Babica Margaret Džons: Ona je prva žena koja je spaljena kao veštica u koloniji Masačusetskog zaliva

Spaljivanje veštica u Derenburgu (danas u pokrajini Saksonija-Anhalt) na nemačkoj gravuri iz 1555. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / R. Decker, Hexen, p. 52 / Лобачев Владимир

Margaret Džons bila je prva žena koja je pogubljena zbog veštičarenja u koloniji Masačusetskog zaliva, a druga u celoj Novoj Engleskoj (prva je bila Alse Jang 1647) tokom lova na veštice koji je trajao od 1647. do 1693. godine.

Preporučujemo

Na stotine ljudi širom Nove Engleske optuženo je da su praktikovali veštičarenje tokom tog perioda, što uključuje i preko dve stotine suđenja navodnim vešticama u Salemu tokom 1692. godine. Pre Salema, tokom perioda od četrdeset jednu godinu (1647-1688), devet žena je, uključujući i Margaret Džons, obešeno kao veštice.

Džonsova, koja je rođena 1613. godine, živela je u Čarlstaunu, danas delu Bostona, gde je radila kao babica i bavila se medicinom. Razlog za njenu optužbu da je veštica, bio je vezan sa njenim poslom, ali konkretni podaci o tome ne postoje.

Spaljivanje Luize Mabre, francuske babice optužene za veštičarenje, u kavezu s crnim mačkama. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / wellcomeimages.org / Fæ

Kako navodi Vikipedija postoje samo dva osnovna izvora informacija o njenoj optužbi: dnevnik guvernera Džona Vintropa i zapažanja ministra Džona Hejla, koji je, kao 12-godišnji dečak, bio svedok njenog pogubljenja.

Dokazivanje optužbe

Džon Vintrop, kao guverner, i nekoliko drugih osnivača kolonije zaliva Masačusets bili su među članovima Opšteg suda koji je sudio i osudio Margaret Džons za veštičarenje. Među ostalima bili su zamenik guvernera Tomas Dadli i pomoćnici guvernera Džon Endikot, Ričard Belingem, Vilijam Hibins, Inkriz Novel, Sajmon Bredstrit, Džon Vintrop mlađi i Vilijam Pinčon.

O tome kakva je grupa ljudi u pitanju najbolje svedoči to što je En Hibins, koja je kasnije, 1656. godine takođe pogubljena zbog vradžbine, bila sestra jednog od njih (Ričarda Belingama) i udovica Vilijama Hibinsa.

Vintropinov dnevnik ne otkriva ništa konkretno o tome šta je izazvalo optužbe protiv Džonsove. Sa njom je uhapšen i optužen i njen suprug Tomasa, ali on nije osuđen.

Slučaj protiv nesrećne žene izgrađen je na osnovu dokaza prikupljenih korišćenjem metoda engleskog generala za hvatanje veštica Metjua Hopkinsa. Njegov priručnik o lovu na veštice objavljen je godinu dana pre osude Džonsove.

Autor: Albreht Direr

Hopkins je osmislio praksu "posmatranja", prema kome je od optužene osobe zahtevano da sedi u određenom položaju, obično sa prekrštenim nogama, i to u periodu od dvadeset četiri sata, tokom kojih su ona ili on posmatrani. Prema njegovoj tvrdi, u roku od dvadeset četiri sata će se pojaviti bes, jer ako je osoba bila veštica, "imp" - malo stvorenje koje je zavisilo od veštice za svakodnevnu hranu, počeće da se hrani vešticom.

"Posmatranje" Margaret Džons dogodilo se 18. maja 1648. godine i Vintrop je zabeležio da je bes viđen "u jasnom svetlu dana."

Beleške o suđenju

Vintrop je zabeležio dokaze korišćene za osudu Džonsove u svom dnevniku.

- Na ovom sudu, jedna Margaret Džons, iz Čarlstauna, je optužena i proglašena krivom za veštičarenje, i obešena zbog toga - navodi guverner pored datuma 15. jun 1648.

Prema njegovom pisanju, dokazi protiv Džonsove bili su da je "ustanovljeno da ima tako zloćudan dodir, da su mnoge osobe, muškarci, žene i deca, koje je mazila ili dodirivala sa bilo kakvom ljubavlju ili nezadovoljstvom... ostajali gluvi ili povraćali, ili imali druge nasilne bolove ili bolesti."

