Američki civilni pilot Besi Kolman bila je prva žena afroameričkog i indijanskog porekla koja je dobila pilotsku dozvolu u SAD.
Poznata po izvođenju letačkih trikova i akrobacija, Kolmanova je još bila poznata i po nadimcima "Hrabra Besi", "Kraljica Bes" i "Jedina rasa Avijatriks u svetu".
Ova pionirka za svoj cilj zacrtala da podstakne sve žene i Afroamerikance da ostvare svoje snove - i to je postalo njeno nasleđe. Iako su njen život i karijera prekinuti u tragičnoj avionskoj nesreći, njen život i nasleđe nastavljaju da inspirišu ljude širom sveta.
Ratne priče o pilotima kao inspiracija
Rođena u gradu Atlanta u državi Teksas, 26. januara 1892. godine, Besi Kolman je imala dvanaest braće i sestara. Njena majka, Suzan Kolman, bila je afroamerička sobarica, a njen otac Džordž Kolman bio je deoničar mešanog indijanskog i afroameričkog porekla.
Godine 1901. njen otac je odlučio da se vrati u Oklahomu kako bi pokušao da izbegne rasnu diskriminaciju, ali je majka odlučila da ne ide sa njim. Umesto toga, Besi je sa majkom, braćom i sestrama nastavila da živi u gradu Vaksahači u Teksasu. Tu je odrastala tako što je pomagala majci da bere pamuk i pere veš kako bi zaradila dodatni novac.
Kada je imala osamnaest godina, kako prenosi National Woman History Museum, uštedela je dovoljno da omogući sebi da pohađa tadašnji "Obojeni poljoprivredni i normalni univerzitet" u gradu Langston, u Oklahomi, ali je fakultet napustila odmah posle prvog semestra jer nije više mogla da priušti školarinu.
Sa 23 godine, preselila se sa braćom u Čikago, gde je upisala Školu kulture lepote Burnham 1915. godine, nakon čega se zaposlila kao manikerka u lokalnoj berbernici. U međuvremenu, njena braća su odslužila vojsku tokom Prvog svetskog rata i vratila se kući sa pričama o vremenu koje su proveli u Francuskoj.
Besin brat Džon ju je zadirkivao jer je Francuskinjama bilo dozvoljeno da nauče da upravljaju avionima, a u Sjedinjenim Državama to nije bilo dozvoljeno. Priče njenog brata, zajedno sa drugim vestima o pilotima u ratu, inspirisale su je da postane pilot.
Odlazak u Francusku po međunarodno priznanje
Odvažna crnkinja, prijavila se u mnoge letačke škole širom zemlje, ali nijedna škola je nije prihvatila jer je bila i Afroamerikanka i žena. Tada je dobila savet od Robert Abot, poznatog afroameričkog izdavača novina, koji joj je rekao da se preseli u Francusku gde bi mogla da nauči kako da leti. Momentalno je počela da uči francuski, jer je njena prijava morala da bude napisana na tom jeziku.
Konačno, Kolmanova je primljen u školu vazduhoplovstva braće Caudron u Le Krotoju u Francuska, a međunarodnu pilotsku dozvolu dobila je 15. juna 1921. godine od Međunarodne aeronautičke federacije. Potom se kao žena pilot vratila u Sjedinjene Države.
Njen san bio je da poseduje avion i da otvori sopstvenu školu letenja. Držala je govore i prikazivala filmove svojih vazdušnih trikova u crkvama, pozorištima i školama kako bi zaradila novac. Odbila je da govori bilo gde gde je postajala segregacija ili diskriminacija Afroamerikancima.
Godine 1922. ušla je u istoriju tako što je izvela prvi javni let jedne Afroamerikanke u SAD. Bila je poznata po tome što je radila takozvane "loop-the-loops" i pravila oblik "8" u avionu. Ljudi su bili fascinirani njenim nastupima, a ona je postajala sve popularnija i u Sjedinjenim Državama i u Evropi.
Obišla je zemlju dajući časove letenja i nastupajući na predstavama letenja, a podsticala je Afroamerikance i žene da nauče kako da lete.
Borba protiv segregacije
Samo dve godine je imala u letačkoj karijeri, kada je preživela svoju prvu veću avionsku nesreću. Naime, u februaru 1923, njen avionski motor je iznenada prestao da radi usred leta i ona se srušila.
U nesreći je teško povređena i zadobila je prelom noge, nekoliko napuklih rebara i posekotine na licu. Srećom, Kolemanova se potpuno izlečila od povreda, a ova nesreća je nije sprečila da leti. Vratila se izvođenju opasnih vazdušnih trikova 1925. godine.
U među vremenu njen naporan rad joj je pomogao da uštedi dovoljno novca da ostvari san i kupi sopstveni avion, Dženi JN-4.
Ubrzo se sa njim vratila u svoj rodni grad u Teksasu kako bi nastupila pred velikom publikom. Međutim, kako je Teksas tada bio rasno podvojen, menadžeri su planirali da naprave dva odvojena ulaza, jedan za Afroamerikance i drugi za bele ljude, kako bi pristupili stadionu. Kolmanova je odbio da nastupi osim ako ne postoji samo jedna kapija koju svi mogu da koriste.
Posle mnogih sastanaka, menadžeri su se složili da imaju jednu kapiju, ali će ljudi i dalje morati da sede u odvojenim delovima stadiona. Kako prenosi Vikipedija, Pristala je da nastupi i postala poznata po tome što se javno zalagala za svoja uverenja protiv rasizma.
Iznenadna smrt
Kada je preuzela probni let sa mehaničarom po imenu Vilijam Vils, na današnji dan 30. aprila 1926, Besi Kolman nije ni slutila da joj je to poslednji ulazak u avion. Kako je Vils upravljao avionom dok je Kolmanova sedela na suvozačevom mestu, na oko 915 metara visine, labav ključ se zaglavio u motoru aviona.
Vils više nije mogao da kontroliše volan i avion se prevrnuo u vazduhu. Kolmanova nije bila vezana, a avioni u to vreme nisu imali krov. Zbog nevezanog pojasa, kada se avion prevrnuo, hrabra Besi je ispala iz otvorenog aviona i nije preživela pad. Vils se srušio sa letelicom nekoliko metara dalje i takođe poginuo u nesreći.
Njena smrt bila je srceparajuća za hiljade ljudi širom sveta, a na njenoj sahrani u Čikagu, slavna aktivistkinja za crnačka prava Ida B. Vels-Barnet je održala neverovatan govor.
Impresivno nasleđe
Iako je umrla sa samo 34. godine, njeno nasleđe nastavlja da inspiriše zajednice širom zemlje. Godine 1931. Udruženje pilota "Challenger" iz Čikaga započelo je tradiciju letenja iznad Besinog groba svake godine.
Mnogi avio klubovi su imenovani u njenu čast, uključujući i Besi Kolman Aero klub, koji je organizovao Vilijam Pauel 1930-ih, i Besi Kolman Aviators, koji je osnovan u Čikagu 1977.
U čast svih njenih dostignuća. 2023. godine, Kovnica novca SAD-a objavila je poseban kvoter (novčić vrednosti 25 centi, odnosno četvtina dolara) sa likom Besi Kolman. Ona sama, za života je ostavila je svoje nasleđe u izjavi:
- Vazduh je jedino mesto gde nema predrasuda!
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Branko Babić, kralj obrva, organizovao svinjokolj u svom selu
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
ispravno
Coleman= Kolman nije Koleman
Podelite komentar