Marina Abramovič slavi 76. rođendan: Kraljica performansa koja je podelila planetu

Čini se da u 20. veku nije bilo rođeno mnogo umetnika čiji su životi toliko polarizovali javnost kao što je to slučaj sa Marinom Abramovič (76).

Kraljica performansa od malih nogu bila je sklona eksperimentima; i dok joj je u detinjstvu ta vrsta znatiželje uglavnom bivala oproštena, u zrelim godinama sve je više onih koji svaki njen potez stavljaju pod lupu, tražeći ne baš prijatan i podsticajan podtekst - naprotiv.

Ipak, jedno je nesporno - Marina Abramovič i dalje intrigira javnost širom planete.

O detinjstvu

Rođena je 30. novembra 1946. u Beogradu, u partizanskoj porodici. Majka Danica i otac Voja bili su aktivni učesnici Narodnooslobodilačke borbe i od njih je, kako je govorila, naučila koliko su važni snaga volje i hrabrost.

- Ja sam proizvod svih kontradikcija mojih roditelja - rekla je Marina, a prenosi "Index.rs".

- Otac je bio nacionalni heroj, od njega sam nasledila sve što je herojsko, to da uvek ideš do kraja… Od majke koja je bila majorka Armije, kontrolu, preciznost, urednost u komunikaciji.

Baka je imala posebnu ulogu i posebno mesto u Marininom životu.

- Spiritualni element nasledila sam od bake, koja je provela ceo život u crkvi. Brat njenog muža proglašen je svecem, patrijarh Varnava. Sećam se, kad sam imala šest godina, išla sam u crkvu sa njom, sela na stolicu i rešila da popijem svu svetu vodicu, jer sam mislila da ću tako postati svetac, a samo sam dobila proliv - ispovedila je Marina, prema pisanju sajta Index.rs.

Godinu dana pre ove epizode završila je u bolnici, gde je ostala skoro godinu dana:

- Mislili su da imam hemofiliju, ali je bila reč o jednoj drugoj bolesti sa dugim, dugim krvarenjima. Kad sam dobila prvu menstruaciju, to je prestalo… Ipak, tu nije bilo strašno, svi su mi kupovali poklone i bili fini prema meni. Kod kuće je bilo loše. Majka me je često tukla i svuda sam imala modrice. Takođe su me ošišali kad sam bila mala.

U autobiografiji “Hod kroz zidove” Marina je podelila i druge bolne trenutke iz života:

- Majka je išla u operu, a otac je voleo da peče prase sa drugarima i sedi u kuhinji na podu sa partizanima. Razveli su se užasno, dramatično, majka je postala još stroža…

U osetljivim tinejdžerskim godinama pokušala je da preseče vene. Spasila ju je baka Milica.

- Bila sam tako nesrećna, htela sam da se ubijem. Bilo je toliko krvi posvuda i mislila sam da ću umreti, a čak nisam ni potkačila venu - prenosi Index.rs Marinina sećanja.

O umetnosti

Studirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, a postdiplomske studije završila je u Zagrebu. Predavala je na Akademiji u Novom Sadu, a od 1973. počela je da se bavi performansima.

I upravo tada je svet počeo da upoznaje bol Marine Abramovič koji je postao njen zaštitni znak. Ponudila ga je beskompromisno i bez stida, provocirajući druge na reakciju. Istu “mustru” zadržala je do danas.

U akciji “Ritmovi” Marina je sebi nanela lakše telesne povrede koristeći 20 noževa. Zabadala ih je između prstiju, a kad bi se posekla, brzo bi uzimala drugi nož da proveri da li će se i njime povrediti.

U jednom od narednih performansa zapalila je vatru oko zvezde petokrake, spalila kosu i nokte, a onda legla usred zvezde. Publika je verovala da je Marina u transu, sve dok se neko nije dosetio da bi umetnica koja se ne pomera na sceni usred zvezde koja plamti mogla da bude životno ugrožena. Marina je tada zaista ostala bez svesti - spasili su je oni koji su bili dovoljno prisebni da pogledaju njen performans iz drugog ugla.

O provokacijama koje se ne zaboravljaju

Na sceni je pila lekove za akutnu šizofreniju, želeći da prikaže kako izgledaju nepredvidiva psiho-fizička stanja.

Nudila je ljudima da za šest sati urade sa njom šta god žele; imali su na raspolaganju ružu, med, hleb, parfem, grožđe, vino, makaze, skalpel, eksere i pištolj sa jednim metkom. Osmišljavajući ovaj performans, Abramovičeva je želela da otkrije šta će ljudi uraditi ako znaju da će ona preuzeti odgovornost za sve što se bude događalo u okviru tih šest sati.

Rezultat je bio (ne)očekivan: u prvim satima publika je prema njoj bila nežna, da bi već u trećem satu uzela skalpel i počela da joj seče odeću. Neki su u četvrtom satu otišli korak dalje - sekli su Marinu po vratu i pili joj krv. Bilo je i onih koji su je neprimereno dodirivali, zabijali joj trnje u stomak, a jedna osoba iz publike uperila joj je pištolj u glavu.

