Oskarovka Rene Zelveger danas slavi rođendan: Moć transformacije, upornost i rizik obeležili su njenu karijeru

Milioni su gledali kako Rene Zelveger izlazi na scenu u holivudskom Dolbi teatru na dodeli Oskara 2020. kako bi primila nagradu za najbolju glumicu. U teškom polju konkurenata među kojima je bila oskarovka Šarliz Teron, glumica Skarlet Johanson, mlada nada Sintija Erivo i Sirs Ronan, Zelvegerina zapanjujuća transformacija u tragičnu holivudsku ikonu Džudi Garland donela joj je drugog Oskara, nakon što je 2004. osvojila nagradu za najbolju sporednu glumicu u filmu "Hladna planina".

Glumičin uspon do holivudske zvezde bio je neočekivan, nepredvidiv, pun teških izbora i ozbiljno velikih hitova pop-kulture. Otkako je ranih 1990-ih izbila na filmsku scenu kao deo ansambla srednjoškolske komedije "Ošamućeni i zbunjeni", Rene Zelveger može da se pohvali karijerom u šou biznisu koju karakteriše rizično "kockanje" sa ulogama.

Rene Zelveger rođena je na današnji dan, 25. aprila 1969. godine u mestu Ketiju u Teksasu. Njeni roditelji su poreklom uz Švajcarske, otac joj je bio inžinjer elktrotehnike, a majka medicinska sestra.

Dok je bila u osnovnoj školi Rene se bavila različitim sportovima kao što su bejzbol, fudbal i košarka.

Posle srednje škole upisala se na Univerzitet u Ostinu u Teksasu gde je studirala engleski jezik i književnost. Kako bi imala bolje ocene iz predmeta koji se bave umetnošću, upisala se na dramsku cekciju, ali je brzo shvatila da je gluma njen životni poziv.

Dok je pohađala Univerzitet u Teksasu, Rene Zelveger je završila školu radeći kao koktel konobarica u striptiz klubu, kako je glumica rekla za AARP Magazin.

- Jedan gospodin bi mi dao napojnicu od 100 dolara svaki put kada bi ušao, jer mislim da me je žalio. Vidio me kao siromašnog studenta - rekla je tada.

Međutim, sama Zelveger se nikada nije tako osećala.

U intervjuu za "60 Minutes" iz 2003. Zelveger je priznala da se nije sramila što je radila u striptiz klubu, ali je istakla da je uvek radila potpuno obučena.

Nije se svima svidela ideja o tome da ona tumači Bridžit Džouns

Godine 2000, Rene Zelveger je dobila ulogu koja je definisala karijeru i koja će verovatno ostati njena najpoznatija - dobro poznata reportetka Bridžit Džouns u filmskoj adaptaciji bestselera "Dnevnik Bridžit Džouns".

Iako je od tada postalo nemoguće zamisliti bilo koga osim Zelveger kako glumi Bridžit, vesti o njenom izboru naišle su na veliku reakciju onih koji su smatrali da je "jeres" uzeti Amerikanku i Teksašanku, da tumači lik koji je postao ikona u Velikoj Britaniji zbog svog "drskog Britanstva".

Nije pomoglo ni to što se autorka "Bridžit Džouns" Helen Filding distancirala od filma.

- Nikada nisam srela Rene, ali mi je rečeno da je veoma zabavna i da uči da govori engleski sa engleskim, a ne teksaškim akcentom - rekla je tada autorka.

Njen kolega Hju Grant bio je znatno ljubazniji.

- Sreo sam Rene nekoliko puta i ona je luda. Ona je veoma duhovita, a već dugo živi u Engleskoj, savladava akcenat. Biće to trijumf. Znam da hoće - rekao je glumac za "Entertainment Weekly".

Pod pritiskom, Zelveger se bacila na pripreme za ulogu. Ne samo da je radila sa trenerom dikcije Barbarom Berkeri, koja je pomogla Gvinet Paltrou da se pripremi za "Zaljubljenog Šekspira", već je takođe radila na tajnom zadatku u odeljenju za publicitet u Picador UK (prvobitni izdavač "Dnevnika Bridžit Džouns). Sedela je na sastancima, odgovarala na telefonske pozive i plasirala Picadorove knjige novinama, sve ono što bi Bridžit zapravo radila na svom poslu.

Čak je koristila ime "Bridžit" tokom svog boravka tamo. Naporan rad se isplatio. Kada je film konačno izašao, kritičari i publika podjednako su se zaljubili u Zelveger, a nekada ismevana glumica dobila je više priznanja za film, uključujući nominacije za najbolju glumicu za više prestižnih nagrada.

