Zaljubljeni kralj je zbog lepe Ane presekao veze s Rimom i odbacio katoličanstvo: Karakter veći od života

Ako govorimo o romansi koja je uspela da nadživi svoje aktere, bude jača od sudbine i odoli vremenu, onda govorimo o ljubavi između Henrija VIII i Ane Bolen. Uzavrela strast ovo dvoje ljubavnika pokorila je Rim i podarila Engleskoj novo religiozno naličje.

Većina ljudi je upoznata sa protestantskom verom koja je zastupljena u Engleskoj, ali malo njih zna da je ona posledica prekida državnog odnosa sa rimskokatoličkom ckrvom. A razlog? Pa, razlog je žena.

Henri VIII je, nakon što mu je Papa odbio razvod od španske princeze Katarine od Aragona, presekao sve veze i zabranio katoličanstvo u Engleskoj, kako bi mogao da se oženi dvorskom damom Anom Bolen.

Tako je par godina romanse porazilo stotine godina vere.

Glavni akter dvora

Ana je rođena u Engleskoj, kao najmlađa ćerka Tomasa Bolejna, grofa od Viltšira i Elizabet Hauard, najstarije ćerke Tomasa Haurda, grofa od Sarija. Njeni preci vode poreklo od Kralja Edvarda I.

Školovanje je pohađala na dvoru u Austriji, u današnjoj Belgiji. Program učenja sastojao se od arimetrike, istorije, jezika i književnosti, muzičkog obrazovanja, šivenja, održavanja domaćinstva, bontona i šaha. Od sportskih aktivnosti trenirala je jahanje, streličarstvo, streljaštvo i ples.

Tomas, Anin otac, radio je kao diplomata za kralja Henrija VIII. Dok je bio u službi u Austriji, Margaret, ćerka Maksimilijana I, rimskog imperatora, primetila je Anu i dala joj titulu dvorske dame iako je Ana tad imala samo 12 godina. No, kako je Margaret tvrdila, "devojčica je bila izrazito elokventna i harizmatična za svoje godine".

Posle par godina premestili su je u Francusku gde je nastavila da se usavršava. Perfektno je savladala francuski, umetnost, modu, književnost, pevanje, poeziju i religioznu filozofiju.

Meri, njena starija sestra, bila je poznata po aferi koju je imala sa Henrijem. Kad je kralj prekinuo njihov odnos, Tomas, ambiciozni otac ove dve mlade žene, pozvao je Anu da se priključi skupini dvorskih dama Katarine, kraljice Engleske, kako bi mu se približila.

Bolenova je debitovala u predstavi "Perseverance", gde je plesala rame uz rame sa kraljevom mlađom sestrom. Nosila je belu satensku haljinu sa zlatnim nitima i bila proglašena "najlepše obučenom damom na dvoru". Tada je, među plemićima, otpočela borba za Aninu naklonost. No, bilo je prekasno. Nagađa se da je Henri, gledajući predstavu, primetio Anu i poželeo je samo za sebe.

Poznata istoričarka Reta Varnik, koja je specijalizovala dinastiju Tjudora, piše sledeće:

- Ana je bila perfektna zavodnica. Njena kočija je bila graciozna, a odeća estetski prijatna i stilizovana; plesala je sa lakoćom, pevala je umilno, ljupkim glasom, svirala je nekoliko muzičkih instrumenata i tečno govorila francuski. Oštrog uma i jakog intelekta lako je ostvarivala komunikaciju i animirala. Njena energija i vitalnost stavili su je u centar pažnje celog dvora.

Ljubav veća od Boga

Iako je ova mlada dama imala mnogo udvarača, ona je cenila svoje srce i telo dostojnima samog kralja. Nije odobravala postupke njene sestre koja je imala afere sa moćnicima i govorila je "kako ona nikada ne bi dozvolila da bude samo ljubavnica".

Henri je, sa druge strane, bio u nesrećnom braku sa španskom princezom Katarinom od Aragona koja je prvobitno bila obećana njegovom starijem bratu Arturu, no, on je preminuo pre nego je brak sklopljen.

Katarina je uspela da mu podari samo ćerku Meri, dok su sva druga deca preminula pri rođenju.

Kralj je 1526. počeo da se udvara Ani, a njihova platonska romansa trajala je neverovatnih sedam godina. Naime, iz pisama koje je Henri upućivao Ani, jasno je da ljubavni odnos nije bio fizički konzumiran sve do venčanja. Iako ju je verio godinu dana nakon upoznavanja, dugo su čekali na realizaciju bračne sreće.

Ana je odbijala da mu se telesno preda dok zvanično ne bude razveden, a ona ne postane kraljica.

