Šta se zaista krilo iza misterioznog nestanka Agate Kristi?

Verovatno ste nekada imali priliku da čujete izraz "život ponekad imitira umetnost", a odličan primer ove krilatice je misteriozni nestanak čuvene spisateljice kriminalističkih romana Agate Kristi.

Naime, godine 1926. poznata Engleskinja nestala je na čak 11 dana. To je podstaklo potragu za njom širom zemlje, a nakon panike da je poznata književnica možda mrtva, ipak je pronađena živa, ali bez ikakvih naznaka gde je bila, jer je navodno patila od amnezije. Mnogi su posumnjali u ovo objašnjenje.

Ostalo je otvoreno pitanje da li ovo, možda,  bio reklamni trik za podsticanje prodaje njenih knjiga? Ili osveta njenom supružniku za preljubu? Niko nikada neće znati sa sigurnošću - možda zato što je ona nameravala da tako bude.

Agata Kristi se smatra najprodavanijim romanopiscem svih vremena; napisala je 66 detektivskih romana i 14 zbirki kratkih priča koje su zajedno prodate u više od dve milijarde primeraka. Taj broj je prevazišla samo prodaja Biblije i Šekspirovih dela. Plodonosna spisateljica napisala je i „Mišolovku“, najdužu predstavu na svetu, koja je prvi put debitovala 1952. godine i danas se igra.

Rani život Agate Kristi

Agata Kristi rođena je kao Agata Meri Klarisa Miler 1890. godine u Torkiju u Engleskoj. Njen otac je bio Amerikanac, a majka Britanka. Najmlađa od troje dece, Agata je provela srećno detinjstvo smišljajući priče, pišući, svirajući klavir i pevajući.

Nažalost, njen otac je umro kada je imala samo 11 godina, a finansije u porodici su postale problematične. Kao jedan od načina da pomogne, njena majka se nadala da će se njena najmlađa ćerka "dobro udati" i napredovati u društvenoj klasi kada bude starija. Umesto toga, Agata se zaljubila u Arčibalda Kristija.

Arči je, kako prenosi How The Stuff Works, bio poletan avijatičar iz niže društvene klase u Kraljevskom letećem korpusu. Ubrzo nakon što su njih dvoje počeli da se zabavljaju, Arči je poslat u Francusku da se bori u Prvom svetskom ratu. Kad se vratio kući nekoliko meseci kasnije, decembra 1914, par se na brzinu venčao. Njihovo jedino dete, Rozalinda, rođena je 1919. godine.

Tokom rata, Kristi je volontirala u lokalnoj bolnici Crvenog krsta i radila u dispanzeru, gde je naučila mnogo o otrovima, što joj je dobrodošlo kad se okrenula pisanju detektivskih romana.

Tokom prvih godina braka, koji su se činili srećnim, Agata je 1920. objavila svoju prvu knjigu „Misteriozna afera u Stajlsu“. To je ujedno bilo i prvo pojavljivanje detektiva Herkula Poaroa koji će uskoro postati slavan.

Priča iza nestanka Agate Kristi

U proleće 1926. umrla je Agatina voljena majka, što je književnicu potpuno razorilo. Da stvar bude još gora, Arči (koji joj je ranije rekao da ne voli da ima nikakva posla sa bolešću ili smrću) odmah je otišao u London, umesto da ostame i pomogne supruzi da očisti dom svoje majke u Torkiju.

Agata je naglo postala veoma depresivna, a u narednim nedeljama se činilo da je na ivici krize mentalnog zdravlja.

U međuvremenu, Arči je iskoristio to vreme da započne aferu sa Nensi Nil, porodičnom prijateljicom. Već na leto, avgusta 1926. preljubnik je tražio od Agate razvod, ali je ona odbila da mu da. Kristijevi su pokušali da se pomire, ali su se pred kraj godine, 3. decembra, žestoko posvađali i Arči je otišao od kuće za vikend.

Tada je sve krenulo naopako. Negde te večeri, Agata je ostavila usnulu Rozalindu kućnom osoblju, a zatim se odvezla u noć. Sledećeg jutra, njen napušteni automobil otkriven je zaglavljen u žbunju iznad kamenoloma krede. Policija je odmah počela da traga za njom, a njima su se pridružile hiljade običnih ljudi nakon što se preko medija pročulo o spisateljicinom nestanku.

