Sigorni Viver, glumica-sinonim za naučnu fantastiku: Govorili su joj da je netalentovana i da se drži komedije

Sigorni Viver je američka filmska i pozorišna glumica i žena čija se pojava uvek prvo povezuje sa filmskim žanrom naučne fantastike.

Za svoje svestrane uloge koje igra skoro pola veka dobila je razna priznanja, a 2003. godine je stavljena je na 20. mesto od 100 najvećih filmskih zvezda svih vremena na Kanalu 4.

Nekonvencionalne lepote i veoma visoka, oduvek je odudarala od holivudskih standarda, dok je njen dar osporavan u začetku karijere, pa je čak i savetovana da se bavi laganijim žanrovima. Ali ona je dokazala ne da je samo izvrsna dramska, već i akcioni heroj. Svoj prvi veliki uspeh doživela je igrajući ulogu Elen Ripli u SF filmu "Alien" iz 1979. godine. Od tada se pojavila u mnogim filmovima i žanrovima, među kojima se ističu "Isterivači duhova", "Radna devojka", nastavci "Vanzemaljca", i blokbasterima o Avataru.

Šta je inspirisalo promenu imena

Puno ime Sigorni je zapravo Suzan Aleksandra Viver. Rođena je u Njujorku 8. oktobra 1949. godine. Njena majka, Elizabet Inglis (rođena kao Dezire Meri Lusi Hokins), bila je engleska glumica i rodom iz Kolčestera u Engleskoj, dok je Viverin otac bio Silvester "Pat" Viver mlađi, izvršni direktor NBC kanala, američke televizije, svojevremeno predsednik NBC-ja i kreator čuvenog Today Show programa. Sa očeve strane je holandsko-engleskog i škotsko-irskog porekla. Sa 14 godina, Viverova je počela da koristi ime "Sigorni". Inspiraciju je pronašla u sporednom liku koji se pojavljuje u romanu "Veliki Getsbi".

Veoma rano tokom školovanja je razvila interesovanje za umetnost performansa, a jedna njenih ranih uloga bila je u školskoj adaptaciji pesme "The Highwayman" (Čovek autoputa) kao i "Tramvaj po imenu želja". Navodno, do 11 godine dostigla visinu od 179 centimetra, što je veoma negativno uticalo na njeno samopoštovanje. Kako je kasnije opisivala, prenosi "Vikipedija", osećala se kao "džinovski pauk" i da nikada nije mogla da poveruje da bi ikada mogla "da se bavi glumom".

Godine 1967, neposredno pre nego što je napunila 18 godina, Viverova je posetila Izrael i volontirala u kibucu nekoliko meseci. Po povratku u Sjedinjene Države upisala je koledž, a potom i prestižni Stanford Univerzitet, gde je intenzivno počela da se bavi pozorištem.

Nastupala je u grupi pod nazivom "Palo Alto Company", radeći Šekspirove drame i "commedia dell'arte" u pokretnom pokrivenom vagonu širom kalifornijskog zaliva. Izbegavala je Stanfordov odsek za dramu, jer je verovala da su njihove predstave previše "zagušljive" i "bezbedne".

Iako je planirala da upiše doktorat na Stanfordu i nastavi karijeru pisca ili novinara, predomislila se nakon što je bila frustrirana "smrtonosno suvim" kursevima koji su joj ponuđeni na predavanjima. Na kraju je diplomirala 1972. godine engleski jezik i prijavila se u Školu drame Univerziteta Jejl.

Viverova je znala da kaže da joj je bilo teško na Jejlu jer nije volela repertoar njegogovog teatra, gde nije imala sreće da dobije glavnu ulogu u školskim produkcijama. Neki nastavnici glume su je čak nazivali i "netalentovanom" i savetovali je da se drži komedije. Ona je, međutim, smatrala da su njeni prijatelji kao što je Kristofer Durang, koji ju je stalno angažovao za svoje predstave, kao i njeno vreme u kabareu Jejl, bili ključni za njen napredak.

Jejl je završila sa zvanjem magistra likovnih umetnosti 1974. godine.