On je prvobitno poslao Papi zahtev za razvod braka pod izgovorom "da Katarina ne može da mu podari naslednike". Nakon što je Papa ovaj zahtev odbio, Henri je optužio kraljicu da je "konzumirala odnos sa njegovim preminulim bratom", te da ih zato "Bog kažnjava". Katarina je svoj moral branila na sudu. Ali, Papa je ostao neumoljiv.

S druge strane, Henri nije odustajao; tražio je sve više podrške od moćnika, a njegov zahtev postao je poznat kao "Kraljeva važna stvar". No, Ana se, kako se pričalo, dokopala dvora i benefita titule mnogo pre nego što je "legla u kraljev krevet".

Istoričari tvrde da je ova fatalna žena redovno protestovala i borila se da edukuje žene sa dvora, podučavajući ih istoriji, poeziji i filozofiji.

Henri je bio posvećen katolik, dok je Ana, pošto je rasla u različitim kulturama, bila radoznala i filozofski nastrojena. Navodno mu je poklonila knjigu od Sajmona Fiša "A supplication for the beggars" koja se klanja kralju i monarhiji, a ocrnjuje katoličku religiju i Papinu zloupotrebu moći.

To je bio prvi korak ka Henrijevom otuđivanju od hrišćanstva.

Glavni kardinal engleske crkve, Tomas Vulsi, pokazivao je jasno neprijateljstvo prema Ani. Pošto je praktično odgajio Henrija i savetovao ga kroz život i vladavinu, kralj je bio rastrzan između ljubavi prema ženi i ljubavi prema prijatelju i očinskoj figuri. Vulsi je bio naklonjen Papinim interesima i otežavao je ceo proces. Ana je ovako pisala o njemu:

- Nečast koju kardinal Vulsi nanosi Engleskoj svakog drugog bi koštala glave. 

Henri je izdao zahtev za njegovo hapšenje, i da nije preminuo od groznice, kardinal bi vrlo verovatno bio obešen zbog izdaje.

Katarina je 1531. izbačena sa dvora, a njene odaje date su Ani. Taj preokret promenio je tok istorije. Godinu dana kasnije par se venčao na tajnoj ceremoniji, a Ana je ubrzo nakon venčanja ostala u drugom stanju. Dve godine kasnije, 1533, proglašena je kraljicom Engleske.

Bezumnost kralja Henrija

Ona je bila poslednja kraljica Engleske koja je krunisana odvojeno od svog muža i to krunom Sv. Edvarda koja je bila namenjena samo za muške monarhe. 

U međuvremenu, u Parlamentu, Donji dom je zabranio žalbe Rimu i izrekao kazne protiv svih koji u Engleskoj poštuju Papu i njegovu crkvu. Papa Kliment javno je osudio brak sa Anom, a u martu 1534. proglasio brak sa Katarinom legalnim i naredio Henriju da joj se vrati.

Henri je tada zahtevao od svojih podanika da polože zakletvu koja efektivno odbacuje papski autoritet u pravnim stvarima i priznaje Anu za kraljicu. Oni koji su to odbili, kao što su Ser Tomas Mor, koji je podneo ostavku na mesto lorda kancelara, i Džon Fišer, biskup od Ročestera, smešteni su u Londonsku kulu i naposletku pogubljeni.

Krajem 1534. parlament je proglasio Henrija "jedinim vrhovnim poglavarom na zemlji i nebu". Crkva u Engleskoj sada je bila pod Henrijevom kontrolom. Dana 14. maja 1534. godine, usvojen je prvi zvanični akt koji štiti protestantske reformatore.

Ana je vladala oštro ali pametno, osluškujući potrebe naroda i istovremeno raskalašno zadovoljavajući sopstvene. Ona je pod svojim okriljem imala više od 250 sluga, više nego bilo koja kraljica pre nje. Njen moto glasio je "Najsrećnija sam", a novac koji je trošila bio je enorman.

Prvi razdor između Ane i kralja desio se kada je na svet donela devojčicu Elizabet I, kasnije jednu od najvećih engleskih monarha ikada. 

Naime, celo carstvo je očekivalo dečaka, doktori i astrolozi su se slagali sa prognozama, a francuski kralj Fransis zamoljen je da bude kum. Elizabet je bila težak udarac i tada je, nagađa se, počelo kraljevo neverstvo.

Ana je pretrpela bezbroj pobačaja, a javnost je počela da se okreće protiv nje. Henri je želeo razvod.

Katarina od Aragona preminula je 1536. godine, a narod je krivio Anu "da ju je otrovala". Španska princeza je bolovala od raka, ali to nije umanjilo degutantnost koju je Henri priredio na dan njene smrti. Naime, Španija je proglasila Dan žalosti, a on je organizovao festival širom cele zemlje, u znak proslave.