Navodi takođe da se ona bavila medicinom, a da su njeni lekovi koji su, po njenom sopstvenom priznanju, bili bezopasni, kao što su seme anisa, alkoholna pića, itd. - ipak "imali izvanredne nasilne efekte".

- Ona bi govorila onima koji ne bi koristili njenu medicinu, da nikada neće biti izlečeni; i shodno tome, njihove bolesti i povrede su se nastavile, sa recidivom u suprotnosti sa uobičajenim tokom, i izvan uočavanja svih lekara i hirurga - napisao je Vintrop i nastavio da su se neke stvari koje je predskazala shodno tome i obistinile, kao i da je znala tajne koje nije mogla da zna.

Dokazi su postajali sve bizarniji.

- Imala je pri pretresu jednu dojku... svežu kao da je tek sisana; a nakon što je pregledana, nakon prisilne pretrage, ona je uvenula, a druga se pojavila na suprotnoj strani - naveo je: - U zatvoru, pri jasnom dnevnom svetlu, videlo se kako sedi na podu, sa podignutom odećom, a u njenom naručju dete, koje je otrčalo od nje u drugu sobu, i dok ga je oficir pratio, ono je nestalo. Slično dete je viđeno na još dva mesta; i jedna sluškinja koja ga je videla, razbolela se od njega i izlečila je pomenuta Margareta, koja je koristila sredstva za to.

„Veštice”, Hans Baldung, oktobar 1508. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / Historiograf / Source: R. Decker, Hexen, Frontispiz (2004)

Kako navodi još guverner, njeno ponašanje na suđenju bilo je veoma neumereno jer je "lagala  ozloglašena i vređala porotu i svedoke... i u sličnoj nevolji je umrla".

- Istog dana i časa kada je pogubljena, bila je veoma velika oluja u Konektikatu, koji je oborio mnogo drveća - zaključuje Vintrop.

Svedok pogubljenja

Kasnije ministar Džon Hejl, koji je rođen u Čarlstaunu, imao je svega 12 godina kada ju je, zajedno sa ostalim Džonsovim komšijama, posetio u zatvoru na dan njenog pogubljenja 15. juna 1648. godine. On je u svom pisanju za Modest Inqiry na strani 17 zabeležio da je deo razloga zbog kojih je podignuta optužnica protiv Margaret bio i to što je, nakon što se posvađala sa nekim komšijama, ove zadesila "nestašica neke od njihove stoke".

Kao odrasla osoba i ministar, i sam Hejl je postao aktivan učesnik u podizanju optužbi na suđenjima vešticama u Salemu, ali je kasnije promenio mišljenje. Na njega je najveći uticaj imalo to što je u jednom trenutku i njegova žena optužena za veštičarenje, što je konačno dovelo do toga da se postupci povodom optužbi za vradžbine konačno okončaju.

U knjizi "Veštice Salema" se navodi da su optužitelji precenili svoju moć i da je "plima" počela da se okreće protiv njih.

- Ali ono što je konačno razbilo čaroliju kojom su držali umove cele kolonije u ropstvu bila je njihova optužba, u oktobru, gospođe Hejl, žene sveštenika Prve crkve u Beverliju. Njene istinske i istaknute vrline stekle su joj reputaciju i u srcima ljudi obezbedile poverenje, koje samo sujeverje nije moglo ukaljati niti poljuljati - navodi se.

Autor: Martin Lefrank

Hejl, iako je bio aktivan u svim prethodnim postupcima, nije imao sumnju u nevinost i pobožnost svoje žene, pa je tako stao između nje i "oluje" koju je pomogao da se podigne.

Sudbina supruga Marger Džons 

Nakon što je Džonsova ubijena, njen muž Tomas, koji je pušten iz zatvora, pokušao je da napusti koloniju na brodu "Velkom".

Međutim, brod, koji je prevozio robu i nosio težak teret, imao je problema da održi ravnotežu na vodi čak i po lepom vremenu.

Kada se saznalo da je na brodu muž osuđene veštice i da se posvađao sa kapetanom, Tomas je uhapšen i vraćen u zatvor.

Po njegovom hapšenju, kako se tvrdi, brod je odmah "proradio".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.