"Majka biračkog prava": Ester Hobart Moris - prva žena mirovni sudija u Americi

Nekada je bio potpuno nezamislivo da se žena bavi određenim poslovima za koje se smatralo da su namenjeni samo muškarcima. Međutim, neko je morao da stane na kraj takvom mišljenju, a jedna od njih je Ester Hobart Moris.

Njena životna priča počinje u Njujorku 8. avgusta 1814. godine. Kad je bila mala, Ester je radila kao šegrt krojačima, a koristeći veštine koje je naučila, ona je vodila uspešan posao, odnosno, pravila je šešire i prodavala odeću ženama.

Kad je stasala, Ester je postala aktivna u podršci ukidanja ropstva, a kako su njeni savremenici pričali, oduvek se znalo da će mlada Ester jednog dana biti veliko ime.

Prva žena koja je radila kao mirovni sudija u Americi

Ester Hobart Moris bila je prva žena koja je radila kao mirovni sudija u Sjedinjenim Američkim Državama. Imenovana je za sudiju 1869. godine u Vajomingu nakon što je prethodni sudija podneo ostavku u znak protesta amandmana koji je dozvolio ženama da glasaju.

Iako mnogi kažu da je Ester imala vodeću ulogu u uspehu amandmana na pravo glasa za žene na teritoriji Vajominga, ona nikada nije priznala te zasluge.

Tokom osam i po meseci na sudijskoj funkciji uradila je skoro 30 predmeta. Teritorijalni sekretar Vajominga Edvin M. Li je kasnije napisao da su njene sudske sednice "okarakterisane stepenom ozbiljnosti i pristojnosti koji se retko pokazuju".

Takođe je rekao da je tokom njene administracije primetno "poboljšanje tona javnog morala". Novinaru su je prozvali "strahom svih nevaljalaca", a svoj nadimak je opravdala poštenim i pravednim radom.

Kada joj je posle osam i po meseci istekao mandat, Ester je želela da se ponovo kandiduje, ali joj ni republikanske ni demokratske stranke nisu dale podršku.

Dva braka i troje dece

Ester se 1843. godine udala za Artemusa Slaka, koji je samo dve godine od njihovog venčanja umro. Ljuta na zakone Njujorka koji zabranjuju ženama da poseduju imovinu, Ester se preselila u Ilinois, gde je njen pokojni muž stekao imovinu.

Godine 1846. Ester se udala za Džona Morisa s kojim se seli u Peru gde mu 1849. rađa sina Džona koji umire veoma mlad. Dve godine kasnije iznova je postala majka, kada je rodila blizance Roberta i Edvarda Arčibalda.

Nakon što više nije bila na poziciji, Moris je uhapsila svog muža zbog napada i prebijanja. Godine 1872. Ester je napustila muža i preselila u Larami, gde je živela sa Evdardom Arčibaldom i njegovom suprugom.

Borba za pravo glasa žena

U februaru 1872. prisustvovala je konvenciji Američkog udruženja žena za pravo glasa u San Francisku. Četiri godine kasnije, ona je postala potpredsednica Nacionalnog udruženja Amerikanki za pravo glasa. U julu te godine bila je u Filadelfiji, gde se obratila na nacionalnoj konvenciji o pravu glasa žena.

Do 1890. godine, kada je imala 75 godina, Moris je bila poznata u Vajomingu kao zagovornica prava glasa žena.

Ester Hobart Moris preminula je u Šajenu 3. aprila 1902. godine u 88. godini, a ostala je upamćena pod nadimkom "Majka biračkog prava".

Godine 1960. njena statua postavljena je u Nacionalnoj kolekciji kipova u Vašingtonu. Replika statue postavljena je ispred Kapitola države Vajoming u Čejenu 1963. godine.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.