Nataša Tasić-Knežević, operska diva koja je svoj glas dala Romima: "Obeležilo me je gledanje kroz boju kože"

Nataša Tasić-Knežević je pre svega izuzetna žena, borac i aktivistkinja, pored toga što je solistkinja Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i odnedavno narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ljubav prema operi i klasičnoj muzici, kaže, javila joj se onako kako se javljaju i sve ljubavi - na prvi pogled i iznenada, dok je slučajno gledala "Karmen" sa Grejs Bambri. To ju je, kaže, fasciniralo jer je '80-ih godina tamnoputa operska pevačica bila retkost. Ljubav prema "Karmen" tokom svoje karijere iznela je u čak tri produkcije, ali se uvek predavala i Mocartu, jer su se, kako kaže, njegove opere izvodile na trgovima za narad, a uvek su nosile dublji smisao o požrtvovanosti, ljubavi i međusobnom poštovanju.

Upitana da opiše kako je izgledao njen put ka uspehu, i kao žene i kao Romkinje, odgovara - "kao Njegoševa čaša žuči, sa čašom meda".

- Svaki naš život nosi lepote i tuge. Da li ćemo se sa tom lepotom nositi barabar ili ćemo se spajati sa nekim tugama i teskobama, to samo od nas zavisi. Nijedan put nije put samo uspeha, već i put pada i mi kroz taj pad učimo da budemo i bolji ljudi. Jedino je bitno kako ustanemo posle tog pada. Tako da je i moj put bio put i mirisa ruže i onog trnja - započinje razgovor za Ona.rs Tasić-Knežević.

Na pitanje šta ju je tokom života najviše obeležilo, Nataša otvoreno odgovara:

- To što me nisu gledali kao ličnost i to što nosim u sebi, već isključivo kroz boju kože i nacionalnu pripadnost. To zapravo obeležava dobar deo svih nas koji pripadamo romskoj nacionalnoj manjini. Mnogo je potrebno da neko primeti to što mi zaista jesmo, a ne ono što drugi vide na prvi pogled.

Njoj je danas svejedno da li je prihvaćena, jer joj je najvažnija uloga majke i supruge, i njen porodični život i krug prijatelja u kojem pronalazi svoj mir.

- Čak i ne znam da li sam prihvaćena. I mislim da ću umreti u tom neznanju. Ali znam da ću iza sebe ostaviti trag. Kada si dovoljno hrabar i pošten, možeš da uspeš taman padalo sve na tebe - ističe Tasić-Knežević.

Ova odvažna žena odlučila je da svoj glas iskoristi za aktivizam za prava Roma, odmah posle bombardovanja 1999. godine, kad se pridružila volonterskoj grupi u Dečijem romskom centru.

- Među njima bilo je najviše romske dece koje su bile izbeglice sa Kosova, koja su zajedno sa Srbima pobegli usled terora koji su trpeli od Albanaca. Ta deca su bila potpuno pogubljena, ostala bez igde ičega, a pridošli na teritoriju Beograda, koji im je bio potpuno nepoznat. Neki nisu znali dobro ni srpski jezik. Ta trauma je na njih ostavila veliki uticaj i bila im je potrebna pomoć kao i srpskoj deci. Međutim, u to vreme, nekako, niko na njih nije obraćao pažnju, i oni su ostavljeni tako ni na nebu ni na zemlji i prepušteni sami sebi - priseća se operska diva.

Najjači utisak na nju tada je ostavila devojčica koja je izranjavala svoje male ručice perući veš u zaleđenoj reci.

- Njoj su ruke bile krvave, jer je prala veš napolju na -15 stepeni, a ipak je došla u školu i bila odličan đak. E to me je pokrenulo da pokušam da pomognem deci Romske nacionalnosti. Kao nastavnica solo pevanja nažalost nisam imala Romsku decu za učenike, ali sam ih sve naučila da poštuju jedni druge i jednog dana kada im dođe neko, da ga ne oteraju, već da pruže ruku i ako mogu - pomognu.

I kao narodna poslanica je mnogo učinila za prava Roma. Posebno Romkinja i romske dece.

- Jedna od poslednjih važnijih stvari koje smo pokrenuli kao Odobor za ljudska i manjiska prava je konferencija na temu ranih brakova i kako mogu da se zaustave. Kada se desi neki takav slučaj, čak i policija kaže da je to romska tradicijia, i o toj deci jednostavno niko ne vodi računa. Ženska romska mreža sada je pokrenula veliku kampanju gde je i Odbor uzeo učešća, a ja sam lično sa sinfonijskim orkestrom RTS-a snimila kampanju "Stop ranim brakovima". Veoma je bitno da se govori o tome i skrene pažnja na nešto što se dešava, a ne sme da se podvuče pod tradiciju. To nije romska tradicija - to je kršenje dečijih prava - izričita je Tasić-Knežević.

Tasić-Knežević navodi i slučaj male Monike za koju se smatralo da je pobegla od kuće i da se udala:

Upitana šta može da kaže o realnom položaju žena, Romkinja, u Srbiji, narodna poslanica ističe da su "dvostruko diskriminisane".

- Diskriminisane smo i u našem, romskom društvu, i diskriminisane smo u većinskom društvu. Položaj Romkinja je jako težak. Ali postoje hrabre žene koje se bore i čiji glas se čuje - podvlači poslanica.

Ta diskriminacija, kako kaže, ogleda se u tome da su teže zapošljive, jer ne završavaju ni srednje škole, a kamo li fakultete.

- To je sistemska diskriminacija, koja traje i koja je, po meni, kriva za sve ovo što se dešava danas. Sistemski diskriminisati nekoga samo zato što je druge nacionalnosti, to je strahota i poraz našeg društva. Iako Vlada ima odlične zakone i preporuke, ne može da uđe u svako selo i grad i pita zašto se nešto desilo. Mora da se radi na lokalu na isti način na koji se radi i u Beogradu, gde takođe ima diskriminacije - naglašava Tasić-Knežević.

Ipak, ona nije pesimista i smatra da se vremena menjaju nabolje.

- Desila se ta promena da je sa medijima počela da se budi i svest, kako o Romima, tako i samih Roma. Počeli su da se bude, i to nabolje. Ne dozvoljavaju da ih tek tako neko maltretira i šikanira, pokazuju sve svoje dobre osobine, pogotovo na društvenim mrežama. I ono što bih iz neke svoje perspektive poručila svakome od njih je da ne odustaju. Koliko god da je teško - zastani, uzmi vazduh, smiri se... i idi dalje - poručuje za kraj operska diva.  

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.