Mira Stupica - glumačka diva 20. veka: Od siromaštva i gladi do slave koja seže u večnost

Glumica Mira Stupica rođena je na današnji dan 1923. godine. Glumom se bavila više od 60 godina i ostala joj je verna do kraja života, a njene uloge pamtiće i generacije posle nas.

Njena životna priča počinje u Gnjilanu, gde se rodila kao najstarije dete Radomira i Danice Todorović. Mira je imala dva brata koji su umrli kao deca i još jednog, mlađeg kojeg svi poznaju - još jedan bard jugoslovenskog glumišta, sada nažalost pokojni Bora Todorović.

Odrasla je u siromaštvu

U potrazi za boljim životom, Todorovići se porodično sele u Gornji Milanovac gde njen otac umire kada je Mira imala samo devet godina. Život su nastavili u Aranđelovcu, jer je Mirina majka Danica tamo dobila posao.

Bora i Mira su okupaciju Beograda tokom Drugog svetskog rata proveli upravo tamo, a kako su govorili, češće su bili gladni nego siti.

- Kuća je bila rastresena od bombardovanja, kroz rupe na ragastovima ulazili su hladnoća i sneg. Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi oblačimo kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad. Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice. Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da svojim radom hrani porodicu. Snalazili smo se na različite načine kako bi preživeli - napisala je Mira u memoarima.

Bežala je iz škole u pozorište

Po odluci porodice, upisala je Trgovačku akademiju u Beogradu koja je nije interesovala, tako da je uskoro počela da beži iz škole i odlazi u pozorište. Da se bežanje isplatilo, dokaz je njena prva pozorišna predstava 1941. godine, i to u Narodnom pozorištu.

Najbolji period njene karijere počinje onda kada se udaje za Bojana Stupicu, s kojim je radila u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kao i u drugim pozorištima u tadašnjoj Jugoslaviji.

Mira je bila članica ansambla Hrvatskog narodnog kazališta od 1955. do 1957. godine, gde je premijerno odigrala sestru Magdalenu u "Gloriji" Ranka Marinkovića. Kada se vratila u Beograd, nastavila je da glumi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kao i u Beogradskom dramskom pozorištu.

Na binama ovih i drugih pozorišta, Mira je igrala punih 60 godina i ostala je upamćena po mnogobrojnim ulogama kao što su Držićeva Petrunjela, Molijerova Klodina, Goldonijeva Mirandolina, Krležina Melita i Barunica Kasteli, Nušićeva Živka, Brehtova Dženi...

Ona je takođe glumila i u televizijskim serijama "Priče iz fabrike" i "Bukvar", kao i u filmovima "Jara gospoda", "Krvava bajka", "Mali čovek","Hanka" i "Bakonja-fra Brne".

Kolege su je u anketi "Večernjih novosti" proglasile najboljom glumicom 20. veka, ali je Mira i tada pokazala koliko je skromna, te je rekla da bi ta počasna nagrada trebalo da se dodeli Žanki Stokić, pa je predložila je osnivanje nagrade "Velika Žanka".

Uprava ta nagrada je zvanično počela da se dodeljuje 2003. godine.

Iako je htela da izbegne ovu laskavu titulu, Mira je dobila drugu 1981. godine, odnosno "Dobričin prsten" za životno delo i doprinos umetnosti pozorišne glume, a nagradu "Pavle Vuisić" za životno delo i doprinos umetnosti filmske glume dobila je 2007. godine na 42. Filmskim susretima u Nišu.

Pored toga što je bila izvrsna glumica, Mira je važila i za jednu od najlepših žena na našim prostorima, a ona je bila mišljenja da je lepota nekada, zaista, teška.

