Teuta je za 11 meseci 2 puta operisala rak: "Radovala sam se hemioterapiji, znala sam da ću ozdraviti"

Kad žena oboli od raka dojke, tu dijagnozu obično doživi kao “smrtnu presudu”. Uvek se nameće pitanje: “Zašto baš meni ovo da se desi?”

Isto pitanje postavila je sebi i Teuta Aslani (43), mama blizanaca, koloraturni sopran, nastavnica solo pevanja u muzičkoj školi na Ubu, supruga, ćerka, sestra, prijateljica...

Ova vedra, hrabra mlada žena koja pleni pozitivnom energijom uverila se u istinitost rečenice da je strah ono što menja naš život.

Kod nje je odigrao neočekivanu ulogu - naterao ju je da najtežu dijagnozu brzo prihvati, mentalno procesuira i postavi odlazak na lečenje kao početak novog života ispunjenog radošću u svakom trenutku.

Lamentirala je, priznaje, sedam-osam dana, a onda se trgla i postala ženski borac i “kancer fajterka”.

“Mislila sam da će promena nestati sama od sebe”

- Promenu na dojci napipala sam krajem marta 2020. godine, baš u vreme lokdauna - kaže Teuta Asslani za Ona.rs.

- Nisam odmah otišla kod doktora, čekala sam, kao što čeka većina žena i mislila kao što većina žena misli da će se promena istopiti i nestati sama od sebe.

To se, naravno - i nažalost, nije desilo. Pandemija korona virusa je divljala, a Teuta je u julu zakazala prve preglede. Imala je, navodi, veliku podršku i pomoć prijateljice Jelene koju je upoznala nekoliko godina ranije, takođe u bolničkim uslovima. Jelena joj je bila “desna ruka” i ogromna podrška u tim teškim trenucima, punim neizvesnosti.

- Posle prvog ultrazvuka znala sam da imam zdravstveni problem, ali sam se potajno nadala da problem ipak nije veliki. Kad je klinički hirurg video ultrazvučni snimak i rekao da ću istog dana ići na biopsiju, znala sam da je situacija ozbiljna. Jer, kome se radi biopsija kad prvi put ode na pregled - priseća se Teuta.

Ipak, i tada je postojao promil nade da će se kockice ipak složiti najpovoljnije po nju i njenu porodicu. Nažalost, u životu se situacije retko odvijaju onako kako smo zamislili i kako priželjkujemo…

“Porodičnu idilu prekinuli su jedan poziv i jedno pitanje”

- Sećam se dana, sredina jula 2020. godine. Suprug i ja smo sa decom, dan božanstven, idiličan… Fotografije od tog dana i cela atmosfera su totalna fantazija. Imala sam kosu do pola leđa, sećam se i šta sam imala obučeno… Deca su se igrala, mi smo uživali gledajući ih… A onda me je pozvala Jelena i, kako me je pitala gde sam, tako sam znala da nešto nije u redu - objašnjava Teuta.

Mogla je, kaže, odmah da prekine vezu i da ne čuje ništa od onoga što joj je Jelena pričala. Nalaz je bio izuzetno loš - kancer je uznapredovao, proširio se na limfne čvorove i bilo je neophodno hitno reagovati.

- Tek tad sam shvatila u kom sam problemu, Jelena mi je pričala šta će da mi se desi, da ću verovatno prvo imati hemioterapiju, da će mi otpasti kosa… Pripremila me je na sve ono što me je čekalo - navodi naša sagovornica i dodaje:

- Frka, panika, lamentiranje trajali su sedam-osam dana; plakala sam, pitala se zašto se to događa baš meni… A zapravo, pravila nema! Svako od nas je satkan od drugačijih niti, neko padne u postelju od lamentiranja, od očaja, od pitanja “zašto baš ja”, a ja sam bolest videla kao novi početak.

“Otkud kancer? Mislim da znam odgovor”

U Teutinoj porodici, kaže, nije bilo kancera.

- Rak dojke “ide” po ženskoj liniji. Kod mene to nije bio slučaj, ali jeste bila jedna specifična situacija. Ja sam decu dobila vantelesnom oplodnjom, a moj kancer bio je hormon pozitivan. Receptori za estrogen i progesteron bili su jako visoki; ja sam, žargonski rečeno, bila nakljukana i pre vantelesne, i u toku trudnoće koja je bila užasno rizična sve vreme, sa pretećim pobačajem i ležanjem dva meseca u Narodnom frontu pre porođaja - deli Teuta detalje iz najtežeg životnog perioda koji je njoj i suprugu Dejanu doneo dve najveće radosti - dvojicu sinova.

Blizanci su rođeni u osmom mesecu i u trenutku kad je Teuta dobila dijagnozu raka dojke tek su napunili tri godine.

- Ja sam nekako povezala da je rak od vantelesne, jer sam sve vreme bila pod hormonskom terapijom, i u pripremi, i tokom trudnoće… Okej, i stres je bitan faktor; novija istraživanja kažu da čak ni genetski faktor nije toliko bitan kao stres, pa onda zagađenje, pa to što jedemo zagađenu hranu, pa bombardovanje koje smo imali… Mnogo žena na Institutu je mojih godina ili su mlađe od mene - nabraja sagovornica našeg portala.

Zbog svega što je preživela pre dobijanja dijagnoze kancera nije dopustila da je obuzme očaj.

- Toliko sam se namučila oko svega u životu pre toga, i na kraju oko najbitnije stvari, oko roditeljstva, pa kad sam izgurala tako tešku trudnoću, bila sam spremna da uđem u borbu i protiv kancera.