Sudbina je onda, podlegla ironičnom zapletu. Na dan njene sahrane, Ana je pretrpela svoj poslednji podbačaj. Nedugo zatim, Anina dvorska dama Džejn Sejmor postala je Henrijeva ljubavnica, a on je podneo zahtev za razvod, navodeći kako ga je "Ana zavela veštičjim činima".

Uzvišena hrabrost u poslednjim momentima i ironična nagrada sudbine

Ani se potom desilo ono što malo ljudi u istoriji civilizacije nije iskusilo - izdao ju je njen najveći saradnik i prijatelj Tomas Kromvel. Kad je odbila da mu isplati bogatstvo koje je namenila humanitarnim i edukativnim ustanovama, Tomas je počeo da planira izdaju. 

Možda u prilog činjenici da je Tomas gledao na Anu kao na neprijatelja, govori pretpostavka da je on, pošto je kralju otkrio da mu je Ana bila neverna, time rizikovao svoj ugled, posao, a na kraju i sam život.

Ali, kralj je želeo da se razvede te je u Tomasovim optužbama pronašao brzi izlaz.

Mark Smiton, Ser Henri Noris, Ser Fransis Veston, Ser Ričard Pejdž i poznati engleski pesnik Tomas Vajt uhapšeni su pod sumnjom da su kraljičini ljubavnici. Svi su se kleli u Aninu nevinost i poricali svoje učešće u preljubama.

Na kraju je priveden i Džordž Bolen, Anin brat, koji je optužen za incest.

Žena koja je dugo živela u raskoši, uživajući slobode o kakvima mnogi nisu mogli ni da maštaju, 2. maja 1536. zatvorena je u kulu. Ipak, ni to je nije slomilo. Kralju koji ju je zatočio pisala je pisma. U jednom od njih navela je sledeće:

- Ako govorimo iskreno, nikad nijedan vladar nije imao lojalniju ženu, u svakom pogledu, nijedan nije doživeo ovoliku količinu ljubavi. Izabrali ste me, iz niskog staleža, da Vam budem kraljica i životni pratilac. Ako ste me, dakle, našli dostojnom takve časti, Vaša milosti, ne dozvolite da saveti mojih neprijatelja oduzmu Vašu naklonost; ne dozvolite da Vaša žena nosi takvu mrlju. Vaša žena i majka Vašeg deteta. Iskušajte me, dobri kralju i dozvolite mi zakonito suđenje, ali da moji zakleti neprijatelji ne sede kao tužioci i sudije jer se moja istina ne boji otvorenog plamena.

Molila je kralja i Boga da joj podare put pravednosti.

- Ako su izrečene klevete istina, dozvoljavam Vam da pred Bogom i ljudima donesete kaznu. Ja sam ono što jesam zahvaljujući Vama. Ako ste me već osudili, ne samo na smrtnu kaznu već i na večnu mrlju mog imena, onda molim Boga da Vam oprosti taj greh i da Vam ne sudi prestrogo kada se pred njega pojavite - na onom mestu gde svi naposletku stignemo. 

Moj poslednji zahtev je da poštedite sve druge optužene. Ako Vam je ime Ana Bolen ikada nešto značilo, uslišićete ga, a ja Vas ostavljam sa Gospodom i želim vam snagu da prebrodite sve muke koje će vas zadesiti zbog nanete nepravde. Vaša najvernija žena, Ana - pisalo je na kraju pisma, koje prenosi "Wikipedia".

Henri se oglušio na zahteve. Optuženi muškarci, Džordž i Ana Bolen pogubljeni su 17. maja 1536. godine.

Kako istoričari tvrde, ona je pred smrt delovala smireno i govorila "kako je čula da je njen egzekutor izvrstan i da pošto ima mali vrat, posao mu neće biti težak".

- Dobri ljudi, došla sam ovde da umrem jer sam, prema zakonu, kriva i zato neću ni reč reći u svoju odbranu. Molim se Bogu da spase kraljevu dušu i podari mu dugu vladavinu; znajte, nežnijeg i milosrdnijeg vladara nećete imati. On je prema meni oduvek bio divan. Odlazim i molim vas da se molite za mene. Bože, smiluj se mojoj duši - bile su njene poslednje reči pred pogubljenje.

Ana je proglašena heroinom i svetom mučenicom Protestantske crkve.

Kralj Henri VIII se nakon nje ženio još četiri puta i svaku ženu je pogubio jer nije uspela da mu podari sina.

Nakon njegove smrti, na vlast je došla Elizabet I, Anina ćerka. Ona je bila i ostala jedan od najvećih monarha ikada, a njena vladavina nazvana je u istoriji "Zlatno doba Engleske".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.