Marija Kiri: Dvostruka dobitnica Nobelove nagrade i prva profesorka na Sorboni

Na današnji dan 1867. godine u Varšavi rođena je Marija Salomea Sklodovska Kiri, dobitnica dve Nobelove nagrade – za fiziku 1903. i za hemiju 1911. godine.

Bila je peto dete u prosvetarskoj porodici. Po završetku gimnazije njen otac, koji je u međuvremenu postao udovac, odlučio je da Marija godinu dana provede na selu, a potom joj je dozvolio da daje privatne časove.

Žudnja za znanjem

Kako u to vreme u Poljskoj ženama nije bilo dozvoljeno da studiraju, Marija se dogovorila sa sestrom Branislavom da je finansijski pomaže dok je ona bila na studijama medicine u Parizu, uz obavezu da Branislava učini isto dve godine kasnije za Mariju.

U vreme dok je radila kao guvernanta, Marija se zaljubila u veleposednika Kazimjea Žoravskog koji je kasnije postigao velike uspehe kao matematičar. Ali, njegovi roditelji nikako nisu pristajali da siromašna guvernanta Marija postane deo porodice Žoravski, zbog čega je ona bila prinuđena da potraži posao u drugoj porodici.

Kad se početkom 1890. godine Branislava udala u Parizu, pozvala je sestru da dođe kod nje. Marija je to odbila, vratila se u očevu kuću i godinu dana kasnije na Sorboni upisala studije fizike i hemije. Tri godine kasnije položila je i matematiku, paralelno studirajući i radeći.

Sudbonosni susret sa Pjerom

Sredina poslednje decenije 19. veka bila je po mnogo čemu značajna u životu Marije Kiri. Tad je upoznala francuskog fizičara Pjera Kirija, koji je doktorirao i preporučio svom kolegi Antoanu Bekerelu da primi njegovu suprugu Mariju na doktorske studije. Mladoj gospođi Kiri potonji francuski nobelovac predložio je da ispituje radioaktivnost nekih vrsta uranijuma.

Zajedno sa hemičarom Debijeom počela je da razlaže rudu uranijuma na pojedinačna hemijska jedinjenja i da traži ono koje izaziva visoku radioaktivnost. Naknadno, ovom istraživanju priključio se i Pjer Kiri. Posle više godina danonoćnog rada otkriven je polonijum, koji je dobio naziv po zemlji Marijinog rođenja, navedeno je na sajtu Nobelove nagrade.

Takođe, 21. decembra 1898. otkriven je i radijum, daleko radioaktivniji zemnoalkalni metal. Ispitivanjima je objašnjena pojava radioaktivnosti kao efekta raspada atomskog jezgra.

Doktorat i katedra

Kao prva žena u istoriji Marija Kiri dobila je 1903. godine titulu doktora fizike, kao i Nobelovu nagradu za fiziku. Uz svetsku slavu konačno je stigla i druga vrsta podrške – Pjer Kiri dobio je dozvolu za otvaranje svoje laboratorije u kojoj je, očekivano, Marija bila šef ispitivanja. Paralelno, Pjer je postao profesor na Sorboni.

Ali, već u aprilu 1906. desila se tragedija – Pjer je poginuo pošto ga je pregazila konjska zaprega. U maju iste godine Marija Kiri dobila je katedru svog tragično preminulog supruga i postala prva žena profesor na Sorboni.

Pet godina kasnije dobila je drugu Nobelovu nagradu, ovoga puta za hemiju. Uprkos velikim rezultatima, nije primljena u Francusku akademiju nauka.

Ipak, uspela je da izdejstvuje novac za privatni Institut za radijum, danas poznat kao Institut Kiri koji je kasnije iznedrio još četiri dobitnika Nobelove nagrade.

Za vreme Prvog svetskog rata Marija Kiri bila je šef Vojne medicinske komore i zajedno sa starijom ćerkom Irenom zagovarala primenu prenosivih rendgen aparata. Koliko je bila posvećena nauci govori i činjenica da je isti žar prenela i na stariju naslednicu koja je, poput majke, takođe ovenčana Nobelovom nagradom za hemiju 1935. godine.

Eva, mlađa ćerka Pjera i Marije Kiri, zabeležila je mnogobrojne detalje iz života svoje skromne i slavne majke u knjizi „Madam Kiri“.

Nauka iznad svega

Po završetku rata, Marija Kiri dva puta je odlazila u Sjedinjene Američke Države kako bi prikupila novac za istraživanje radijuma. Sredinom tridesetih godina prošlog veka obezbedila je sredstva za opremanje Varšavskog instituta za radijum na čijem je čelu bila njena sestra Branislava.

Preminula je u Savoji jula 1934. godine od posledica radijacije kojoj je dugo bila izložena zarad naučnih istraživanja. Sahranjena je pokraj supruga Pjera, a 1995. njihovi posmrtni ostaci preneti su u Latinsku četvrt, u mauzolej Panteon u kom počivaju i Volter, Žan Žak Ruso, Viktor Igo, Emil Zola...

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.