Njeno burno putovanje je, ako ništa drugo, suština života Bridžit Džouns. Postati Bridžit Džouns predstavljalo je neke značajne izazove za Rene Zelveger, koja ne samo da je morala ubedljivo da savlada britanski naglasak, već je morala i da dobije 17 kilograma. U tome joj je pomogao režim ishrane, koji je uključivao mnogo pice.

Pauze od javnog života i borba sa mentalnim zdravljem

U intervjuu za "Njujork magazin", dvostruka dobitnica Oskara rekla je da je pala u depresiju i da joj je potreban odmor od glume nakon što je stekla slavu pojavivši se u "Dnevniku Bridžit Džouns" i "Čikagu".

- Nisam bila zdrava, nisam vodila računa o sebi. Bila sam poslednja stvar na mojoj listi prioriteta.

Zelveger je i ranije govorila o odluci da se povuče sa svetla reflektora, rečima da je vreme da povede malo računa o sebi i svom zdravlju, o čemu je govorila u emisiji "Today".

- Pauzu sam napravila jer sam morala da povedem računa o sebi. Bila sam sama sebi dosadna, moja gluma mi je bila dosadna, stalno sam crpla inspiraciju iz istih životnih iskustava, morala sam da učinim nešto sa tim suvim, otrcanim izvorom. Išla sam iz uloge u ulogu, nije bilo mesta da dišem, sve se svodilo na divna iskustva i blagoslove, ali ništa sem toga.

- Bila sam 99 odsto vremena javna ličnost, a samo mikroskopsku mrvicu vremena živela sam svoj stvarni život. Morala sam da prođem kroz nešto drugačije, da naučnim nešto novo. Da sazrim. Da se razvijem. Da nemam isplanirane naredne dve godine života. Da dozvolim slučajnostima da se dese. Moralo je da bude malo tišine da bi se neke ideje prikrale - reči su glumice koja je od 2010. napravila šestogodišnju pauzu u karijeri.

Veliki povratak i još jedna upečatljiva uloga

Glumi se vratila 2016. još jednim nastavkom filma o Bridžit Džouns, a onda se prestižnim nagradama vratila ulogom u filmu "Džudi" (Judy) u režiji britanskog pozorišnog reditelja Ruperta Gulda. U pitanju je adaptacija komada "Kraj duge" Pitera Kviltera o poslednjim mesecima u životu Džudi Garland, zvezde filmova "Čarobnjak iz Oza" i "Srešćemo se u Sejnt Luisu" koja je bila pred objektivima od druge godine, ali su je već kao tinejdžerku skrajnuli jer nije bila "dovoljno atraktivna".

Ova Teksašanka kao da se čitavog života spremala za ulogu Džudi Garland. Dok je odrastala u gradiću Kejtiju roditelji (Švajcarac i Norvežanka) su imali gramofon i "ploče sa Džudinim pesmama su se stalno vrtele na njemu". A kada je promovisala "Dnevnik Bridžit Džouns" u Tokiju u jednom karaoke kafiću zapevala je "Somewhere Over the Rainbow". To je bio jedini put u životu da je pevala karaoke. Ali Rene je još u mjuziklu "Čikago" (2002) pokazala da ume da igra i peva, dok je u "Hladnoj planini" (2003) dokazala da ume da glumi u ozbiljnim dramama.

Kako je ranije izjavila, za ulogu Džudi se pripremala dve godine; četiri meseca uzimala je časove pevanja. Temeljno se potrudila da izbegne igranje Džudi kao puku imitaciju ili karikaturu, iako je imala malu pomoć: protezom joj je proširen vrh nosa, nosila je tamna sočiva i periku a kostimografkinja joj je skrojila kostime tako da pravilno stoje samo ako bi zauzela karakteristično Džudino držanje.

- Džudi je legenda i tako složeno i divno ljudsko biće. Htela sam da prikažem svu njenu veličinu ali i nju kao ženu. Inteligentnu, odlučnu, istrajnu, pozitivnu. Nikada nije odustajala od toga, bez obzira na životne okolnosti... Toliko toga su joj uskraćivali. Nije joj bilo dozvoljeno da bude ljudsko biće, u njenom rasporedu nije bilo mesta za duševno zdravlje, drugi su birali i odlučivali umesto nje. Bila je izrabljivana - navela je svojevremeno Rene.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.