Kad je druga osoba pritrčala i otela pištolj, publika se podelila u dva tabora - sve do trenutka dok nije isteklo šest sati performansa i dok Marina nije krenula ka njima.

Svi su se razbežali, niko nije smeo da je pogleda u oči.

U Muzeju moderne umetnosti u Njujorku od 14. marta do 30. maja 2010. Marina je organizovala retrospektivnu izložbu, u okviru koje je bio i performans “The Artist is Present”. Umetnica je 763 sata i 30 minuta, tačnije po sedam sati dnevno od početka do kraja izložbe sedela na stolici bez ijedne izgovorene reči, dok su se na stolici preko puta smenjivali posetioci izložbe. Ostalo je zabeleženo da je ova izložba-performans najveća zabeležena u istoriji muzeja MoMA.

Ova izložba bila je veoma značajna i za otvaranje novog poglavlja u profesionalnom životu Marine Abramovič; započela je saradnju sa Ledi Gagom, reperom Džej-Zijem i Džejmsom Frankom.

O Ulaju - od ljubavi, preko tužbe, do nežnih sećanja

Ime Marine Abramovič neraskidivo je vezano za ime njenog nemačkog kolege Ulaja Lajsiepena sa kojim je od 1976. do 1988. putovala po svetu.

Ulaj je rođen istog dana kada i Marina i očigledno je imao sličan ugao gledanja na život. Prvih pet godina živeli su u automobilu, a performanse od kojih su zarađivali radili su spontano. Neobičan par živeo je jedno vreme u pustinjama Australije, pa u Sahari i konačno u pustinji Gobi.

Kraj njihovog putovanja, ali i ljubavi o kojoj su pisali svi svetski mediji, desila se na Kineskom zidu. Performans “Hod po velikom zidu” započeo je putovanjem dugim 2.000 kilometara; Marina i Ulaj pešice su krenuli sa različitih krajeva građevine koja se vidi i sa Meseca, da bi se na određen datum sastali u jednoj tački zida i tu stavili "tačku na ljubav".

U narednim godinama usledila je tužba: Ulaj je smatrao da je Marina prekršila njegova autorska prava i da je zaradila mnogo više novca od njihovih zajedničkih radova.

- On je bio ljubav mog života. A onda me je tužio. Bilo je strašno; gubila sam, bila sam neverovatno ljuta. Ali onda sam jednog dana otvorila oči i rekla: „U redu, izgubila sam. Šta je sledeće?" A sledeće je bilo oproštaj. Preminuo je 2020. i imali smo ovu divnu poslednju godinu njegovog života kada smo se zapravo sprijateljili. Bio je to neverovatno zahvalan osećaj, jer bes je otrovan, ne samo za drugu osobu, već i za vas same. Sada se sa nežnošću sećam Ulaja - izjavila je Marina za "Guardian".

O odluci da ne rađa 

U istom intervjuu otkrila je da nikada nije želela da ima decu:

- Imate jednu energiju u svom telu i u trenutku kada se vaša energija podeli između toga da budete umetnik i da ste majka, ili jedno ili drugo pati. Svi moji prijatelji su me naterali da budem kuma njihovoj deci, i to je bilo divno, a takođe, svi moji učenici su moja deca. I zaista sam ponosna na sve njih.

Marina Abramovič proglašena je za najuticajniju umetnicu na svetu, dobila je “Zlatnog lava” na Bijenalu u Veneciji, zlatnu medalju za zasluge, a 2013. postala je član Američke nacionalne akademije umetnosti. U Hadsonu je osnovala MAI, fondaciju za performans umetnost.

O godinama

- Moja baka, koja je živela 103 godine, rekla mi je da je 70 godina kada život počinje da bude zaista zanimljiv. Slobodni ste da radite šta god želite, imate svu mudrost da to uradite. Nije dobro ako si bolestan; ali ako ste zdravi, onda je život u ovoj fazi neverovatno prijatan - ispovedila je Marina za "Guardian".

Priznala je, takođe, da svaki dan razmišlja o smrti:

- Tek kada razmišljate o smrti, u potpunosti uživate u svom životu. Sve što nije važno otpada, a znaš da se smrt može dogoditi svakog trenutka, bilo kada – ti si u poslednjem činu. Morate da razmislite o tome šta ćete ostaviti kad napustite društvo, kao umetnik imate tu obavezu. Jer, ako imate poklon, morate pažljivo da rukujete njime. Poklon se ne daje vama lično, dat vam je da ga date društvu.

O "Balensijagi"

Poslednjih dana ime Marine Abramovič dovodi se u vezu sa "Balensijaginom" kampanjom u kojoj dominiraju plišani medvedići sa sadohističko-mazohističkom opremom. Naime, jedna od teorija koja prati ovu kampanju je da su iz modne kuće "Balensijaga" inspiraciju pronašli u delima Marine Abramovič, što je umetnica oštro demantovala, prenosi "Newspunch" pisanje "NewYork times-a".

- Ja sam umetnik, a ne satanista. Moram da otvorim svoje srce. Stvarno želim da pitam ove ljude: možete li prestati sa ovim? Možete li prstati da me uznemiravate? Zar ne vidite da je ovo samo umetnost kojom se bavim 50 godina? - poručila je Marina.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.