Uskoro su počele da kruže glasine da se Agata udavila ili da ju je Arči ubio. Postojala je još jedna glasina - da se književnica skriva kako bi na Arčija pala sumnja da ju je ubio. Ali, 11 dana nakon nestanka, Agata je pronađena, naravno živa, u hotelu "Harogate Spa", i to registrovana pod imenom Tereza ​​Nil iz Južne Afrike. Nil je bilo prezime Arčijeve ljubavnice, a Južna Afrika je bila mesto gde su Agata i Arči proveli neka srećna vremena.

No, nije sve bilo tako jasno i očigledno kad su je pronašli, jer kada je Arči došao po nju - Agata nije znala ko je on.

Dakle, šta je bio pravi razlog nestanka?

U jednom intervjuu koji je dala na tu temu, Agata je rekla da je  pamćenje izgubila slučajno - nešto što se povremeno dešavalo likovima u njenim romanima. Posle psihoterapije, uspela je ponovo da rekonstruiše priču o tome šta se dogodilo.

Kristi se prisetila da je te noći otišla od kuće očajna, razmišljajući o samoubistvu. Nakon besciljne vožnje po selu, slučajno je udarila automobilom u blizini kamenoloma krede i udarila glavom. Izašla je iz automobila i stigla do železničke stanice, odatkle je otputovala u Harogate.

Ona se ni na koji način nije maskirala, niti je skrivala svoj rukopis kada se registrovala kao Tereza ​​Nil. Večerala je u hotelskom restoranu, učestvovala u večernjem plesu i izgleda da nije primetila novinske članke o njenom nestanku i hajci koja je usledila.

Međutim, mnogi, uključujući kasnije biografe, nisu verovali da je ona tada patila od gubitka pamćenja, već su se većinski složili da postoji mogućnost da je književnica namerno isplanirala svoj nestanak.

Ali ima i drugačijih mišljenja. Lusi Vorsli, istoričarka i autorka biografije „Agata Kristi: Engleska misterija“, tvrdi da to nije bila prevara, već ozbiljna epizoda mentalnog zdravlja. U intervjuu objavljenom u BBC-jevom History Extra, Vorsli je rekla da veruje da je Agata ušla u stanje fuge, odnosno bekstva.

- Ovo je veoma retko stanje i dovodi do toga da izađete van svog normalnog ja i usvojite drugu ličnost, tako da ne morate da razmišljate o traumi koju ste doživeli u svojom realnom životu - objasnila je istoričarka.

- To nije bio pokušaj smeštanja njenom mužu prevarantu za ubistvo – tu se radilo o ozbiljnom mentalnom zdravstvenom stanju. A ipak, i dalje se priča kako je bila loša osoba koja je odigrala neku vrstu trika sa svetom, te da je uradila to da bi podmetnula mužu ili, možda, da bi privukla pažnju medija i prodala svoje romane.

Novi početak za Agatu

Nakon Agatinog povratka, par se na kraju ipak razveo.

Godine 1930. spisateljica se preudala za Maksa Malovana, 14 godina mlađeg arheologa. Agata je sa svojim novim mužem putovala svake godine na bliskoistočna iskopavanja, gde je postala poznata po svojoj veštini čišćenja pronalazaka sa četkom i kremom za lice. Ona je takođe finansirala njegova iskopavanja.

Brak je bio skladan i njih dvoje su zajedno uživali u srećnim godinama.

Agatini bestseleri "Ubistvo Rodžera Akrojda", "Ubistvo u Orijent ekspresu" i "A onda ih nije bilo", sadrže originalne obrte zapleta koje su od tada beskonačno puta kopirali drugi pisci i scenaristi. Njeno poslednje delo — iako ne i poslednje objavljeno — bio je „Postern sudbine“, napisan 1973. kada je imala 80 godina.

Nažalost, kvalitet njenog pisanja je opadao, a biografi su uglavnom tvrdili da je razlog za to možda bila demencija. U svom "Kristi" stilu upravo jedna od knjiga koje je napisala tokom ovog perioda nosi naziv „Slonovi pamte“, koja se usredsređuje na spisateljicu sa gubitkom pamćenja.  Kritičari su ovu knjigu kritikovali zbog slabog zapleta i grešaka, ali možda je ona upravo time signalizirala na sopstvenu kognitivnu propast.

Agata Kristi je preminula 1976. godine i sahranjena je u Engleskoj pored svog muža.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.