Sudbonosno upoznavanje "vanzemaljca"

Tokom narednih nekoliko godina Sigorni Viver je pronašla stalan posao u nizu emisija van Brodveja. Kako prenosi "Biography", takođe je dobila ulogu u kratkotrajnoj sapunici, "Somerset", i zaradila je malu ulogu u sada već klasičnom filmu "Eni Hol" (1977) Vudija Alena.

Ali upravo je njena izvedba teške Ripli u megahitu "Alien" (Vanzemaljac) iz 1979. godine katapultirala Viverovu u orbitu slavnih i omogućila joj sijaset drugih filmskih hitova. Tokom naredne decenije igrala je u nizu dobro prihvaćenih filmova, uključujući "Godinu opasnog života" (1982) sa Melom Gibsonom i veoma popularnu komediju "Ghost Busters" (Lovci na duhove, 1984).

Godine 1986. Viverova je ponovila svoju ulogu Ripli u nastavku "Vanzemaljca" Džejmsa Kamerona, koji je sada već zvezdi doneo nominaciju za Oskara za najbolju glumicu. Njen lik se smatra jednim od najznačajnijih ženskim protagonista u istoriji bioskopa.

Dve godine kasnije, dobila je još dve nominacije za Oskara — u kategoriji za najbolju glumicu za njenu ulogu u filmu "Gorile u magli" i u kategoriji za najbolju sporednu glumicu za njen portret Ketrin Parker u filmu "Radna devojka" (oba objavljena 1988.). Time je postala prva glumica koja je iste godine dobila dve glumačke nagrade i dve nominacije za Oskara za dva ista filma.

Naporno je radila i tokom 1990-ih. Ponovila je ulogu u "Vanzemaljcu" još dva puta, 1992. i 1997.godine.

Igrala je i niz drama, pa je tako 1993. preuzela lakšu ulogu lažne prve dame u hitu "Dejv" sa Kevinom Klajnom, sa kojim je 1997. godine igrala i drami "Ledena oluja". U međuvremenu, vratila se svojoj prvoj ljubavi - pozorištu, odnosno Brodveju.

I poslednjih godina, Viverova neumorno pokazuje svoj domet kao glumice i spremnost da traži zanimljive projekte. Pored nekoliko drama, godine 2009. ponovo se udružila sa Kameronom u blokbaster naučnofantastičnom filmu "Avatar", a ulogu je ponovila još jednom 2022. godine. Oba filma su imala najvećom zaradu svih vremena.

Privatan život je veoma privatan

O ličnom životu Sigorni Viver nema mnogo napisa. Poznato je da udata za režisera Džima Simpsona od 1. oktobra 1984. godine i da žive na Menhetnu. Par ima ćerku Šarlot, koja je rođena 1990. godine.

Dobra je prijateljica sa Džejmi Li Kertis, sa kojim je glumila u romantičnoj komediji "Opet ti", a u njihovom zajedničkom intervjuu 2015. godine, Kertisova je priznala Viverovoj da nikada nije odgledala ceelog "Vanzemaljca" jer je bila previše uplašena.

Viverova se pojavila neočekivano i u dve epizode ​​britanske televizijske serije "Dok Martin" u ulozi američkog turiste, što je bilo veoma neobično za nju. Naknadno je otkrila da se odlučila da učestvuje u tim epizodama jer je već 40 godina prijatelj sa zvezdom serije Selinom Kadel.

O njoj se još zna da je nakon filma "Gorile u magli" postala veliki pristalica Fonda za Gorile Dajane Fos i danas je njegov počasni predsednik.

Njen društveni angažman se nije završio samo na gorilama, pa je tako oktobra 2006. privukla međunarodnu pažnju konferencijom za novinare na početku rasprave o politici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kada je istakla rasprostranjenu pretnju okeanskim staništima koju predstavlja dubokomorsko kočarenje, industrijska metoda hvatanja ribe.

Viverova je 2009. godine potpisala i peticiju u znak podrške režiseru Romanu Polanskom, koji je tada bio priveden u vezi sa optužbama za seksualno zlostavljanje iz 1977. godine. Kako je Polanski bio uhapšen dok je putovao na filmski festival, grupa umetnika je smatrala da bi hapšenje filmskih stvaralaca koji putuju u neutralne zemlje moglo da otvori vrata "za radnje čije posledice niko ne može da zna", čime bi se narušila tradiciju filmskih festivala kao mesta za "slobodan i bezbedan" rad.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.