom, signali su imali značenje u Heleninom umu. Znala je da se "voda" odnosi na ono što teče preko njene ruke. Zatim je otrčala, savila se i dodirnula zemlju i zatražila da joj En pokaže na dlanu šta to znači. Do kraja tog dana je naučila 30 reči.

Helen Keller

Foto: Profimedia/Alamy/GL Archive / Alamy

Obrazovanje, naučni i aktivistički rad

Godinu dana kasnije, Salivan je dovela Keler u školu Perkins u Bostonu, gde je naučila da čita Brajevu azbuku i piše na specijalno napravljenoj pisaćoj mašini. Sa četrnaest godina otišla je u Njujork na dve godine gde je poboljšala svoje govorne sposobnosti, a zatim se vratila u Masačusets da pohađa Kembridž školu za mlade dame.

Čuveni Mark Tven, impresioniran pričom o Helen, pozvao je svog bogatog prijatelja Henrija Rodžersa da finansira njeno dalje obrazovanje. Helen Keler je imala koeficijent inteligencije od 160. Bila je prva gluva i slepa osoba koja je stekla fakultetsku diplomu. Na Radklif koledžu je diplomirala sa pohvalom 1904. godine.

Tokom studiranja, Helen je takođe počela da radi na svojoj prvoj knjizi "Priča mog života", koja je kasnije postala klasik.

Helen je imala dve pisaće mašine, jednu običnu, drugu na Brajevom pismu. Koristila je pisaću mašinu za pisanje knjiga, pisama i članaka. Kao jedina osoba u to vreme koja je uprkos svom invaliditetu uspela da stekne sve te veštine, ona je počela da piše o slepilu kroz razne članke, a kasnije kroz svoja mnoga publikovana dela. Sem knjige "Priča mog života", napisala je i  "Optimizam" (1903), "Svet u kome živim" (1908), "Svetlost u mojoj tami i moja religija" (1927), "Dnevnik Helen Keler" (1938) i "Otvorena vrata" (1957).

U toku svog književnog rada, 1913, počela je da drži predavanja (uz pomoć prevodioca), prvenstveno u ime Američke fondacije za slepe. Ova predavanja su je vodila širom sveta.

Helen, koja je već bila glasni zagovornik osoba sa invaliditetom, suosniva američku fondaciju za slepe u inostranstvu za podršku veteranima Prvog svetskog rata oslepelim u borbi. Ova organizacija kasnije postaje "Helen Keller International" i proširuje svoju misiju na rešavanje uzroka i posledica slepila, neuhranjenosti i lošeg zdravlja širom sveta.

Proputovala je svetom i sastajala se sa velikanima toga doba

Tokom sedam putovanja između 1946. i 1957. posetila je 35 zemalja na pet kontinenata. Ona se sastala sa svetskim liderima kao što su Vinston Čerčil, Džavaharlal Nehru i Golda Meir.

Godine 1955, kada je imala 75 godina, krenula je na jedno od svojih najdužih i najzahtevnijih putovanja: petomesečnu turneju dugu 40.000 milja kroz Aziju. Gde god da je putovala, donela je ohrabrenje milionima slepih ljudi.

Njen širok spektar političkih, kulturnih i intelektualnih interesovanja i aktivnosti omogućio je da upoznaje ljude u svim sferama života. Među svojim prijateljima i poznanicima imala je vodeće ličnosti s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Među njima su Elenor Ruzvelt, Džon F. Kenedi, Endru Karnegi, Henri Ford i mnogi drugi.

Do smrti je bila posvećena advokaturi za slepe i slabovide

Helen je doživela moždani udar 1960. godine, a od 1961. pa nadalje, mirno je živela u Arkan Ridžu, svom domu u Vestportu, Konektikat, jednom od četiri glavna mesta na kojima je živela tokom svog života.

Helen Keler je umrla 1. juna 1968. u Arkan Ridžu, nekoliko nedelja pre svog 88. rođendana. Njen pepeo je stavljen pored njenih saputnica, En Salivan Mejsi i Poli Tomson, u kapeli Svetog Džozefa u Vašingtonskoj katedrali.

Senator Lister Hil iz Alabame održao je hvalospev tokom javne komemoracije rekavši da će ona živeti sve dok čovek može da čita i dok se pričaju priče o ženi koja je pokazala svetu da hrabrost i vera nemaju granice.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije iz rubrike Ona