Pre 41 godinu napustila nas je Zorica Šumadinac: Glumica koju je smrt presrela na vrhuncu karijere

Zorica Šumadinac je rođena 2. novembra 1946. godine, a umrla je na današnji dan 1981, kada je imala samo 34 godine. Zorica je bila srpska filmska i pozorišna glumica.

Ljudi koji su sarađivali s njom govorili su da je Zorica bila obrazovana, dostojanstvena i darovita ličnost. Stremila je ka višem i plemenitom, a istina joj je bila preča od svake koristi.

Njen život možda jeste bio kratak, ali je bio ispunjen radom, prijateljima i lepim trenucima.

Snimila je 16 filmova i 17 serija i taman kada je bila na ivici slave, njen život je bio gotov.

Nažalost, detalje njenog života je teško pronaći, ali njen pozorišni kolega Slavko Simić nije želeo da ljudi zaborave ko je bila Zorica, te je napisao feljton posvećen njoj. U uvodu kaže: "Biografiju Zorice Šumadinac napisao sam uveren da je to, kao umetnik i kao i kao čovek, višestruko zaslužila".

Prema njegovim rečima, Zorica je bila nasmejana i vedra, ali se iza toga krila jedna tužna i melanholična osoba.

- Ona je od rođenja bolovala i zar je umela, zar je mogla da se smeje? Toliko sam puta, gledajući je, pomislio: koliko je krikova progutala! - stoji u zapisima Slavka Simića.

Prema njegovim rečima, Zoričino zdravlje je načeto već u početku života, te bi se od svoje šeste godine razboljevala na svakih nedelju dana.

Gluma nije bila njena prva ljubav

I pored toga što nije bila dobrog zdravlja, Zorica je bila odličan i vredan đak. Međutim, Zorica je imala dve veliku ljubav - ples i muziku. Molila je roditelje da je upišu u baletsku školu, ali su se nećkali zbog njenog zdravstvenog stanja. Upisuje baletsku školu i to kao najbolja od svih prijavljenih, ali, umesto srećnih lica, kod kuće su je dočekala razočarana.

Roditelji su joj rekli da kao plućni bolesnik i osoba slabog imuniteta ipak ne može da igra balet. Njena prva ljubav pada u zaborav, te se odlučuje da upiše muzičku školu.

Polaže ispit i upisuje je. Zoričini roditelji nisu imali novca za klavir, a ni mesto u stanu gde bi mogli da ga smeste. Na sreću, Zoricu pod svoje uzima komšinica koja joj dozvoljava da vežba na njenom klaviru.

Ali, Zorica ubrzo saznaje da više ne može da dolazi kod nje, te i njena druga velika ljubav odlazi zauvek u zaborav.

Ona upisuje 14. beogradsku gimnaziju, a u toku dramske sekcije u školi upoznaje Svetlanu Bojković, koja je režirala jedan recital u kom je Zorica učestvovala.

Recital je dobio prvu nagradu, a svi oni koji su učestovali primljeni su u Dadov i tu su proveli godinu dana igrajući razne predstave. Međutim, Zorica posle dva poraza - jedan od strane baleta, drugi od muzičke škole, ne uspeva da se pronađe u glumačkim vodama. Po završetku gimnazije upisuje Filološki fakultet i završava prvu godinu s desetkama.

Da je sudbina imala drugačiji plan, dokazuje onaj dan kada je srela svoju drugaricu iz Dadova koja je nagovara da se ispiše sa fakulteta na kom je trenutno i upiše glumu.

Zorica ulazi u uži izbor i tada počinje njena glumačka karijera.

Brak i dvoje dece

Njen prijatelj Dragan, znajući da Zorica voli sport, nagovara je da dođe na teren i nauči da igra tenis. Bezuspešno je pokušavala da prebaci loptu preko mreže, te je odlučila da sedne i napravi predah. Baš tada, došao je Zoran, čovek za kojeg će se Zorica nešto kasnije udati.

U početku su zajedno igrali tenis, odlazili u šetnje i restorane, a posle godinu dana prijateljstvo je preraslo u ljubav. Njih dvoje staju na "ludi kamen" i to za vreme Zoranovog služenja vojnog roka.

Zorica 1977. godine rađa ćerku Mariju, a 1978. godine Isidoru. Oni koji su je poznavali svedoče tome koliko je glumica bila dobra i požrtvovana majka.

Zorica se brzo vraća glumi, pa glumi u komadu Edena fon Horvata "Don Žuan se vraća iz rata", gde je tumačila čak šest uloga. Za ovo ostvarenje dobija nagradu Udruženja dramskih umetnica Srbije za najbolju ulogu u sezoni 1980/81.

Umorna od uloge mame, ali i onih pozorišnih, Zorica odlazi na odmor. Ali, pre nego što je krenula, donosi odluku da ode na sistematski pregled.

Rezultati su bili odlični. Bilo je to dva meseca i po pre njene smrti. Zorica odlazi u Italiju sa porodicom i uživa ne znajući da je to njihovo poslednje putovanje.

Poslednja predstava

Tog 28. juna, Zorica je odigrala poslednjeg "Don Žuana". Jedan dan je osetila jak bol u kičmi, a doktori su joj rekli da je dobila zapaljenje nerava. I pored terapije, bol se širi i postaje sve jači. Zbog toga odlučuje da ode na operaciju u toku koje doktori otkrivaju da Zorica ima stravičan tumor.

U posetu je došao njen suprug Zoran, kojem je rekla: "Mili moj, ja umirem srećna, jer je moj život bio ispunjen".

Zorica je u toku operacija izgubila velike količine krvi i hitno joj je bila potrebna krv, međutim, u toj bolnici je nisu imali. Zoran donosi odluku da ode u drugu bolnicu kako bi uzeo bocu sa njenom krvnom grupom.

- Idi, mili moj, i požuri - poslednje su reči koje je Zorica rekla svom voljenom Zoranu.

On odlazi, dobija bocu sa njenom krvnom grupom i počinje njegova trka sa vremenom. Stiže. Predaje bocu. Posle 15 minuta dobija informaciju da je Zorica preminula, piše Yugopapir.

Za nepuna dva meseca Zorica bi napunila 76 godina.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.