Marija Antoaneta: Poslednja francuska kraljica, sebična rasipnica i žrtva propagande

Imala je svega 14 godina kad se udala, a 19 kad je sa suprugom Lujom XVI stupila na francuski presto. Bila je obožavana i osporavana, dizana u nebesa i gurana u blato; živela je u dvorcu, a završila na giljotini.

Životna priča poslednje francuske kraljice Marije Antoanete i danas intrigira; što vreme više odmiče, to je više onih koji kroz književna dela i kinematografska ostvarenja predstavljaju suprugu Luja XVI u pozitivnom svetlu, iako je dugo slovila za bezosećajnu sebičnu rasipnicu.

Život na dvoru

Marija Antoaneta rođena je na današnji dan 1755. godine u Beču, kao 15. dete i 11. ćerka carice Marije Terezije i Franca I Stefana, cara Svetog rimskog carstva. Njene sestre bile su udate na evropskim dvorovima, pa je i Marija kao dete bila isprošena za budućeg francuskog kralja Luja XVI.

Istina, njegova supruga trebalo je najpre da bude Marijina sestra Johana Gabrijela, a potom i Marija Jozefa, ali su obe prerano preminule, te je tako Marija bila sledeća na redu koja bi udajom za prestolonaslednika francuskog prestola očuvala savez Austrije i Francuske.

Zbog udaje je morala da uči francuski jezik i običaje, a onda i da se simbolično odrekne austrijske nacionalnosti odlaskom u Francusku. Na granici Austrije i Nemačke morala je da ostavi sve što poseduje, kao i da se odrekne slugu i prijatelja. Bilo joj je dozvoljeno samo da zadrži psa, i to posle dugih pregovora.

Prijem povodom dolaska buduće francuske kraljice najpre je održan u Strazburu, a potom i u Versaju, gde je u čuvenoj “Galeriji ogledala” upriličeno velelepno venčanje kom je prisustvovalo 1.000 zvanica. Marija Antoaneta dobila je pred venčanje veliku kolekciju dijamanata.

Bračne zavete sa godinu dana starijim Lujom XVI razmenila je 16. maja 1770. godine.

U prvim mesecima braka osećala je snažnu nostalgiju za austrijskim dvorom. Nije bila zainteresovana za politiku, zbog čega su joj u domovini i te kako zamerali. Majci se u pismima žalila da joj teško pada sređivanje za ručkove na dvoru i često pranje ruku.

Četiri godine kasnije, posle smrti Luja XV, kucnuo je čas da Marija Antoaneta i njen suprug Luj XVI preuzmu tron.

Istina o izjavi “Ako nemate hleba, jedite kolače”

Krunisanje je obavljeno u Remsu, gradu koji je 160 kilometara udaljen od Pariza. U to vreme u francuskoj prestonici vladala je nestašica hleba.

Oni kojima nova kraljica nije prirasla srcu plasirali su kao njenu izjavu rečenicu koja se i danas često koristi u političke svrhe: “Ako nemate hleba, jedite kolače”.

Ipak, nema dokaza da je Marija Antoaneta tako nešto ikada izgovorila. Danas se smatra da je supruga kralja Luja XVI zapravo bila žrtva propagande i da je taj krst nosila do kraja života.

Godine rasipništva

Dve godine pošto je došla na tron, kraljica Marija Antoaneta počela je da uživa u raskoši na francuskom dvoru. Pričalo se da prerušena odlazi na balove, da nemilice troši na haljine, kockanje i dijamante, da vara supruga sa kojim je prvih sedam bračnih godina provela kao sa bratom…

Najviše vremena je provodila u Malom Trijanonu, dvorcu za zabavu kog je podigao njen svekar. Glasine o raskalašnom životu nekadašnje austrijske nadvojvotkinje širile su se Francuskom, čineći da nekada voljena kraljica postane najomraženija ličnost u zemlji vina, parfema i lavande.

