Indira Gandi - žena milenijuma: Buran život i tragičan kraj ikone siromašnih i obespravljenih

Magazin “Tajm” uvrstio je premijerku Indije Indiru Gandi u 100 najmoćnijih žena koje su obeležile 20. vek. U onlajn anketi koju je organizovao BBC 1999. Indira je proglašena “ženom milenijuma”.

Ubijena je na današnji dan 1984, ispred rezidencije u Nju Delhiju. Odluku da joj oduzmu život u 67. godini doneli su njeni telohranitelji i Sik nacionalisti.

Aktivistkinja od najranije mladosti

Rođena je 19. novembra 1917. kao Indira Prijadaršini Gandi u mestu Alahabadu. Bila je jedinica, što joj je omogućilo nepodeljenu roditeljsku pažnju i podršku u svemu što je želela da ostvari.

Studirala je na Oksfordu u Velikoj Britaniji, diplomirala u Bengalu i paralelno sa davanjem ispita bila angažovani član brojnih studentskih ženskih organizacija. Kad je napunila 21 godinu, priključila se Nacionalnoj konresnoj stranci i postala aktivna u pokretu za indijsku nezavisnost.

Brak i zatvor

Imala je 25 godina kad se udala za francuskog novinara Feroza Gandija. Mladi i neobuzdani, strastveno su se borili za političke ideje u koje su verovali. Ali, nedugo pošto je Indira stupila u brak, ona i njen suprug su uhapšeni. Proveli su 13 meseci u zatvoru, zbog optužbi Britanaca za protivdržavnu delatnost.

Indira Gandi bila je u braku 18 godina. Rodila je dvojicu sinova, Radživa i Sandžaja.

Od očeve pomoćnice do premijerke

Indirin otac Džavahralal Nehru postao je premijer Indije 1947. godine, a ćerka jedinica pratila ga je u stopu i davala savete svaki put kad Nehru ne bi znao kako da reši neki nacionalni problem.

Punih osam godina sticala je političko iskustvo uz oca, a onda je 1955. izabrana u izvršno telo Kongresne stranke. Četiri godine kasnije postala je predsednica stranke. Kad je u maju 1964. njen otac preminuo, Indira Gandi postala je ministar informisanja i portparol vlade.

U januaru 1966. došla je na novu funkciju - postala je premijerka Indije, po čemu će biti upamćena širom sveta.

Zašto su je zavoleli gladni i obespravljeni?

Nije, međutim, cela karijera premijerke Gandi bila bez mrlje, ali je ona znalački manevrisala između strogog nadzora koji je uvela u Indiji i spektakularnih govora koji se i danas prepričavaju, a koji su joj obezbedili mesto u srcima siromašnih i obespravljenih širom planete.

U trenutku kad je zbog političkih previranja u zemlji proglasila vanredno stanje, objavljen je njen esej koji bi i danas dobio salve aplauza.

“...Tehnologija nam je dala mogućnost da dopunimo ili zamenimo ono što ne postoji u prirodi. Ipak, stotine miliona i dalje su gladni i uskraćeni su za minimalnu odeću, sklonište, medicinsku negu i obrazovanje. Zašto postoji ovaj paradoks? Prirodni resursi su neravnomerno raspoređeni, a neke zemlje su stekle ogromnu ekonomsku moć zbog svoje napredne tehnologije. Individualna i nacionalna egocentričnost je u prvom planu, a nema osećaja kolektivne odgovornosti. Svet je još u fazi ekonomskog nacionalizma.

Pripadam generaciji koja je svoje detinjstvo i mladost (takozvane godine bezbrižnog zanosa!) provela boreći se na svakom pedlju puta za naša osnovna ljudska prava. Bio je to težak život, od žrtvovanja i nesigurnosti, od besa i nestrpljenja. Ipak, nada u našim očima i našim srcima nikada nije potamnela, jer nas je pozvala zvezda slobode…

Može li to biti pre samo 27 godina? Nauci, ključu novog sveta za kojim smo čeznuli, nije dozvoljeno da služi onima čije su potrebe najveće, već je naterana da udovoljava želji za profitom i sužavanju nacionalnih ciljeva. Daleko od toga da smo obezbedili više, danas se suočavamo sa svetom opterećenim strašnim prognozama globalne neadekvatnosti hrane, gde čak i najbogatije zemlje trpe nedostatak jednog ili drugog artikla…”

“Svaka kap moje krvi doprineće rastu ove nacije”

U martu 1977, dve godine od uvođenja vanrednog stanja, Indira Gandi organizovala je nove izbore. Nije ni slutila da će na njima neslavno proći - njena stranka doživela je debakl, a onda je ostala bez ijedne funkcije. Onu u srcima obespravljenih i siromašnih nikada niko nije uspeo da joj oduzme.

Početkom 1980. vratila se na vlast i iako joj je, čini se, to bila najvažnija politička pobeda, Indira Gandi suočila se sa najvećim bolom koji jedna majka može da iskusi - njen mlađi sin Sandžaj poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Naredne četiri godine okrenula se starijem sinu Radživu u kojem je videla svog političkog naslednika i koji je postao najmlađi predsednik vlade u istoriji Indije.

- Bila bih spremna da umrem služeći svojoj zemlji. Kad bih umrla u službi nacije, bila bih ponosna na to. Svaka kap moje krvi, sigurna sam u to, doprineće rastu ove nacije, njenom izrastanju u snažnu u dinamičnu naciju - govorila je Indira Gandi na predizbornim skupovima.

Kako je zaštitila Jovanku Broz

Kao posebno važan član Pokreta nesvrstanih, Indira Gandi rado je sarađivala sa predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipom Brozom Titom. Takođe, njegova supruga Jovanka Broz bila joj je posebno draga.

Kad je u maju 1980. godine organizovana Titova sahrana, Indira je saznala da bi Jovanka Broz mogla da izostane sa poslednjeg ispraćaja čoveka kojem je posvetila život, jer su u organizacionom odboru postojali ljudi koji se nisu slagali sa njenim prisustvom.

Indira je bila kategorična - ili će Jovanki Broz biti dozvoljeno da prisustvuje Titovoj sahrani, ili se ona i njena delegacija neće pojaviti pokraj odra.

Posle jasno iznetog stava, dileme više nije bilo - Jovanki Broz nije uskraćeno pravo da isprati Tita na poslednje putovanje.

Kobna odluka o panciru

Juna 1984. “Čelična ledi Indije” ugušila je pobunu Sika u domovini. Poslednjeg dana oktobra dvojica Sika koji su bili angažovani kao njeni telohranitelji odlučili su da joj se osvete za to.

Pripremajući se za intervju sa britanskim piscem, tog 31. oktobra Indira Gandi dugo je ocenjivala svoj izgled u ogledalu rezidencije u Nju Delhiju. Učinilo joj se da joj je figura zaobljenija, pa je odlučila da skine pancir. To je, po svemu sudeći, bila kobna odluka.

Vest o ubistvu žene koja je promenila istoriju Indije obišla je planetu. Njen sin Radživ preuzeo je vlast, ali je i sam, nažalost, doživeo tragičan kraj svega pet godina kasnije.

Možda ni danas neće svako razumeti političke poteze koje je Indira Gandi povlačila, ali niko neće moći da je ospori da je upravo zahvaljujući njima uspela da ojača autoritet svoje domovine u svetu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.