“Tražila sam od tate da me ošiša na ćelavo”

Mesec i po dana posle prvog pregleda Teuta je krenula na hemioterapiju. Osam ciklusa, pa operacija - radikalna mastektomija, a onda i zračenje. “All inclusive”, kako gorko komentarišu sve pacijentkinje koje su prošle ovu vrstu iskustva.

Teuta nije želela da gleda kako joj kosa opada u pramenovima, što se događa svakoj ženi koja se leči od raka.

- Pre prve hemioterapije skratila sam kosu do ramena, potom sam se ošišala skroz na kratko, a onda sam otišla sa decom kod oca i rekla mu da me ošiša na ćelavo. Tata je, inače, i brata i mene do naše osme godine svakog leta šišao na ćelavo, pa sam se već bila navikla na to da budem bez kose neko vreme. Kad me je ošišao, bila sam presrećna, jer sam se sebi tako dopala. Kako sam ostala bez kose, tako sam shvatila da sam to neka nova ja. Deca su me pitala zašto mi je deka obrijao kosu, ja sam im objasnila da mi se tako sviđa, da mi je vrućina sa tolikom kosom, i ona su rekla: “Aha, okej” - priseća se Teuta, otkrivajući da je najviše strahovala kako će deca reagovati na tu promenu.

Žene se, kaže, uglavnom muče i ne žele da se reše kose pre hemioterapije, jer veruju da im kosa neće opasti.

- A kosa opadne već posle 10 dana od prve hemioterapije - direktna je naša sagovornica, ne ostavljajući prostora da iko ko se nađe u sličnoj situaciji prigrli zabludu da se to ne dešava svima.

I to šišanje “na nulu” zbog terapije imalo je posebnu simboliku u Teutinom životu. Tad je, zapravo, rođena pobednička filozofija koju ova prelepa harizmatična mlada žena brižljivo neguje:

- Shvatila sam da je moj prvi odlazak na hemioterapiju zapravo prvi dan mog izlečenja.

Posle kancera dojke - još jednom “pod nož”

Na hemioterapiju je krenula u septembru 2020. godine, a ceo proces izlečenja raka dojke završila je u avgustu 2021.

Ali, tu nije bio kraj. Još jedan neprijatelj rastao je u Teutinom telu - kancer tiroide.

- Pratilo se i to, bilo je sumnjivo, sve do marta ove godine kad sam otišla na ultrazvuk i kad su mi rekli da je operaciju već trebalo obaviti. Operaciju štitne podnela sam mnogo teže nego operaciju dojke. Tu su mi glasnice, time hranim decu, to je moj život, to je moje sve. Ipak, zahvaljujući divnom doktoru Marku Jevriću i svim zaposlenim na Institutu za onkologiju i radiologiju uspela sam da i iz te bitke izađem kao pobednik - kaže Teuta.

Sad, čini se, grli život snažnije i s više ljubavi nego što je to ikada činila.

- Kad vam kažu: “Šta je najgore što može da ti se desi?”, svi imaju isti odgovor: “Pa kancer.” Imala sam kancer, dva puta, ono najgore je iza mene. Šta bi trebalo da bude ispred mene? Ljubav, radost, pesma, moja porodica, moja deca, moj suprug koji mi je bio podrška od samog starta, moji đaci, moje kolege sa kojima nastupam - otkriva Teuta.

Iako se upustila u lavovsku i neizvesnu borbu koja nije kratko trajala, nije otvarala bolovanje.

- Radila sam i radim punom parom. Odakle energija? Od porodice, od moje dece, supruga, prijateljica, kuma iz osnovne i srednje škole koje su me podržavale sve vreme i od toga da znam koliko još stvari hoću da uradim. Pored porodice, dece i prijatelja meni puni jedra i posao kojim se bavim. U umetnosti sam i blagoslovena sam što radim posao koji mi hrani dušu. Radila sam u školi, imala neverovatnu podršku kolega od starta i nije bilo ni govora da ne radim - vedro kaže.

Priznaje da je u jednom trenutku morala da “povuče ručnu”, da sačeka da vidi kako će se osećati posle prve hemioterapije.

- Moram da naglasim da sam bila srećnica što nisam imala nikakve nuspojave kao što su povraćanje i sve ono što gledamo po filmovima, a što se događa mnogim pacijentima koji se leče od raka - oprezno kaže.

“Volite sebe, idite redovno na preglede”

Dok nije počela da joj raste kosa, Teuta je nosila turbane, vezivala marame, osmislila je neki novi imidž u kom će uživati… Sad opet ima bujnu kosu, ali i danas ume da stavi turban na glavu i da tako prepadne ljude koji je bojažljivo pitaju da li opet ide na teške terapije.

Njen osmeh govori sve:

- Kažem im da sam zdrava, ali da nosim turban ili maramu jer mi se tako sviđa. I zaista, više mi se sviđa ova nova Teuta. Zašto? Zato što sam spremnija za sve izazove. Sad bez straha ulazim u sve, hrabrija sam, jača, lepša, vedrija, energičnija…

Ljubav koju Teuta oseća prema životu isijava iz svake njene reči, pokreta, pogleda. Vidi se u svakom njenom gestu, osmehu, u načinu na koji hoda, na koji drži šoljicu kafe, sprema se da zapeva…

Lekari su joj, uz neku silu koju niko od nas nije video a u koju svi makar potajno verujemo, dali šansu da iznova spozna istinsku sreću koju donosi povratak zdravlja. Teuta danas nepogrešivo zna koliko su za svakog od nas važni zdravlje i ono što takođe često zanemarujemo - ljubav prema sebi.

- Moja poruka ženama je da vole sebe. I dok ste zdrave, pokažite sebi koliko se volite tako što ćete redovno odlaziti na preglede - poručuje Teuta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.