- Nije mi to bilo mnogo važno. Zahvalila sam prirodi što imam takve osobine, ženske, dobre, lepe. Nekada je bilo to naporno podnositi, jer je muška okolina bila preaktivna. Morala sam da pazim da budem pristojna, da ne budem vulgarna i prosta. Morala sam vešto da baratam tim stvarima. Bila sam svesna da sam lepa. Možda ne toliko lepa koliko zanimljiva za ljude. To je fino, ali treba znati rukovati time. Uvek sam se bojala da ne povredim muškarce u odbijanju. Dovoljno je što je odbijen - govorila je Mira.

Imala je tri ljubavi, ali samo je jedna bila velika

Glumica se prvi put udala za svog kolegu glumca Milivoja Mavida Popovića 1943. godine i sa njim ima ćerku Minu, ali njihova ljubav nije potrjala, pa su se ubrzo rastali. Njena druga ljubav bio je Bojan Stupica s kojim je gradila uspeh.

Njihov brak bio je i lep i buran, a počeo je da se "raspada" Bojanovim odlaskom na lečenje od alkohola. Preminuo je 1970. u 60. godini.

- Kad sam odlazila iz bolnice, okrenula sam se kod vrata da mu po običaju pošaljem poljubac. Mahnuo mi je i umorno doviknuo: "Uklonite tog velikog anđela što stoji tamo!" To su bile poslednje reči koje sam čula od mog Bojana - prisećala se glumica.

Tri godine posle smrti drugog supruga, Mira stupa u brak sa Cvijetinom Mijatovićem, koji kasnije postaje predsednik Predsedništva SFRJ.

Mira je šaljivo prokomentarisala svom bratu, Bori Todoroviću, koji je kao mali želeo da se Mira uda za kralja:

- U socijalizmu, nažalost, nema kralja, ali ja sam se udala za predsednika države. Razumi, uradila sam najviše što sam mogla, u datim okolnostima!

Cvijetin umire 1993. u 80. godini prethodno sahranivši dve ćerke, Mirjanu i Maju koje je dobio iz prvog braka sa glumicom Sabinom Mijatović koja je tragično nastradala u saobraćajnoj nesreći 1970. godine. I Mirjana i Maja preminule su 1991. godine.

Iako se udavala tri puta, Mira je više puta naglašavala da je Bojan bio i ostao njena najveća ljubav, te je tražila da njenu urnu polože pored njegove.

Poslednji dani velike Mire Stupice

Početkom proleća 2016. doživela je moždani udar posle kog je hospitalizovana. Poslednje dve godine života, Mira je boravila je u domu za stara lica u Zemunu, gde je i preminula 19. avgusta 2016. godine u 93. godini.

Mira u poslednjim danima nije želela da gleda televizor, već je samo tražila da joj daju cigarete. Venčana kuma Mire Stupice, Branka Veselinović ispričala je da je nekoliko dana pred smrt bila u poseti svojoj kumi i da je tada razgovarala sa upravnicom doma koja joj je rekla da se Mira lavovski bori.

- Bila sam u poseti kod nje pre nekoliko dana. Nije želela da gleda televiziju, već je samo od osoblja tražila da joj daju cigarete, iako to nije smela da puši zbog zdravstvnog stanja. Pušila je i tada sam razgovarala sa njom kako bih joj pomogla da joj što brže prođu dani u krevetu. Jako mi je teško što je moja kuma otišla sa anđelima, to je za mene ogroman gubitak - rekla je Branka tada.

U poslednjem intervjuu koji je dala za "Novosti" Mira je rekla:

- Vreme brzo prolazi. Imam pažnju, ali i želju za samoćom. Dovoljno imam i potrebe da pozovem u posetu one koje želim, a dovoljno je i onih koji će na poziv odgovoriti. Sve biram sama. Poslednjih godina sam, i inače, morala da suzim krug kontakata. Počelo je da me zamara... Tokom života bilo je za mene i previše zainteresovanosti. Ipak, ne preko mere, nikada me ta radoznalost nije uvredila. Valjda sam za prijatelje birala ljude takvog dara.

Da je živa, Mira bi danas napunila 99 godina, ali nam je, na sreću svih nas, ostavila umetnost u kojoj ćemo doveka moći da uživamo.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.