Ejda Lavlejs: Matematičarka i pionirka kompjuterskog programiranja

Ejda Bajron, grofica od Lavlejsa, rođena je na današnji dan, 10. decembra 1815, u Londonu, bila je engleska matematičarka, a nazivali su je prvim kompjuterskim programerom.

Lavlejs je bila ćerka čuvenog pesnika Lorda Bajrona i Anabele Milbank Bajron, koji su se zakonski razveli dva meseca nakon njenog rođenja. Njen otac je tada zauvek napustio Britaniju, a Ejda ga nikada lično nije poznavala. Njena majka, Lejdi Bajron, imala je matematičku obuku (Bajron ju je nazvao svojom "Princezom paralelograma") i insistirala je da Ejda, takođe uči matematiku - neobično obrazovanje za ženu toga vremena. 

Svakako, položaj žena generalno, a pogotovu u nauci nije bio idealan, ali Ejda je imala tu sreću da prvenstveno bude rođena u imućnoj porodici, kraj majke koja je bila više nego emancipovana i obrazovana i koja je, možda iz želje da suzbije pesnički talenat kod svoje ćerke, i kako ona ne bi nasledila romantičnu i promenljivu prirodu svog oca, gurala Ejdu ka prirodnim naukama. 

Želela je da se Ejda nikako ne drži romantičkh ideala, već da joj matematičko usmerenje obezbedi da ostane na putu logike i razuma.

Bilo kako bilo, nesvesno, njena majka je ćerku usmerila na pravi put.

Pruženo joj je privatno obrazovanje za koje su bili zaduženi tutori, a zatim se samoobrazovala, da bi joj u naprednijim studijama pomogao matematičar-logičar Avgustus De Morgan, prvi profesor matematike na Univerzitetu u Londonu.

Ejda je od detinjstva bila fascinirana mašinama - dizajnirala je fantastične čamce i proučavala dijagrame novih izuma industrijske revolucije koji su punili naučne časopise tog vremena.

Nakon proučavanja anatomije ptica i prikladnosti različitih materijala, dvanaestogodišnja Ejda je ilustrovala planove da konstruiše leteću mašinu.

- Imam plan da napravim stvar u obliku konja sa parnom mašinom u unutrašnjosti tako izmišljenom da pokreće ogroman par krila, pričvršćenih na spoljašnjoj strani konja, na takav način da se podigne u vazduh dok osoba sedi na konju - napisala je svojoj majci, a piše History.

Put ka otkrićima

Ejda je upoznala Čarlsa Bebidža na zabavi 1833. kada je imala sedamnaest godina i bila je oduševljena kada joj je Bebidž demonstrirao mali radni deo motora svoje prve automatske  računarske mašine, odnosno diferentne mašine.

Bebidž je 1834. napravio planove za novu vrstu mašine za računanje (iako diferentna mašina nije bila završena), analitičku mašinu. Njegovi sponzori odbili su da podrže novi projekat, jer ni prvi nije bio dovršen, ali Bebidž je pronašao interesantna za svoj novi projekat u inostranstvu.

Italijanski matematičar Luj Menebrea 1842. godine objavio je memoare na francuskom na temu Analitičke mašine -  "Notions sur la machine analitikue de Charles Babbage" ("Elementi analitičke mašine Čarlsa Bebidža"). Bebidž je angažovao Ejdu kao prevodioca za memoare, i tokom devetomesečnog perioda 1842-43, naporno je radila na članku i setu beleški koje mu je dodala. One su postale izvor njene trajne slave. Dokazala je da je videla raznovrsnije namene mašine.

Vizionarska saznanja

Pošto funkcije analitičke mašine nisu bile definisane, one se mogu primeniti i na druge stvari osim na brojeve. Njena vizija mašine koja bi mogla da obrađuje i muzičke note, slova i slike, predvidela je moderne kompjutere. U svojoj sada poznatoj belešci "G", Lavlejs takođe dodaje korak po korak opis za izračunavanje Bernulijevih brojeva sa Bebidžovom mašinom, u suštini algoritam, koji je čini prvim svetskim kompjuterskim programerom.

Ona je ovaj projekat s pravom videla kao ono što bismo nazvali "računar opšte namene". Bio je pogodan za "razvijanje i tabelarno prikazivanje bilo koje funkcije".

Njene beleške predviđaju budući razvoj događaja, uključujući kompjuterski generisanu muziku.

- Analitička mašina plete algebarske obrasce, baš kao što žakardski razboj plete cveće i lišće - napisala ona tada.

Bebidž je napravio samo mali deo analitičkog motora, ali Ejdini napori su dalekosežniji. Rani programski jezik "Ada" je nazvan po njoj, a drugi utorak u oktobru je postao Dan Ejde Lavlejs, na koji se odaje počast doprinosu žena nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici, kako piše Enciklopedija Britanika.

Ejda se 1835. godine udala za deset godina starijeg Vilijama Kinga, a kada je King nasledio plemićku titulu 1838. godine, postali su grof i grofica od Lavlejsa. Ejda i on su dobili troje dece. Ejda je dobila ogromnu podršku od svog supruga - prepisivao joj je članke u bibliotekama, budući da je ženama tada odlazak u biblioteke bio zabranjen, piše MPG.de.

Ejda je umrla od raka 1852. godine, u 37. godini, i sahranjena je na svoj zahtev pored oca kojeg nikada nije zapravo upoznala, ali čijim je delima celog života bila fascinirana.

Ejdine ideje o računarstvu bile su toliko ispred svog vremena da je bilo potrebno da prođe skoro čitav vek da tehnologija uhvati korak sa njenim zamislima.

Dok su Lavlejsine beleške o Bebidžovom analitičkom mehanizmu privukle malo pažnje u vreme kada su prvobitno objavljene 1843. godine, našle su mnogo širu publiku kada su ponovo objavljene u knjizi B. V. Bovdena iz 1953. "Brže od misli: Simpozijum o digitalnim računarskim mašinama".

Kako je polje računarskih nauka niklo 1950-ih, Lavlejs je stekla nove sledbenike u digitalnom dobu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.