Sigurnosna igla - alat koji Indijke koriste u borbi protiv predatora

Gotovo svaka žena u Indiji bila je žrtva predatora na javnom mestu, a najčešće u prevozu.

Da bi uzvratile onima koji su ih neprimereno dodirivali, žene su koristile sve što su imale, piše BBC.

U prenatrpanim autobusima i tramvajima u istočnom delu Kalkute pre više decenija devojke su koristile kišobrane, štikle ili nokte kako bi udaljile muškarce koji su pokušavali da ih dodiruju. Kako navodi Gita Pandej, mnoge žene su koristile daleko efikasniji alat - sigurnosnu iglu.

Od 1849. godine, otkako je zihernadla nastala, koriste je žene širom sveta u različite svrhe, a najčešće za spajanje dva komada garderobe ili kao “prvu pomoć” kad se neki deo odeće pocepa. Ali, isto tako, zihernadla je i moćno sredstvo žena u borbi protiv fizički navalentnih muškaraca, posebno na javnim mestima.

Pre nekoliko meseci, više žena u Indiji priznalo je na "Tviteru" da uvek nosi pribadaču u torbici ili na sebi, i da je to bilo njihovo oružje za borbu protiv predatora na javnim mestima.

Jedna od njih - Dipika Šergil - pisala je o incidentu kad je zihernadlu zapravo koristila za “puštanje” krvi. Incident se dogodio pre nekoliko decenija, ali se ona i dalje sećala najsitnijih detalja koje je podelila sa novinarima BBC-ija.

U autobusu kojim je redovno išla na posao viđala je duplo starijeg muškarca. Šergilova je tada imala oko 20 godina, a njen mučitelj bio je u srednjim 40-im. Uvek je nosio sivo safari odelo, sandale sa otvorenim prstima i pravougaonu kožnu torbu.

- Uvek bi dolazio i stajao pored mene, naginjao se, trljao prepone u moja leđa i padao preko mene svaki put kad bi vozač pritisnuo kočnicu - priseća se Šergilova.

U to vreme je, kaže, bila „veoma plašljiva i nije htela da skreće pažnju na sebe“, pa je mesecima patila u tišini. Ali jedne večeri, kad je predator otišao korak dalje, a Šergilova izašla iz autobusa sa tragovima njegove telesne tečnosti na sebi, odlučila je da se odbrani.

- Osećala sam se uprljano. Kad sam stigla kući, dugo sam se tuširala. Nisam čak ni rekla majci šta mi se dogodilo - podelila je svoje iskustvo ova Indijka.

Te noći, kaže, nije mogla da spava i čak je razmišljala da da otkaz, ali je onda počela da razmišlja o osveti.

- Htela sam da mu nanesem telesnu povredu, da ga povredim, da ga odvratim od toga da mi to ikada više uradi - priča Šergilova.

Sutradan je svoje ravne cipele zamenila štiklama i ušla u autobus; takođe je bila “naoružana” zihernadlom.

- Čim je došao i stao pored mene, ustala sam sa svog sedišta i zgnječila mu prste na nogama. Čula sam ga kako pokušava da sakrije bol i osetila veliku radost. Onda sam mu iglom zihernadle probila podlakticu i brzo izašla iz autobusa - prepričava Šergilova.

Iako je nastavila da ide tim autobusom još godinu dana, predatora kojeg je kaznila više nikada nije videla.

Njena priča je šokantna, ali nije retka.

Žena u 30-im prepričala je incident kad je muškarac više puta pokušao da je pipka u noćnom autobusu između južnih gradova Kočina i Bengalurua.

- U početku sam se pomerila, misleći da je to slučajno - rekla je.

- Ali kada je nastavio, shvatila je da je to bilo namerno. Ipak, sigurnosna igla koju sam koristila da držim šal na mestu ‘spasila je dan’. Ubola sam ga i on se tad povukao, ali je ubrzo ipak nastavio da pokušava iznova i iznova, a ja sam pokušavala da mu uzvratim ubodima zihernadlom. Konačno, on se povukao. Srećna sam što sam imala sigurnosnu iglu, ali se osećam glupo što se nisam okrenula i ošamarila ga.