Francuska je u to vreme bila na ivici bankrota, a atmosfera među narodom posebno nepovoljna prema kraljevskom paru - svi su im zamerali što troše ogromne količine novca, a posebno što nemaju potomstvo. Situaciju je spasio brat Marije Antoanete, austrijski car Jozef II koji im je došao u posetu i otvoreno rekao ono o čemu je cela Francuska šaputala.

“Sinovi pripadaju državi, a ćerke majci”

U maju 1778. Marija Antoaneta je objavila da je u blagoslovenom stanju. Porađala se pred celim dvorom, jer je u Francuskoj u to vreme bio takav običaj. Marija Tereza Šarlota rođena je 19. decembra kao prvo dete tada već omraženog kraljevskog para.

Marija Antoaneta bila je posebno vezana za malenu Mariju Terezu Šarlot, zvanu Madam Rojal. Iako je kasnije tokom braka rodila još petoro dece, od kojih je dvoje preminulo na rođenju, bila je posebno vezana za Madam Rojal.

- Sinovi pripadaju državi, a ćerke majci - govorila je Marija Antoaneta.

Francuska revolucija i pad Versaja

Kad je u julu 1789. godine počela Francuska revolucija, očekivalo se da će Luj XVI i njegova supruga napustiti Versaj. On je, međutim, odlučio drugačije.

Gladan narod pretio je da će upasti u Versaj, verujući da tamo kralj gomila žito kog su oni bili željni. Marija Antoaneta molila je supruga da se sa decom ipak povuku iz dvorca, ali je on to opet odbio. Iako je pretrpela ogromnu neprijatnost kad je narod nahrupio u njene odaje, a potom tražio da im se obrati sa balkona, supruga Luja XVI donela je neočekivanu odluku - ispuniće njihov zahtev.

Odevena u spavaćicu, izašla je na balkon zajedno sa decom. Razulareni narod tražio je da deca budu sklonjena; u vazduhu se osećala napetost i potencijalna eskalacija nasilja. Ali, u tim dramatičnim momentima Marija Antoaneta bila je izuzetno pribrana; sklonila je decu i deset minuta stajala sama na balkonu, a potom se poklonila narodu i povukla se u svoje odaje.

Ovaj njen gest dočekan je sa oduševljenjem.

- Živela kraljica! - ushićeno su vikali Francuzi.

Od kraljice do “zatvorenika broj 280” i smrti na giljotini

Kad je 1792. u Francuskoj ukinuta monarhija, a kralju Luju XVI suđeno za izdaju, život Marije Antoanete dobio je novi, neočekivani obrt. Nikada nije uspela da se oporavi od pogubljenja svog supruga koji je januara 1793. završio na giljotini. Iste godine u avgustu ona je uhapšena i prebačena u zatvor Konsjenžeri. Dobila je nova “imena” - “udovica Kapet” i "zatvorenik broj 280". Naravno, pokušala je da pobegne iz zatvora, ali kako joj to nije pošlo za rukom, morala je da se suoči sa životom pod još oštrijom stražom.

Kao i Luj XVI, i Marija Antoaneta je zbog izdaje 15. oktobra 1793. osuđena na smrt. Dan kasnije pogubljena je na giljotini. Na dan pogubljenja stražari su joj odsekli kosu, vezali ruke i sat vremena je vodili ulicama Pariza od zatvora do giljotine. Sveštenik koji je bio u njenoj pratnji šapnuo joj je:

- Madam, sad je trenutak da se naoružate hrabrošću!

Nije mu ostala dužna:

- Hrabrost? Trenutak kad će se okončati moji problemi nije trenutak kad će me izdati hrabrost.

Dugo se prepričavalo kako se, dolazivši do giljotine, Marija Antoaneta saplela o nogu svog dželata.

- Izvinite, gospodine - navodno mu je rekla, što se navode kao poslednje reči poslednje francuske kraljice.

Posmrtni ostaci Marije Antoanete pokopani su u masovnoj grobnici blizu današnje crkve La Madlen, a u januaru 1815. prebačeni su kriptu Bazilike Sen Deni, gde i danas počivaju.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.