Ova mlada žena ima objašnjenje zbog čega nije burnije reagovala kad joj je predator ugrozio telesni integritet:

- Kad sam bila mlađa, strahovala sam da me ljudi neće podržati ako dignem uzbunu.

Očigledno je ta vrsta straha umnogome zaslužna za prvobitni izostanak reakcije. Aktivisti kažu da su strah i sramota koje većina žena oseća ono što ohrabruje zlostavljače i čini problem tako rasprostranjenim.

Brojevi koji opominju

Prema onlajn anketi u 140 indijskih gradova 2021. godine, čak 56 odsto žena prijavilo je uznemiravanje u javnom prevozu, ali je samo dva odsto njih otišlo u policiju. Ogromna većina je rekla da je sama preduzela akciju ili je odlučila da ignoriše situaciju, često se udaljavajući jer nisu hteli da naprave scenu ili su bile zabrinute zbog eskalacije situacije.

Više od 52 odsto reklo je da je odbilo obrazovanje i mogućnosti za posao zbog „osećanja nesigurnosti“.

- Strah od ove vrste nasilja utiče na psihu i pokretljivost žena više od samog nasilja - kaže Kalpana Visvanat, suosnivačica Safetipina, društvene organizacije koja radi na tome da javni prostori budu bezbedni za žene.

- Žene sebi počinju da nameću ograničenja i to nam uskraćuje ravnopravnost sa muškarcima. To ima mnogo dublji uticaj na život žena od samog akta zlostavljanja.

Gospođa Višvanat ističe da uznemiravanje žena nije samo indijski problem, već da je reč o globalnom pitanju. Istraživanje fondacije Thomson Reuters na 1.000 žena u Londonu, Njujorku, Meksiko Sitiju, Tokiju i Kairu pokazalo je da je „javni prevoz magnet za ovakve predatore koji koriste gužvu u špicu kako bi prikrili nedolično ponašanje i koriste gužvu kao izgovor ako budu uhvaćeni”.

Gospođa Višvanat kaže da su joj žene u Latinskoj Americi i Africi rekle da nose i sigurnosne igle. A “Smithsonian Magazine” izveštava da su u Sjedinjenim Američkim Državama žene koristile igle za šešir čak i tokom 1900-ih da bi ubole muškarce koji su se previše približili.

Ali uprkos tome što je bila na vrhu nekoliko globalnih istraživanja po obimu javnog uznemiravanja, čini se da Indija to ne prepoznaje kao veliki problem. Gospođa Višvanat kaže da je to delimično zato što loše izveštavanje znači da se to ne odražava u statistici kriminala, i zbog uticaja popularnog filma koji uči da je uznemiravanje samo način udvaranja ženama.

Međutim, u proteklih nekoliko godina, kaže gospođa Višvanat, stvari su se poboljšale u nekoliko gradova.

U glavnom gradu Indije autobusi imaju panik-taster i kamere za video-nadzor, zaposleno je više žena vozača, organizovane su obuke kako bi vozači i kondukteri naučili da bolje reaguju na putnice, a u autobusima su raspoređeni i policajci. Takođe, policija je pokrenula aplikacije i brojeve telefona koje žene mogu da koriste kako bi zatražile pomoć.

Ali, kaže gospođa Višvanat, nije to uvek problem policije.

- Mislim da je najvažnije rešenje da moramo više da razgovaramo o tom pitanju. Mora da postoji usaglašena medijska kampanja koja će ljudima objasniti šta je prihvatljivo ponašanje, a šta nije.

Dok se to ne dogodi, gospođa Šergil, kao i milioni indijskih žena, moraće da drže svoje sigurnosne igle pri ruci.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.